Slovenački DEM se sprema da izgradi reverzibilnu hidroelektranu od 440 megavata

Projekat reverzibilne hidroelektrane Kozjak u Sloveniji od 440 megavata uključuje postavljanje dalekovoda od 400 kilovata, izjavio je generalni direktor državnog elektroenergetskog preduzeća DEM Damjan Seme. Kompanija radi i na projektu dva sistema baterija od po 30 megavata, pored poduhvata u sektorima vetroelektrana, solarnih parkova i geotermalne energije.

Dravske elektrarne Maribor ili DEM, deo Holdinga Slovenske elektrarne (HSE), ima velike ambicije izvan svog osnovnog poslovanja – upravljanja hidroelektranama i njihove izgradnje. Generalni direktor Damjan Seme, koji je na čelo stupio pre nešto više od dva meseca, ukazao je na stratešku ekspanziju te državne firme na tehnologije za skladištenje električne energije.

DEM je rešen da do kraja decenije izgradi reverzibilnu hidroelektranu Kozjak, naglasio je. Za to postrojenje je predviđen kapacitet od 440 megavata, izjavio je Seme. Kompanija je krajem prošle godine završila studiju izvodljivosti i radi na proceni uticaja na životnu sredinu. Projekat uključuje dalekovod od 400 kilovolti dugačak 18 kilometara, navodi Seme.

Avče, jedina reverzibilna hidroelektrana u Sloveniji, ima pumpe snage 180 megavata, a 185 megavata za proizvodnju struje

Kozjak je od velikog značaja za državu što se tiče snabdevanja strujom, integrisanja toplotnih pumpi, električnih vozila i drugih novih vidova potrošnje, i skladištenja viška električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora, napomenuo je generalni direktor.

Slovenija ima jednu reverzibilnu hidroelektranu, Avče. Kapacitet za proizvodnju struje je 185 megavata, a pumpe mogu da rade na do 180 megavata. Po jednoj studiji na koju se DEM poziva, na Dravi ima devet mogućih lokacija za reverzibilne sisteme pojedinačne snage između 45 i 300 megavata.

Drugi segment su baterije. DEM je prošle godine podneo zahtev za građevinsku dozvolu za dva takva sistema od po 30 megavata, koje namerava da postavi na lokaciji svoje hidrocentrale Mariborski otok. Još jedan pravac je dugoročnije skladištenje, konkretno tehnologije za vodonik, kazao je Seme.

Solarna elektrana Zlatoličje-Formin treba da bude završena najkasnije 2026. godine

Ova elektroprivreda je prošle godine pustila u rad prvi deo, 2,5 megavata, solarne elektrane na obali kanala između svojih hidroelektrana Zlatoličje i Formin. Seme je rekao da je u planu još 28 megavata i da bi postrojenje trebalo da bude završeno najkasnije 2026. godine. To je trenutno najveći fotonaponski projekat u zemlji.

DEM planira da instalira solarnu elektranu od 10 megavata na mestu nekadašnje deponije u Mariboru

Godišnja proizvodnja je procenjena na 37 gigavat-sati. Predviđeno je da se elektrana priključi na prenosnu mrežu od 110 kilovolti. Seme je podsetio da je investicija prvobitno procenjena na 27 miliona evra, pre porasta troškova.

Otkrio je da je u toku i projekat za solarnu elektranu od 10 megavata na lokaciji ranije deponije Pobrežje u Mariboru. DEM takođe razmatra rešenja za prekrivanje kanalâ solarnim panelima i iskorišćavanje degradiranog zemljišta, izjavio je šef kompanije.

Mala geotermalna elektrana Čentaba pokreće proizvodnju na leto

Kompanija se priprema da izgradi vetroparkove Ojstrica (10,4 megavata), Paški Kozjak (21,6) i Rogatec (14,4 megavata), sa ukupno 13 turbina. U planu je još par manjih projekata za proizvodnju struje iz vetra, kazao je Seme.

DEM je u decembru s partnerima otpočeo radove u okviru prvog pilot-projekta geotermalne elektrane u zemlji. Postrojenje Čentaba u opštini Lendava će koristiti napuštenu bušotinu Pg-8, u kojoj su nekad istraživane rezerve ugljovodonika. Elektrana od 50 kilovata bi trebalo da proizvodi 400 megavat-sati godišnje, izjavio je Seme i procenio da će na leto biti puštena u rad.

Kompanija sprovodi rekonstrukciju u svojim hidrocentralama Dravograd, Vuzenica i Mariborski otok i priprema se za sveobuhvatnu rekonstrukciju u Forminu, rekao je. DEM ima osam većih hidroelektrana na Dravi, pet malih i pet fotonaponskih sistema, ukupnog kapaciteta 600 megavata.