OIE

Slovenački DEM se sprema da izgradi reverzibilnu hidroelektranu od 440 megavata

Slovenacki DEM reverzibilnu hidroelektranu 440 megavata Kozjak

Foto: DEM

Objavljeno

03.02.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

03.02.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Projekat reverzibilne hidroelektrane Kozjak u Sloveniji od 440 megavata uključuje postavljanje dalekovoda od 400 kilovata, izjavio je generalni direktor državnog elektroenergetskog preduzeća DEM Damjan Seme. Kompanija radi i na projektu dva sistema baterija od po 30 megavata, pored poduhvata u sektorima vetroelektrana, solarnih parkova i geotermalne energije.

Dravske elektrarne Maribor ili DEM, deo Holdinga Slovenske elektrarne (HSE), ima velike ambicije izvan svog osnovnog poslovanja – upravljanja hidroelektranama i njihove izgradnje. Generalni direktor Damjan Seme, koji je na čelo stupio pre nešto više od dva meseca, ukazao je na stratešku ekspanziju te državne firme na tehnologije za skladištenje električne energije.

DEM je rešen da do kraja decenije izgradi reverzibilnu hidroelektranu Kozjak, naglasio je. Za to postrojenje je predviđen kapacitet od 440 megavata, izjavio je Seme. Kompanija je krajem prošle godine završila studiju izvodljivosti i radi na proceni uticaja na životnu sredinu. Projekat uključuje dalekovod od 400 kilovolti dugačak 18 kilometara, navodi Seme.

Avče, jedina reverzibilna hidroelektrana u Sloveniji, ima snagu od 180 MW za proizvodnju električne energije i 185 megavata u pumpama

Kozjak je od velikog značaja za državu što se tiče snabdevanja strujom, integrisanja toplotnih pumpi, električnih vozila i drugih novih vidova potrošnje, i skladištenja viška električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora, napomenuo je generalni direktor.

Slovenija ima jednu reverzibilnu hidroelektranu, Avče. Kapacitet za proizvodnju struje je 180 megavata, a pumpe mogu da rade na do 185 megavata. Po jednoj studiji na koju se DEM poziva, na Dravi ima devet mogućih lokacija za reverzibilne sisteme pojedinačne snage između 45 i 300 megavata.

Drugi segment su baterije. DEM je prošle godine podneo zahtev za građevinsku dozvolu za dva takva sistema od po 30 megavata, koje namerava da postavi na lokaciji svoje hidrocentrale Mariborski otok. Još jedan pravac je dugoročnije skladištenje, konkretno tehnologije za vodonik, kazao je Seme.

Solarna elektrana Zlatoličje-Formin treba da bude završena najkasnije 2026. godine

Ova elektroprivreda je prošle godine pustila u rad prvi deo, 2,5 megavata, solarne elektrane na obali kanala između svojih hidroelektrana Zlatoličje i Formin. Seme je rekao da je u planu još 28 megavata i da bi postrojenje trebalo da bude završeno najkasnije 2026. godine. To je trenutno najveći fotonaponski projekat u zemlji.

DEM planira da instalira solarnu elektranu od 10 megavata na mestu nekadašnje deponije u Mariboru

Godišnja proizvodnja je procenjena na 37 gigavat-sati. Predviđeno je da se elektrana priključi na prenosnu mrežu od 110 kilovolti. Seme je podsetio da je investicija prvobitno procenjena na 27 miliona evra, pre porasta troškova.

Otkrio je da je u toku i projekat za solarnu elektranu od 10 megavata na lokaciji ranije deponije Pobrežje u Mariboru. DEM takođe razmatra rešenja za prekrivanje kanalâ solarnim panelima i iskorišćavanje degradiranog zemljišta, izjavio je šef kompanije.

Mala geotermalna elektrana Čentaba pokreće proizvodnju na leto

Kompanija se priprema da izgradi vetroparkove Ojstrica (10,4 megavata), Paški Kozjak (21,6) i Rogatec (14,4 megavata), sa ukupno 13 turbina. U planu je još par manjih projekata za proizvodnju struje iz vetra, kazao je Seme.

DEM je u decembru s partnerima otpočeo radove u okviru prvog pilot-projekta geotermalne elektrane u zemlji. Postrojenje Čentaba u opštini Lendava će koristiti napuštenu bušotinu Pg-8, u kojoj su nekad istraživane rezerve ugljovodonika. Elektrana od 50 kilovata bi trebalo da proizvodi 400 megavat-sati godišnje, izjavio je Seme i procenio da će na leto biti puštena u rad.

Kompanija sprovodi rekonstrukciju u svojim hidrocentralama Dravograd, Vuzenica i Mariborski otok i priprema se za sveobuhvatnu rekonstrukciju u Forminu, rekao je. DEM ima osam većih hidroelektrana na Dravi, pet malih i pet fotonaponskih sistema, ukupnog kapaciteta 600 megavata.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Rystad Energy elektricne-mreze-neophodno-investirati-3-1-biliona-dolara-do-2030-ogranici-globalno-zagrevanje

U električne mreže neophodno uložiti 3,1 bilion dolara do 2030. da se ograniči globalno zagrevanje

3. februar 2023. - Zastarelost i neodgovarajuće karakteristike elektromreže su među najznačajnijim preprekama u energetskoj tranziciji, upozorava Rystad Energy

oie hrvatska oieh prikljucak na mrezu metodologija

OIE Hrvatska: Blokirani projekti za obnovljive izvore energije u Hrvatskoj

3. februar 2023. - Zaustavljen je kompletan sistem dobijanja lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole za postojeće projekte za obnovljive izvore energije

GGF i UniCredit Bank Srbija produbili saradnju novim zajmom od 50 miliona evra za zelene elektrane

GGF i UniCredit Bank Srbija produbili saradnju zajmom od 50 miliona evra za zelene elektrane

3. februar 2023. - UniCredit Bank Srbija je od GGF-a dobila zajam od 50 miliona evra za velike projekte zelenih elektrana, čime su ojačali saradnju

EU clanicama odobrila 6 9 milijardi evra infrastrukturu vodonik

EU članicama odobrila 6,9 milijardi evra za infrastrukturu za vodonik

3. februar 2023. - Strateški projekat IPCEI Hy2Infra, kojeg je zajedno pripremilo sedam država članica, dobio je zeleno svetlo od Evropske komisije