Otpad

EU nastavlja neumerenu potrošnju resursa – za deceniju povećala upotrebu recikliranih materijala manje od jedan odsto

eu cirkularna ekonomija materijali reciklaza stopa eurostat

Foto: Martin Stadlober from Pixabay

Objavljeno

16.11.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.11.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropska unija je u 2022. godini zabeležila stopu cirkularne upotrebe materijala od 11,5 odsto, što znači da je 11,5 odsto korišćenih materijalnih resursa došlo od recikliranja otpada. U odnosu na godinu pre stopa je porasla za samo 0,1 procentni poen, a u odnosu na 2010. rast je 0,8 procentnih poena, pokazali su podaci Evrostata.

Podaci pokazuju poražavajući napredak EU posebno ako se zna da je 2020. godine usvojila Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju čiji je jedan od ciljeva dupliranje stope cirkularne upotrebe materijala (eng. circular material use rate -CMUR) sa 11,7 odsto, kolika je bila te godine na 23,4 odsto u 2030.

Statistika se odnosi na materijale kao što su biomasa, metali, minerali i fosilna goriva koja se izvlače iz okoline za proizvodnju raznih proizvoda ili energije.

Na loš trend nedavno je upozorila i Evropska agencija za životnu sredine (EEA).

eu cirkularna ekonomija materijali stopa eurostat

Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju ima za cilj smanjenje pritiska na prirodne resurse, navela je EEA. Stopa cirkularne upotrebe materijala ukazuje na cirkularnost materijala u privredi.

Povećanje stope, bilo povećanjem količine recikliranog otpada ili smanjenjem količine korišćenog materijala smanjilo bi količinu primarnog materijala izvađenog iz zemlje i povezane negativne uticaje na životnu sredinu i klimu, istakla je EEA, i dodala da bi to, takođe, smanjilo njenu zavisnost od uvoza.

Kada se pogledaju zemlje pojedinačno, stopa cirkularnosti bila je najveća u Holandiji (27,5 odsto), zatim u Belgiji (22,2 odsto) i Francuskoj (19,3 odsto). Najniža stopa je zabeležena u Finskoj (0,6 odsto), Rumuniji (1,4 odsto) i Irskoj (1,8 odsto).

Razlike u stopi cirkularnosti među zemljama EU zasnivaju se ne samo na količini reciklaže u svakoj zemlji već i na strukturnim faktorima u nacionalnim privredama, naveo je Eurostat.

Najveća stopa prema vrsti materijala bila je kod metala, 23,9 odsto (+0,6 procentnih poena u odnosu na 2021.), zatim nemetalilčnih minerala – 13,7 odsto (-0,1 pp), biomase 10 odsto (+0,6 pp) i fosilnih energetskih materijala – 3,2 odsto.

eu cirkularna ekonomija materijali stopa zemlje eurostat

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Požar na deponiji: Da li nam je neodgovornost došla na naplatu

Požari na deponijama: Neodgovornost došla na naplatu

16. novembar 2023. - Požar koji je izbio u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko je poslednji poziv na otrežnjenje, kažu Gojkan Stojinović i Kristina Cvejanov, eksperti za upravljanje otpadom

Potpuna dekarbonizija proizvodnje je strateški cilj Eliksir Grupe do 2030. godine, Matijas Predojević

Potpuna dekarbonizacija proizvodnje je strateški cilj Eliksir Grupe do 2030. godine

16. novembar 2023. - Na proizvodnoj lokaciji u Prahovu, koja je centar Eliksirove hemijske proizvodnje, do 2027. godine biće izgrađena četiri nova grinfield postrojenja sa potpuno novom industrijskom infrastrukturom, što su investicije vrednosti oko 300 miliona evra

Sakupljači sekundarnih sirovina-siva zona ili oslonac cirkularne ekonomije

Sakupljači sekundarnih sirovina-siva zona ili oslonac cirkularne ekonomije

16. novembar 2023. - U Srbiji sistem sakupljanja otpada, gotovo da ne postoji, te se cirkularna ekonomija oslanja na preko 60.000 neformalnih sakupljača, uglavnom Roma

Energetski intenzivna industrija u Srbiji se sprema za CBAM – za primenu rešenja za dekarbonizaciju traži podršku države

16. novembar 2023. - Privreda Srbije se ne boji dekarbonizacije i CBAM-a, ali je zabrinuta da država ne prepoznaje šta je sve potrebno da olakša poziciju pogođenim industrijama, poručili su na Beogradskom energetskom forumu veliki industrijski proizvođači