EPS mora da se menja ako želi da opstane i osigura energetsku bezbednost Srbije

Energetska kriza je napravila nova pravila igre za energetske kompanije, i Elektroprivreda Srbije, kao i ostali, mora da se tome prilagodi kako bi opstala, obezbedila profit, ali i energetsku sigurnost zemlje, poručio je Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije. On ističe da je potreba za promenom stalno postojala, ali nije bilo nekog jakog podsticaja. Sada se na tržištu, kako kaže, pojavljuju novi igrači u proizvodnji električne energije, kao što su, na primer, privreda i građani, što nikada dosad nije bio slučaj.

Osim o transformaciji Elektroprivrede Srbije (EPS) u intervjuu za Balkan Green Energy News Dušan Živković je otkrio da li će reverzibilna hidroelektrana Bistrica biti na mreži do 2032. godine i kada će kompanija biti dekarbonizovana. Govorio je i o tome koliko su spremni za uvođenje prekogranične takse na CO2 (eng. CBAM), ali i kada će emisije iz termoelektrana koje zagađuju vazduh biti svedene na evropske standarde.

Tokom jula postavljen je rekord u dnevnoj potrošnji struje u Srbiji od 108 GWh, što je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo. Uprkos svemu najvažnije je da je EPS uspeo da obezbedi redovno snabdevanja. Ali, kako će EPS promeniti svoje poslovanje da bi se prilagodio novoj realnosti?

Uspeli smo da obezbedimo dovoljne količine za potrošače, to je najvažnije. Letnji period postaje podjednako izazovan za potrošnju kao zimski. Zbog toga je potrebna dobra priprema i za leto, ne samo za zimu. Leto je uz to još sušnija sezona od zimske, pa je proizvodnja hidroelektrana značajno niža.

Moraju i remonti da se planiraju drugačije, i nabavka struje?

Potpuno novi realitet. Proleće i jesen će sada biti periodi kako remonti moraju da se rade, a zima i leto da sistem bude raspoloživ uključujući obezbeđivanje i nekih količina sa tržišta.

Trenutno najvažniji projekat za EPS je reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bistrica, snage 628 MW. Dokle se stiglo sa njegovom realizacijom?

RHE Bistrica stvara uslove da za duži period omogućimo rast korišćenja obnovljivih izvora energije i mogućnost balansiranja. Projekat je u fazi priprema sa japanskom stranom, s obzirom da su stvoreni uslovi da dobijemo saglasnost Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) za finansiranje.

Najveći problem za RHE Bistrica može da bude to što je malo kompanija koje mogu odgovorno, ozbiljno i u rokovima da realizuju neki projekat

Predstoji nam izbor konsultanta, priprema tenderske dokumentacije za izbor opreme, a u septembru, oktobru, očekujemo da bude usvojena Studija o uticaju na zaštitu životne sredine.

Tu smo u planiranim rokovima.

U nedavno objavljenom Nacrtu strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040.  se navodi da bi RHE Bistrica trebalo da bude na mreži 2032. Hoće li biti tako?

Zasad stoji tako, ništa od rokova nije ugroženo.

Šta bi moglo da bude problem?

Najveći problem trenutno na tržištu je naći kompanije koje mogu odgovorno, ozbiljno i u rokovima da realizuju neki posao. Energetski poremećaji iz 2021. nisu samo ugrozili energetske firme nego i lance snabdevanja. Često dolazimo u situaciju da najbolje svetske kompanije prestaju da budu dovoljno raspoložive i pouzdane.

EPS je uvek radio po principu primene najboljih dostupnih tehnologija (eng. best available techniques), a to imaju samo najbolje kompanije koje su sada suočene sa novim izazovima.

Ne očekujete da na terenu bude problema zbog zaštite životne sredine? Kako reaguju ljudi koji žive u blizini lokacije gde će biti izgrađena RHE?

Svaki deo studije o zaštiti životne sredine koji završimo šaljemo i japanskim partnerima, da bi i oni mogli da sprovedu svoju proceduru.

Oni su obavešteni i nema problema. Svi to, takođe, vide kao potencijal. Investicija od milijardu evra u bilo kom delu Srbije je značajan projekat i veliki potencijal za njegov razvoj. Posebno za neke ruralne delove, kao što je ovaj.

Osim same investicije, projekat će doneti i raznovrsne opcije, kao što je turizam, proizvodnja hrane…

U toku su pregovori o projektu solarnih elektrana snage 1 GW sa strateškim partnerima, koji će EPS jednog dana naslediti. Međutim, šta planirate da uradite samostalno, kada je reč o solaru, vetru, baterijama?

Najisplativije za EPS je da koristi svoje lokacije, kao što su deponije pepela, jer nema eksproprijacije, a i još je najekološkije moguće s obzirom da se rekultiviše deponija i postave solarni paneli. To su projekti od 40 MW kod termoelektrane (TE) Morava, 70 MW kod TE Kolubara, 100 MW kod termoelektrana Kostolac, 200 MW kod termoelektrana Nikola Tesla.

Sitaucija na tržištu je usporila projekat vetroparka Kostolac

Ostaje da odradimo dokumentaciju, dobijemo dozvole, obezbedimo finanasiranje i krenemo u gradnju.

Primer prvog EPS-ovog vetroparka – Kostolca, snage 66 MW, koji se gradi već desetak godina govori da je sve trajalo predugo. Zašto?

I ovaj projekat je pratio niz globalnih problema na tržištu energetskih kompanija, ali i problem fluktuacije radne snage, zbog čega se stručnjaci izvođača prvobitno nisu snašli u pripremi projekta. Imali smo, takođe, i globalne promene na tržištu, akvizicije kompanija, promene vlasničkih struktura, potpuno nove situacije – smanjenje raspoloživosti, kompetentnosti, pouzdanosti, značajni rast cena na tržištu, kao posledica nestabilnosti na tržištu energenata, i na kraju čak i da je postala upitna isplativost nekih projekata.

Nije bilo problema u EPS-u?

Ne.

Koja bi solarna elektrana trebalo da bude prva na mreži od ovih koje ste spomenuli?

To bi mogle biti Morava i Kolubara, verovatno, na deponijama pepela. Pre svega  Petka, ali ona je već u fazi izgradnje, i na mreži bi trebalo da bude sledeće godine.

Kakvi su planovi za baterije?

Baterije su važne da se obezbedi kratkotrajno skladištenje na nivou dva sata. One će pratiti solare, i ako budemo smatrali da nam je potrebno onda ćemo to instalirati. U okviru projekta od 1 GW imaćemo 200 MWh baterija.

Tako veliki projekat bi mogao da nadoknadi godine u kojima EPS nije razvijao projekte iz vetra i solara, i da mu obezbedi ozbiljan obnovljivi portfolio na nivou regiona.

Da, trebalo bi 2028/2029. da ga preuzmemo. Biće važan baš za ovaj letnji period, da obezbedimo potrošnju dnevnom proizvodnjom zelene energije i time značajno umanjimo efekte povećane potrošnje usled korišćenja klima uređaja.

Proizvodnja zelene energije se polako povećava, ali šta će se dešavati sa termoelektranama na ugalj. Pomenuti Nacrt strategije kaže da će Srbija 2050. dekarbonizovati proizvodnju energije. Hoće li EPS biti dekarbonizovan do tada?

To jesu planovi, realno je, i tome moramo da težimo. Ovaj vek sa sobom bi trebalo da donese novo tehnološko vreme koje je energetski intenzivno. Ali, je i finansijski zahtevno. Ozbiljne investicije su neophodne da se proces dekabonizacije završi.

Realno je da EPS 2050. bude dekarbonizovan

Imamo ciljeve za obnovljivu energiju, pa je to za 2030. udeo od 45 odsto. Mislim da ćemo kroz ovaj projekat od 1 GW i kroz naše projekte relativno lako dostići cilj za 2030. Ali, onda nam dolazi izazovniji period, do 2040, jer ćemo morati da donosimo odluke za obezbeđivanje bazne energije, što podrazumeva i nuklearnu energiju.

Čini se da je glavno pitanje kako sprovesti dekarbonizaciju uz obezbeđivanje energetske sigurnosti?

Kada su energetske kompanije počele da bivaju sve više profitabilne, investicione odluke su se pomerile na ivicu žileta, ka povećanju profita uz zaboravljanje osnovnih stvari, kao što je infrastruktura. Kriza je sve osvestila. Energetska sigurnost je postala imperativ svake države.

Sa time će i Srbija morati da se suoči. To znači da budemo samodovoljni, ako imamo resursa, a ako nemamo da se kvalitetno diverzifikujemo, da ne čuvamo sva jaja u jednoj korpi. Malo gasa, malo uglja, malo sunca i vetra, malo vodonika, nuklearki i da imamo dovoljnu količinu energije i u ovom veku, kao što smo imali i u prošlom.

Smatrate da je nuklearna energija ozbiljna opcija za Srbiju?

Tu je ključna tema – da li bi Srbija trebalo da ograničava svoj energetski razvoj? Mislim da ne bi trebalo. Nepostojanje opcija znači nepostojanje sigurnosti. Moramo da budemo otvoreni za sve ideje kako za proizvodnju iz nuklearki, ali i da razumemo i mesto i ulogu i oko 4.000 prozjumera na srpskom energetskom tržištu.

EPS mora da bude otvoren za sve ideje – i za nuklearke i za prozjumere

To pokazuje da su građani Srbije zainteresovani da budu deo tržišta proizvodnje električne energije i da su odgovorni za energetsku budućnost Srbije. Ali, i međugeneracijski dostojni energetskog trenutka i važnih odluka kao što su bili i naši očevi sledeći Tesline ideje s početka prošlog veka.

Čini se da to državne firme teško prihvataju. Prozjumere vide kao konkurenciju, kao nešto što odmaže.

Došlo je vreme da energetske kompanije i privreda imaju suživot. Na istom smo putu, i jedni i drugi na putu dekarbonizacije. Privatni kapital uvek nađe svoj put, i time daje prilog energetskoj sigurnosti.

Na tom putu je, zasad, nezaobilazna prekogranična taksa na CO2 (eng. CBAM) Evropske unije koja je iza ugla, stiže 2026. Koliko je EPS spreman?

Moramo da budemo spremni. EPS će biti delimično izložen CBAM-u, onoliko koliko bude izvozio u EU, više će na udaru biti privreda koja je izvozna orijentisana. Ona će težiti da ima što manji CO2 otisak u finalnom proizvodu.

Ali, to znači da neće kupovati struju od EPS odnosno struju iz termoelektrana na ugalj?

Kupovaće struju iz obnovljivih izvora, koju proizvodi i EPS. Te firme traže rešenja, kako u proizvodnji energije, tako i u primeni cirkularne ekonomije.

CBAM je veći problem za privredu nego za EPS

Ne vidite problem za EPS?

Ne za EPS, vidim za privredu, ali ona se i priprema za to. EPS će promišljeno dalje planiranim putem – da li će negde izvoziti, ili će prodavati ovde, ili u neke regione koji nemaju takve takse. Prijavili smo se u februaru u CBAM mehanizam, ali čekamo 2026. da vidimo šta će se dešavati.

EPS će morati da se prilagođava. Koliko će u tome pomoći Plan transformacije koji je nedavno usvojen? Šta je njime predviđeno?

Ključni događaj je energetska kriza koja je napravila nova pravila igre za energetske kompanije. Fluktuacija radne snage je drugi realitet. EPS mora da se prilagodi tome, da obezbedi profit i energetsku sigurnost, da se razvija i obezbedi dovoljno kvalitetnih ljudskih resursa, da omogući dekarbonizaciju, ali na optimalan način.

Ko garantuje da će taj Plan da se sprovede?

Tradicionalna priča je da moramo da se menjamo, ali dosad nije bilo nekog jakog podsticaja. Sada smo imali energetsku krizu koja je pokazala da imamo potpuno drugačije okruženje. Uz to imamo dekarbonizaciju, digitalizaciju, cirkularnu ekonomiju. Danas ljudi, posebno mlađe generacije, sve završavaju preko telefona, EPS mora to da isprati, što znači da se menja tražeći svoje mesto pod suncem u digitalnom svetu i bivajući pouzdan partner na energetskom tržištu.

Sada su promene u energetici veoma brze. Čini se da će nestati one kompanije koje to budu negirale?

Na tržištu se pojavljuju novi igrači. Privreda i građani, prozjumeri, su energetski igrač, mora da postoji suživot. Moguće je da će EPS u jednom trenutku sa druge strane brojila, gde je bila potrošnja, imati proizvodnju u elektranama snage 7.000 MW, kao što je sada celokupna snaga EPS-ovih elektrana.

Državi je potreban EPS sposoban da opstane na tržištu, da bi osigurao energetsku sigurnost

Energetske kompanije moraju da se prilagode novom svetu, ali je važno reći  da imamo i vlasnika, državu, kojoj je potreban EPS sposoban da opstane na tržištu, da bi osigurao energetsku sigurnost u godinama pred nama.

Često se zbog CO2, dekarbonizacije, digitalizacije, transformacije, zaboravlja i nešto što je veoma važno za stanovnike Srbije, a to je kvalitet vazduha. Kada će emisije termoelektrana EPS-a, koje zagađuju vazduh, biti svedene na nivoe koje su u skladu sa evropskim standardima?

Dosta toga je urađeno. Skoro 90 odsto naših termoelektrana ćemo pokriti sa svim merama zaštite životne sredine. To je, na primer, odsumporavanja na četiri bloka u TENT-u A i na tri bloka u TE Kostolac, a čekamo TENT B, koji se radi. Očekujemo da to bude završeno sledeće godine.

Preostalih deset odsto su elektrane na kojima se to ne isplati uraditi, i verovatno će biti zamenjene solarnim elektranama.

Stiže i jedna nova termoelektrana – treći blok u TE Kostolac B. Bilo je najava da će prošlog oktobra elektrana početi sa radom. Ima li kašnjenja u onome što je dogovoreno sa kineskim partnerima?

I ima i nema. Kašnjenja su uslovile brojne okolnosti, od razumevanja zakonske regulative u Srbiji, preko pandemije do rata u Ukrajini. Bolje bi bilo da je završeno pre šest meseci, ali nije lako optimizovati tako veliki i komplikovan sistem.

Čak 30 godina nije napravljena jedna tako velika elektrana. Tu ima dosta opreme, koju je potrebno puštati u rad i testirati veoma pažljivo, i više različitih sistema – doprema uglja, kotao, turbina, generator, trafo-stanica, razvodno postrojenje. Sve to mora da se uklopi i da radi kao sat, što zahteva vreme.

Blok je u fazi testiranja sa probnim radom za svaki segment. Pre desetak dana smo prvi put imali 24 sata rada sa punom snagom od 350 MW kojim je upravljao kontrolni sistem. To je neki vrhunac probnog rada. Plan je da ga u oktobru preuzmemo.