Pet oslonaca uspešne tranzicije Grčke ka obnovljivim izvorima energije

Odlučna da ne kasni u suočavanju sa svetskom klimatskom krizom, Grčka gasi svoje termoelektrane na ugalj i sprema se za budućnost u kojoj će najveći deo ukupnih potreba za energijom pokrivati struja iz obnovljivih izvora. Zahvaljujući tim naporima, investitori su nestrpljivi da se uključe u transformaciju usmerenu ka održivim rešenjima u toj zemlji. Reforme su istovremeno usredsređene na zaštitu zajednica koje trpe posledice zbog naglih promena kao i na unapređivanje kvaliteta života.

Grčka ništa ne prepušta slučaju kad je reč o smanjivanju gasova s efektom staklene bašte. Ta zemlja je suočena sa sve učestalijim šumskim požarima, najvidljivijom posledicom klimatskih promena u Sredozemlju. Naučnici predviđaju da je ovaj region izložen jednoj od najjačih stopa globalnog zagrevanja.

Evropska unija se utrkuje s vremenom u pokušaju da do polovine veka postane klimatski neutralna, što znači da mora da spusti neto emisije štetnih gasova na nulu. S izuzetkom veoma raširene upotrebe solarnih kolektora za grejanje vode i rane ekspanzije malih fotonaponskih postrojenja u sektoru domaćinstava, Grčka nije imala jaču tradiciju na polju energije iz obnovljivih izvora. Ipak, tokom prethodne decenije je toliko ubrzala da je postala jedna od vodećih zemalja čak i na svetskom nivou.

Izazovi s ugljem

Sektor energetike je glavni izvor emisija, tako da postepeno odbacivanje fosilnih goriva ima suštinski značaj za ublažavanje klimatskih promena. Grčka je u nezavidnom položaju zbog svoje zavisnosti od uglja. Njega troše termoelektrane u dva centra – regiji Zapadne Makedonije na severozapadu zemlje i kod Megalopolisa na Peloponezu.

Industrija uglja je ogroman poslodavac. Njeno zatvaranje utiče na desetine hiljada porodica i malih firmi. Premijer Kyriakos Mitsotakis i njegov kabinet razvijaju mehanizme za ublažavanje tog udarca, uz napore da navedene dve oblasti ostanu energetska čvorišta, ali s osloncem na ogromna ulaganja u zelenu energiju.

Jedan od ozbiljnih izazova je i oslanjanje privrede na turizam, budući da tokom letnjih meseci energente koristi nekoliko miliona ljudi više nego van sezone. Dalje, zajednice na mnogim ostrvima zavise od nafte u proizvodnji električne energije. Takvi sistemi su skupi i često nepouzdani.

Niko da ne ostane na cedilu

Donosioci odluka u Atini imaju obeshrabrujući zadatak da ne dozvole da iko bude prepušten sam sebi, i to pogotovo u kontekstu tekuće energetske krize, kao i da prevaziđu tehničke i administrativne prepreke u kompleksnom i hitnom preuređenju energetskog sektora. Sudeći po poslednjim političkim potezima i izmenama zakona i propisa, oni računaju na to da će brzom tranzicijom steći konkurentnu prednost.

Tržišta su prepoznala vladina nastojanja – kompanije se spremaju za masovne investicije u oblastima koje će tek dobiti na važnosti, poput održive mobilnosti, skladištenja energije i vetroelektrana na moru.

Ovo je pet glavnih, međusobno snažno povezanih elemenata transformacije energetike u Grčkoj.

Bum obnovljive energije

Elektrane na ugalj se zamenjuju onima na obnovljive izvore, ali novi kapaciteti moraju da budu znatno veći. Vetroelektrane i solarni parkovi zavise od vremenskih uslova, kao i hidroelektrane, pa je njihov učinak mnogo manje predvidljiv nego kod uglja i nafte. Pored toga, grejanje, proizvodnja i prevoz će sve više prelaziti na struju.

Grčka ubrzano menja zakone i propise da se prilagodi novoj vrsti tržišta, olakša administrativne prepreke i privuče investitore na aukcije za obnovljivu energiju. Ishod? Ima preko 5.500 licenciranih projekata ukupne snage 95 gigavata!

Vlada podršku velikim projektima daje tako što ih proglašava strateškim investicijama. Ima i brojne alatke za podsticaje, u koje ulazi i skladištenje električne energije, a to je ključni faktor za balansiranje struje iz vetra i energije sunca.

Jedan takav poduhvat je zamišljena reverzibilna hidroelektrana Amfilochia kompanije Terna Energy, a nju je Evropska komisija uvrstila u projekte od zajedničkog interesa (PCI).

Public Power Corp. (PPC ili DEI), proizvođač električne energije donedavno u većinskom vlasništvu države, nije bio nimalo pasivan što se tiče transformacije sektora energetike. Njegova ćerka firma PPC Renewables je zadužena za uvođenje najnovijih zelenih tehnologija u oblasti zavisne od uglja i šire, delom kroz partnerstva kao što je ono koje je nedavno potpisala s nemačkim RWE-om.

Vlada se u naporima da olakša sprovođenje projekata zelene energije raznih vrsta takođe oslanja na Nacionalni plan za oporavak i otpornost Greece 2.0 i druge mehanizme finansiranja iz EU.

Sektor fosilnih goriva se prebacuje na zelenu energiju

PPC je jedan od najvažnijih nosilaca energetske tranzicije u Grčkoj. Kompanija prevazilazi svoje finansijske poteškoće uprkos tome što se tradicionalno u najvećoj meri oslanjala na ugalj.

Po nacrtu Zakona o klimi, ugalj će prestati da se upotrebljava najkasnije 2028. godine. PPC trenutno gradi svoju poslednju elektranu na lignit, Ptolemaida 5. Zvaničnici su ranije nagovestili da bi ona već 2025. mogla da bude prebačena na gas.

U međuvremenu, gasne i naftne kompanije u Grčkoj se okreću obnovljivim izvorima da bi sebi osigurale poziciju na tržištu niskougljeničnih rešenja. Pored solarnih i geotermalnih poduhvata, učestvuju u dva projekta za vodonik – White Dragon i Green HiPo, a oba imaju status važnog projekta od zajedničkog evropskog značaja (IPCEI).

Podvodni mostovi energije

Operater sistema prenosa električne energije IPTO (domaćeg akronima Admie) i nacionalna elektrodistribucija HEDNO (DEDDIE) su upravo objavili skok investicija za minulu godinu i ambiciozne planove za razvoj mreže.

Grčka namerava da postavi podvodne kablove za povezivanje svog elektroenergetskog sistema s Egiptom, Kiprom i Italijom. U toku je uspostavljanje interkonekcija s Kritom, najvećim ostrvom u zemlji.

Za ostrva je najbolje da se povežu s kopnenom strujnom mrežom. Treba i da iskoriste svoj potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i postave sisteme baterija za skladištenje viška struje.

Postoje i projekti da se mala ostrva poput Astipalee učine energetski nezavisnim pomoću zelenih investicija, između ostalog u energetsku efikasnost, digitalizaciju i električna vozila. Vlada ih sprovodi u saradnji s tehnološkim gigantima kao što su Citroën, Tesla, i Volkswagen.

Mogućnosti, pomoć za građane, zajednice

Grčka beleži uzlet projekata energije iz obnovljivih izvora, najviše solara, koje razvijaju energetske zajednice odnosno zadruge, što je u skladu s pristupom EU da omogući građanima i građankama da budu faktor u energetskoj tranziciji. Taj segment je posebno važan za oblasti koje još uvek zavise od uglja.

PPC planira da ponudi stanovnicima takvih područja u Zapadnoj Makedoniji i na Peloponezu da kupe njegove obveznice i učestvuju u investicijama u solarne elektrane, s privlačnim stopama prinosa.

Lokalne samouprave širom Grčke se udružuju sa lokalnim institucijama i komunalnim preduzećima u razvoju fotonaponskih projekata za vlastitu potrošnju. Prihodi od prodaje struje biće korišćeni i za pomoć siromašnijim domaćinstvima.

Po izbijanju aktuelne energetske krize, vlada je pridodala značajnu svotu programu subvencija za porodice s niskim primanjima, u koji ulazi besplatna struja iz solarnih elektrana.

Klimatska politika

Izvršna vlast užurbano priprema zakonodavni okvir kojim uređuje sve navedene aktivnosti, a cilj mu je i da je pojednostavi propise. Prepoznajući opasnosti od globalnog zagrevanja, vlada je osnovala Ministarstvo za klimatsku krizu i civilnu zaštitu.

Predloženi Zakon o klimi, koji propisuje prestanak upotrebe uglja u Grčkoj najkasnije 2028, odveo je viziju o održivoj mobilnosti korak dalje: plan je da se već 2030. bude zabranjena prodaja novih automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Štaviše, svi novi taksiji i jedna trećina vozila za iznajmljivanje u Atini i Solunu moraće 2025. da idu s nula emisija.

Još jedna zanimljiva mera je da novi stambeni objekti izgrađeni od 2023. neće smeti da imaju gorionike za naftu ukoliko imaju pristupa gasnoj mreži.