Električna energija

ERS dokapitalizacijom planira da pribavi 218 miliona evra za HE Dabar

he dabar dokapitalizacija het ers

Mašinska zgrada HE Dabar (foto: ERS)

Objavljeno

13.01.2022.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

13.01.2022.

Komentari

0

Podeli

Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) planira da kroz dokapitalizaciju zavisnog preduzeća Hidroelektrane na Trebišnjici obezbedi novac za gradnju hidroelektrane Dabar, snage 160 MW. ERS će emitovati akcije u vrednosti od 435 miliona konvertibilnih maraka (oko 218 miliona evra).

U javnosti su se pojavile informacije da dokapitalizacija predstavlja privatizaciju Hidroelektrana na Trebišnjici (HET), samim tim i Elektroprivrede Republike Srpske, ali HET je to demantovao.

Sredstva prikupljena emisijom akcija će se koristiti za povećanje uloga HET-a u firmi Hidroelektrana Dabar radi pribavljanja sredstava za finansiranje izgradnje infrastrukturnog projekta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, navodi se u predlogu odluke o emitovanju akcija koju će 21. januara razmatrati Skupština akcionara HET-a.

Ugovor o gradnji HE Dabar sa kineskom firmom je vredan 222,8 miliona evra, a 15 odsto novca mora da obezbedi firma HE Dabar

U zahtevu HE Dabar za dokapitalizacijom navodi se da je maja 2020. ova firma sa kineskom kompanijom China Gezhouba Group Co potpisala ugovor o projektovanju, izgradnji, puštanju u pogon HE Dabar prema kojem je ukupna vrednost radova 222,8 miliona evra, s tim da će 85 odsto sredstava biti obezbeđeno kreditom od banke Export-Import Bank of China.

Sva ostala ulaganja i troškove kreditnog aranžmana, kako se navodi, mora da pokrije osnivač HE Dabar, a to je HET, koji to namerava da uradi dokapitalizacijom. U zahtevu se navodi da je ugovor o kreditu sa kineskom bankom potpisan 31. decembra 2021. Cifra se ne navodi, ali lokalni mediji su preneli da je reč o 189 miliona evra.

HE Dabar tvrdi da je za završetak projekta potrebno da obezbedi 108 miliona evra

Ukupan iznos koji bi HE Dabar trebalo da obezbedi je 108 miliona evra, i predstavlja, kako navodi ova firma, udeo od 15 odsto za finansiranje ugovora, ali i gradnju tunela, eksproprijaciju, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, premije za osiguranja kredita i garancije Vlade RS.

ERS je, kako se dalje navodi, želeo da sredstva za gradnju HE Dabar obezbedi od drugih banaka, ali je tender za uzimanje kredita od 50 miliona evra propao. U zahtevu firme HE Dabar se to ne navodi, ali ERS je nedavno dobio saglasnost Vlade RS da emituje obveznice na Bečkoj berzi, a dobjena sredstva će, kako je rečeno, biti iskorišćena za gradnju HE Dabar, ali i HE na Bistrici.

Većinski akcionari HET-a, ERS i dve institucije koje kontroliše Vlada RS, imaju pravo preče kupovine ponuđenih akcija

U predlogu odluka o povećanju kapitala se ističe da postojeći akcionari imaju pravo preče kupovine akcija, a ako to pravo ne iskoriste preostale akcije će biti predmet javne ponude na Banjalučkoj berzi.

Cena akcija za akcionare je 0,29 KM po jednoj akciji, navodi se u odluci. Dokapitalizacija će biti uspešna, kako se dodaje, ako bude kupljeno najmanje 60 odsto ponuđenih deonica.

Najveći akcionari HET-a su ERS (65 odsto), Društvo za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom RS (10 odsto), Društvo za upravljanje investicionim fondovima Kristal invest (5,3) i Fond za restituciju RS (5 odsto). Svi osim Kristal investa su pod kontrolom Vlade RS.

HET: dokapitalizacija nije privatizacija

Odluku o dokapitalizaciji pojedini mediji u BiH ocenili su kao privatizaciju HET-a, pa je reagovala i Vlada Federacije BiH koja je pismeno preporučila Elektroprivredi BiH i Elektroprivredi Hrvatske Zajednice Herceg-Bosne (EPHZHB) da učestvuju u dokapitalizaciji.

FBiH preporučila EPBiH i EPHZHB da kupe HET

„Preporučio sam federalnim elektroprivredama da uzmu učešće u dokapitalizaciji preduzeća Hidroelektrane na Trebišnjici. Energetska nezavisnost je naš strateški cilj. Ulaganja u obnovljive izvore energije će omogućiti Federaciji da tu nezavisnost sačuva“, napisao je premijer FBiH Fadil Novalić na Fejsbuku.

Ali, HET je odbacilo „maliciozne insinuacije“ u pojedinim medijima o privatizaciji, objašnjavajući da je odluka o dokapitalizaciji doneta da bi se omogućilo povećanje kapitala HE Dabar.

HET: ERS je već obezbedio novac za dokapitalizaciju kako bi sačuvao najmanje 65 odsto akcija

HET je saopštio da je matično preduzeće (ERS, prim. aut.) već obezbedilo sredstva koja su neophodna za dokapitalizaciju i korišćenje prava preče kupovine čime će obezbediti najmanje postojeći procenat vlasništva. HET je, kako se navodi, od 2015. u ovu elektranu uložio više od 137 miliona KM (70 miliona evra) iz sopstvenih sredstava.

HE Dabar bi u 2025. treba da proizvede dodatnih 272 gigavat-sati električne energije, čime bi se povećala količina električne energije koja se proizvodi iz hidroenergije i poboljšao energetski bilans u korist energije proizvedene iz obnovljivih izvora, saopštio je HET.

Inače, ova hidroelektrana je deo projekta „Gornji horizonti“, koji predviđa prebacivanje voda iz Gatačkog i Nevesinjskog polja, preko Dabarskog i Fatničkog polja u akumulaciju Bilećkog jezera čime bi se smanjila opasnost od poplava, poboljšalo vodosnabdevanje i povećalo iskorišćenje hidroenergije za proizvodnju energije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danski-gigant-dekarbonizacija-vetroparkovi-na-vodi

Danski gigant u gradnji vetroparkova na vodi traži od dobavljača da najkasnije 2025. pređu na zelenu struju

17 августа 2022 - Ørsted je saopštio da je postao prva energetska kompanija u svetu koja je zatražila od svih dobavljača da koriste samo zelenu struju

Slovenacki Petrol vetroelektrane Dazlina 35 MW Hrvatskoj

Slovenački Petrol napreduje s projektom vetroelektrane od 35 MW u Hrvatskoj

17 августа 2022 - Petrol namerava da izgradi vetropark Dazlina u Tisnom u Dalmaciji, za koji je u toku javna rasprava o studiji uticaja na životnu sredinu

BIG Shopping Centers kupio projekat solarne elektrane od 70 megavata u Severnoj Makedoniji

BIG Shopping Centers kupio projekat solarne elektrane od 70 megavata u Severnoj Makedoniji

16 августа 2022 - Izraelska kompanija BIG Shopping Centers preuzima fotonaponski projekat u Severnoj Makedoniji procenjene vrednosti 53 miliona evra

javni-poziv-solarni-paneli-krov-ers

ERS raspisao javni poziv domaćinstvima za kreditiranje ugradnje solarnih panela

16 августа 2022 - Javni poziv je raspisan sa ciljem da 50.000 domaćinstava u Republici Srpskoj postavi fotonaponske sisteme na krovovima i tako postanu prozjumeri