x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Uvodi se neto merenje u Srbiji – neiskorišćeni potencijal sunčeve energije čeka političku odluku

29.04.2019. | Komentari: 3 CommentsAutor:

Slika: Pixabay
Uvodi se neto merenje u Srbiji – neiskorišćeni potencijal sunčeve energije čeka političku odluku

Ministarstvo rudarstva i energetike trebalo bi do kraja godine da pripremi podzakonsku regulativu za uvođenje neto merenja (eng. net metering), koje će omogućiti korišćenje solarne energije u domaćinstvima i povećanje broja prozjumera, najavili su predstavnici Ministarstva prilikom predstavljanja Studije o uvođenju neto merenja električne energije u Srbiji, koju je pripremio USAID. Ceo proces zavisi od političke odluke, odnosno procene donosilaca odluka da li je Srbiji potrebno još energije iz obnovljivih izvora energije (OIE).

Dok se Srbija sprema da napravi prve korake u uvođenju mehanizma neto merenja, što je preduslov da građani Srbije koriste sunčevu energiju za proizvodnju električnu energiju za sopstvene potrebe, ali i da viškove energije prodaju, Evropska unija maksimalno olakšava proceduru da građani na ovaj način povećaju upotrebu OIE i smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Pregled modela i iskustava zemalja EU, ali i regiona, deo je Studije USAID-a, koja sadrži i detaljno objašnjenje o koristima uvođenje neto merenja, spisak propisa koji moraju biti promenjeni, kao i konkretan primer troškova za električnu energiju sa i bez neto merenja.

Banjac: Ta odluka zavisi od odgovora na pitanje da li nam trebaju veće količine energije iz obnovljivih izvora energije.

Miloš Banjac, pomoćnik ministra za OIE i energetsku efikasnost, prilikom predstavljanja Studije na 6. Međunarodnom sajmu i konferenciji RENEXPO 2019, istakao je da je ovaj dokument poslat javnim preduzećima, kako bi se dobile njihove sugestije, a biće postavljena i na sajtu Ministarstva, kako bi i zainteresovana javnost mogla da saopšti svoj stav.

On je rekao da se nada da će regulativa za neto merenje biti usvojena do kraja godine ili koji mesec kasnije, ali je istakao da to zavisi od političke odluke.

Ta odluka zavisi od odgovora na pitanje da li nam trebaju veće količine energije iz OIE, rekao je Banjac.

Prozjumeri u EU ne moraju da traže odobrenje da se priključe na mrežu

Kakve sve prepreke čekaju one koji u Srbiji žele da postanu prozjumere, do detalja možete videti u tekstu Iz ličnog iskustva – Šta vas sve čeka ako u Srbiji želite da postanete prozjumer?

Na drugoj strani, EU je u decembru 2018. usvojila novu Uredbu o OIE u kojoj je eksplicitno navedeno da se za postrojenja instalisane snage do 10,8 kW, što se odnosi na domaćinstva, umesto dobijanja dozvole za priključenje na mrežu – uvodi sistem notifikacije.

Tako potrošač ne mora više da traži tu dozvolu – posle instaliranja solarnih panela, nego samo obaveštava distributivnu kompaniju da će se priključiti na mrežu. Kompaniija ima rok od mesec dana da reaguje – i ako u tom roku ne donese odluku, smatra se da je potrošač dobio odobrenje da se priključi na mrežu.

Dejan Stojadinović, jedan od četiri konsultanata USAID-a koji su autori studije, ukratko je objasnio koncept prozjumera koji podrazumeva proizvodnju obnovljive električne energije u domaćinstvu, koje tu energiju koristi za sopstvene potrebe, a višak isporučuju u distributivnu mrežu.

“Dvosmerno brojilo beleži isporučenu električnu energiju, i energiju preuzetu iz distributivne mreže. Kada domaćinstvo ne proizvodi električnu energiju – preuzima je iz distributivne mreže”, naveo je on.

EU čini sve da građanima olakša da korišćenjem solarnih panela smanje emisije štetnih gasova

Računica je pokazala da u domaćinstvu sa prosečnom potrošnjom električne energije od 360 kWh, vlasnik za godinu dana plati 348 evra. Ako bi, međutim, vlasnik instalirao solarne panele snage 3 kW, za godinu dana smanjio bi taj trošak na 164 evra što znači da bi uštedeo 184 evra. Vlasnik bi takođe ostvario i simboličan prihod od prodaje viškova u iznosu od 11 evra, čime bi se ostvarila ušteda u kućnom budžetu od 195 evra.

Koristi

Kako je navedeno u Studiji, glavne koristi za prozjumere ili građane od neto merenja su:

  • Niži računi za električnu energiju
  • Mogućnost ostvarivanja prihoda – od prodaje viška
  • Sopstveni doprinos borbi protiv klimatskih promena i većem korišćenju OIE.

Država dobija:

  • Povećano korišćenje OIE
  • Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
  • Smanjene potrebe za investicije u velike elektrane
  • Povećana sigurnost snabdevanja kroz distribuiranu proizvodnju.

Stojadinović: poreska regulativa može da bude problem, ali ako ima volje sve su to rešivi problemi

Elektrodistributivne kompanije sebi obezbeđuju:

  • Pozitivan uticaj na smanjenje gubitaka u elektrodistributivnoj mreži
  • Otvaranje novih poslovnih mogućnosti
  • Povećanu sigurnost snabdevanja.

Koji propisi moraju biti promenjeni

Da bi sve ove koristi mogle da se iskoriste potrebno je, kako se navodi u Studiji, promeniti određene zakone i podzakonska akta. Poreska regulativa je, na primer, bila jedan od razloga što u nekim zemljama neto merenje nije uvedeno.

To je tačno, ali ako ima volje, sve su to rešivi problemi, rekao je Stojadinović.

Ministarstvo rudarstva i energetike mora da promeni Zakon o energetici i usvoji podzakonske akte, kojima će se definisati pojam prozjumera, kao i uloge svih aktera u primeni neto merenja u Srbiji – Agencije za eneregetiku RS (AERS), Operatora distributivnog sistema, ali i da donese odluku o uvođenju pametnih brojila.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture mora da promeni Zakon o planiranju i izgradnji kako bi pojednostavilo procedure za izdavanje dozvola, Ministarstvo finansija zakone o PDV-u i akcizama – da bi se definisale poreske osnovice za neto merenje, kao i primena akciza na proizvedenu električnu energiju, a AERS bi trebalo da promeni metodologije za određivanje troškova priključenja na distributivni sistem, i za cenu pristupa distributivnom sistemu.

Na kraju, Operator distributivnog sistema EPS Distribucija mora da promeni pravila o radu distributivnog sistema, kako bi definisao tehničke uslove za priključenje, kao i da obavi zamenu brojila.

Komentari (3)

Zabrinuti / 08.05.2019.

“Banjac: Ta odluka zavisi od odgovora na pitanje da li nam trebaju veće količine energije iz obnovljivih izvora energije.”
Pa zar ta odluka nije vec doneta na nivou citave planete – da nam treba vise obnovljivih?! Koliko mi je poznato, to je stav UN, EU, Kine……..jedino mi tj. nasi politicari – to jos uvek ne znaju

Željko / 11.05.2019.

Interesantno je da je ovo pitanje još uvek na čekanju jer se ne zna da li ima potrebe za OIE a pritom se daju dozvole za MHE. Smatram da mnogima nije u interesu da se domaćinstvima omogući proizvodnja/prodaja struje jer tada privilegovani pojedinci gube trenutnu poziciju.

Marko / 16.05.2019.

Ovo bi za Srbiju za svako domacinstvo u bila velika stvar, jedan pravi korak napred, i usteda i efikasnost, i sve se ovo regulativno moze sprovesti samo da se ne dozvoli da Eps iz svog interesa blokira i ne podrzi sa raznim izgovorima .
Sa ovim korakom bi drzava nesto konkretno ucinila za svoj narod i za zemlju

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.