Električna energija

Slovenija se sprema da izdvoji termoelektranu Šoštanj i rudnik uglja iz elektroprivrede HSE

Slovenija izdvoji termoelektranu Šoštanj rudnik uglja elektroprivrede HSE

Foto: HSE

Objavljeno

09.01.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

09.01.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Do polovine godine treba da budu izrađene studije u okviru priprema za moguće izdvajanje jedine slovenačke termoelektrane na ugalj –  TEŠ, i pripadajućeg rudnika u Velenju iz državne elektroprivrede Holding Slovenske elektrarne.

Slovenski državni holding (SDH) je otkrio, među glavnim projektima u svom poslednjem godišnjem planu, da će verovatno izdvojiti „termoenergetsko društvo“ iz HSE-a, najvećeg proizvođača električne energije u zemlji. Ta elektroprivreda, takođe potpuno pod kontrolom države, saopštila je, kako prenosi Naš čas, da će otpočeti preliminarne, pripremne aktivnosti da aktiva vezana za ugalj postane samostalna celina.

Ovaj potez je u skladu sa strategijom Slovenije da postepeno obustavi korišćenje uglja i to s obzirom na činjenicu da će proizvodnja električne energije iz uglja u Termoelektrarni Šoštanj postati izuzetno neprofitabilna, pogotovo od 2025, ali i na njenu ulogu u nacionalnom elektroenergetskom sistemu, istakao je Holding Slovenske elektrarne. Dodao je da će predstojeće makroekonomske, tehničke, socio-ekonomske i druge analize obuhvatiti proizvodnju lignita.

TEŠ se snabdeva iz rudnika uglja, takođe jedinog te vrste u Sloveniji, kojim upravlja preduzeće Premogovnik Velenje. Zacrtano je da se prva faza priprema okonča do sredine ove godine.

Druge balkanske države će pažljivo pratiti postupak formiranja firme samo za ugalj

Druge zemlje Jugoistočne Evrope sa termoelektranama na ugalj i rudnicima u svom vlasništvu, osim Rumunije, još uvek ih drže u elektroprivredama zajedno sa hidroelektranama i drugim proizvodnim kapacitetima.

Elektrane na ugalj i pripadajući rudnici u ostatku regiona su u državnim elektroprivredama zajedno sa hidrocentralama i drugim postrojenjima

Ovi uglavnom stari i zastareli sistemi izazivaju sve veće finansijsko opterećenje. Naime, u Evropskoj uniji su troškovi za dozvole za ispuštanje ugljen-dioksida skoro jednaki berzanskim cenamatruje za koju ih treba kupiti da bi se proizvela. Što se tiče zemalja Zapadnog Balkana, koje teže priključivanju tom 27-članom bloku, njih čeka Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, što je u suštini porez na CO2 za uvoz u EU.

Osim toga, kompanijama sa proizvodnim portfeljom problematičnim po pitanju klime postaje sve teže da dođu do zelenog finansiranja. Odluke u Sloveniji i njihove posledice biće pažljivo praćene u ostatku regiona.

Sloveniju zbog upotrebe uglja očekuju gubici od ukupno dve milijarde evra

Zamisao je da TEŠ i rudnik uglja oforme kompaniju pod direktnom državnom upravom. Očekuje se da će im zajednički gubitak u narednih deset godina dostići dve milijarde dolara, piše portal Necenzurirano.si. Taj medij još podseća da je vrtoglavi uspon cena struje tokom energetske krize privremeno olakšao situaciju u TEŠ-u.

Gubitak elektrane u Šoštanju, koja u tom kraju proizvodi i toplotnu energiju za grejanje, 2020. je iznosio 280,4 miliona evra, a bilans je narednih dve godine bio oko neutralnog nivoa. Ali je zato HSE pretrpeo jak udarac zbog skoka cena uvozne električne energije, pa je vlada krajem 2022. bila prinuđena da upumpa 492 miliona evra da ne bi došlo do nesolventnosti.

U vezi s tim, Holding Slovenske elektrarne je pred Novu godinu saopštio da je vratio stotinu miliona evra odnosno ukupno 342 miliona.

Nacionalnom strategijom usvojenom pre dve godine predviđeno je da najkasnije 2033. korišćenje uglja u potpunosti prestane. Vlada će morati da sastavi konkretnije planove i progura zakonska rešenja da bi joj Evropska komisija odobrila da održava TEŠ u životu.

Preostale dve turbine na ugalj u toj elektrani zajedno imaju 844 megavata. HSE drži ukupno 2,09 gigavata, od čega je kapacitet 17 hidroelektrana 888 megavata, a 27 malih hidroelektrana učestvuje sa 24 megavata. Holding ima 142 megavata u četiri gasne turbine, od kojih su dve u TEŠ-u, zatim 11 megavata u solarnim elektranama i reverzibilnu hidroelektranu Avče od 180 megavata.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska spremnici baterije subvencije damir habijan

Hrvatska spremila 500 miliona evra za instaliranje baterija

9. januar 2024. - Zahvaljujući Nacionalnom programu za oporavak i otpornost (NPOO) i planu Evropske komisije REPowerEU Hrvatska je dobila 1,6 milijardi evra

severna makedonija berza elektricne energije memo spajanje sa eu brisel

Severna Makedonija 2026. očekuje prvo spajanje berzi električne energije sa nekom od članica EU

9. januar 2024. - U Evropskom parlamentu održan je Forum za integraciju tržišta električne energije na kojem su učestvovali predstavnici Zapadnog Balkana

Povelja o solaru drzave firme fabrikama fotonaponskih panela EU

Povelja o solaru okupila države, firme u podršci fabrikama fotonaponskih panela u EU

9. januar 2024. - Povelja o solaru EU je pridobila potpise 23 ministara energetike i stotinak predstavnika ovog sektora. Obećali su da će pomoći proizvođačima opreme.

Program Beogradskog energetskog foruma paneliste sponzore

Program Beogradskog energetskog foruma spreman – najavljujemo nove paneliste i sponzore

9. januar 2024. - Spisak sponzora za Beogradski energetski forum 2024 raste sa nekima od najpoznatijih svetskih brendova u domenu obnovljivih izvora