Foto: EPS
V. d. direktora EPS-a Milorad Grčić izjavio je da kompanija namerava da do kraja decenije instalira solarne elektrane ukupne snage 240 megavata i još 100 megavata u vetroparkovima, ali i da se zalaže da se prekinuti projekat termoelektrane Kolubara B nastavi.
Sektor energije iz obnovljivih izvora ima udeo od 30 procenata u proizvodnji struje u Elektroprivredi Srbije (EPS), a cilj je da u roku od pet godina bude povećan na 40 odsto, dok bi 60 procenata činile termoelektrane, izjavio je vršilac dužnosti direktora Milorad Grčić. Oni koji su želeli gašenje rudnika i termoelektrana žele da Srbija postaje sve manje energetski nezavisna, po njegovom mišljenju.
EPS nastoji da u narednih pet godina poveća udeo obnovljivih izvora u proizvodnji sa 30 na 40 odsto
EPS modernizuje i jača sve proizvodne kapacitete uključujući rudnike, ali u planu do 2030. su i solarne elektrane od ukupno 240 megavata i vetroparkovi kapaciteta 100 megavata, otkrio je Grčić. Dodao je da kompanija želi da nastavi izgradnju termoelektrane na ugalj Kolubara B snage 350 megavata, koja je obustavljena u maju, uz argument da temelji i deo opreme postoje. „Nastavićemo da se borimo za izgradnju ovog bloka“, podvukao je v. d. direktora.
Vlada još uvek nije saopštila da li postoji mogućnost da se projekat s kompanijom PowerChina iz Kine nastavi.
Zasad neće biti povećanja cena za domaćinstva
Građani imaju najjeftiniju struju u regionu, tvrdi Grčić i dodaje da je ima dovoljno i da nije u planu povećanje cene. On je podsetio da kompanija radi na projektu Gornja Drina za tri hidroelektrane od ukupno 181 megavat u Republici Srpskoj.
Grčić: Kompanija će nastaviti da se bori za projekat termoelektrane na ugalj Kolubara B
EPS je u revitalizaciji hidroelektrana povećao njihov kapacitet za ukupno 142 megavata, a posle završetka svega planiranih revitalizacija snaga će biti ukupno veća za 190 megavata, navodi Grčić. Radovi na hidroelektrani Đerdap 1 su skoro gotovi, a potpuno će biti revitalizovan i Đerdap 2, kazao je.
Ministarstvo rudarstva i energetike je ranije objavilo da će Srbija takođe izgraditi reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i Bistrica.
Ćar od izvoza struje
EPS je u prvoj polovini godine imao 11,5 milijardi dinara (98 miliona evra) dobiti, izjavio je Grčić. Kompanija ima „veoma dobar“ bilans uvoza i izvoza struje, a od 2016. je prodala četiri teravat-sata više nego što je kupila na slobodnom tržištu i to je 110 miliona evra profita, napomenuo je. Vršilac dužnosti direktora je izrazio uverenost da će se EPS do 2027. potpuno uskladiti s direktivama Evropske unije o zaštiti životne sredine.
Uzlet cena energenata je doveo do globalne krize u tom sektoru i šire. EPS i drugi operateri elektrana na Zapadnom Balkanu ne plaćaju naknade za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte, za razliku od svojih konkurenata u EU.
Glavni proizvođač električne energije u Srbiji se sprema da izgradi solarne elektrane na pepelištima i odlagalištima šljake iz svojih termoelektrana na ugalj – jednu snage 97,2 megavata i tri od po skoro 10 megavata. Na projektu vetroelektrane od 66 megavata na takvoj lokaciji i na jednom od navedenih fotonaponskih pogona radi barem od 2014. godine.
Izgradnja RHE „Đerdap 3“ bi koštala min 5-6 Milijardi evra, a Rumunija bi morala da saglasnost jer je lokacija uzvodno od D.Milanovca i koristilo bi se zajedničko akumulaciono „Đerdapsko jezero“. Znači da je to projekat koji Srbija ne može sama da izgradi, pa jedino ako je EU zainteresovana.
RHE „Bistrica 2“ bi trebalo odmah da počne da se gradi, jer je odavno planirana i nije prekogranični projekat, pa nije potrebna saglasnost Rumunije ili Sarajeva kao za „Dinske elektrane“.
Cena od 600-700 Miliona evra za 680GW nije velika i možemo sami da finansiramo, a možda dobijemo i neki „grant“ iz Zelene agende EU. To je projekat koji će poboljšati bilanse i balanse EPS-a, pogotovu sa ovakvom cenom el.energije.