U Sloveniji osnovan konzorcijum za niskougljenični vodonik

Vlada Slovenije je podržala osnivanje konzorcijuma 18 kompanija, organizacija i opština u cilju razvoja ekosistema za vodonik iz niskougljeničnih izvora. U ovoj grupaciji kažu da im je na raspolaganju 6.500 eksperata i ekspertkinja iz raznih oblasti i sa decenijama iskustva u industrijskom inženjeringu.

Vodonična tehnologija dobija na značaju zbog svog potencijala za skladištenje energije iz obnovljivih izvora i nuklearnih elektrana. Od njega može ponovo da se dobije energija, između ostalog u saobraćaju, ili se koristi u industrijskim procesima. Slovensko-japanski poslovni savet, Inženirska akademija Slovenije (IAS or SAE) i ELES, nacionalni operator prenosnog i distributivnog sistema električne energije, oformili su konzorcijum aktera zainteresovanih za niskougljenični vodonik.

Osamnaest kompanija, organizacija i opština objavilo je da će sprovesti međusektorsku integraciju zarad razvoja lanca snabdevanja u ovom segmentu. Grupacija je navela da na raspolaganju ima 6.500 stručnjaka i stručnjakinja u raznim poljima i sa decenijama iskustva u industrijskom inženjerstvu.

Ostali partneri su Holding Slovenske elektrarne (HSE), Skupina GEN (GEN Group), Elektro Gorenjska, Elektro Ljubljana, Plinovodi, Petrol, Energetika Ljubljana, Talum, Skupina Slovenske železnice, TPV Automotive, Solvera Lynx, BTC, Gradska opština Ljubljana, Gradska opština Kranj i Opština Ajdovščina. Podršku su izrazila četiri ministarstva.

Konzorcijum za niskougljenični vodonik traži partnere u Japanu

Ministar za životnu sredinu, klimu i energiju Bojan Kumer naglasio je ulogu vodonika u dekarbonizaciji privrede i ukazao na projekat Dolina vodonika Severni Jadran (NAHV). Evropska komisija i asocijacija Hydrogen Europe takođe su pozdravile oformljavanje konzorcijuma, izjavio je ministar za visoko školstvo, nauku i inovacije Igor Papič. Slovenija bi želela da se pridruže partneri iz Japana, otkrio je.

Inicijativa je usmerena na izgradnju ekosistema za niskougljenični vodonik putem pokaznih projekata, razvoja infrastrukture strujnih mreža, prenosnog i distributivnog sistema za umešavanje vodonika u fosilni gas, proizvodnje električne energije i za upotrebu vodonika. Trebaće joj partner koji proizvodi opremu za vodonik.

Dolina vodonika Severni Jadran postaje nacionalni razvojni projekat

Članice su uočile dobre prilike u domenu uvođenja gradskih autobusa i vozila komunalnih preduzeća na vodonik, postavljanju punionica za vodonik za komercijalni saobraćaj i instaliranju tankova za skladištenje vodonika ili mešavine sa prirodnim gasom. Saopštile su da mogu da nadograđuju gasne turbine ili montiraju nove za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije od vodonika. On može da se koristi za daljinsko grejanje i avio-saobraćaj, podvukao je konzorcijum.

Od drugih vesti treba pomenuti da je Vlada Slovenije baš Dolinu vodonika Severni Jadran uvrstila u svoj plan razvoja za period zaključno sa 2027. godinom. U toj zemlji i susednoj Hrvatskoj i italijanskoj pokrajini Frijuli-Venecija Đulija u razvoju je 17 pilot-projekata.

Cilj je razvoj pogona za ukupno proizvodnju najmanje 5.000 tona zelenog vodonika godišnje, ali sa opremom za skladištenje i distribuciju i sistemom za potrošnju. Očekuje se da će navedene tri zemlje imati koristi od nekih od velikih vodoničnih koridora za koje se predviđa da će proći Evropom.

Kompanije, istraživačke ustanove, univerziteti i druge zainteresovane strane osnovali su prošle godine Nacionalno udruženje za vodonik Slovenije.