Studija: Uključivanje spalionica otpada u EU ETS povećalo bi recikliranje i otvorilo radna mesta

Uključivanje spalionica otpada u Sistem za trgovanje emisijama Evropske unije (EU ETS) podstaklo bi sprečavanje nastanka otpada i recikliranje, uz smanjenje emisija i otvaranje radnih mesta, zaključak prema novoj studiji koju je za mrežu evropskih nevladinih organizacija Zero Waste Europe (ZVE) uradio CE Delft.

Sistem za trgovanja emisijama EU (eng. Emission Trading System), koji obuhvata oko 10.000 industrijskih postrojenja, elektrana i avioprevoznike, podrazumeva da oni na koje se odnosi moraju da obezbede emisione jedinice (CO2 taksa) za emisije koje proizvode, i ne odnosi se na aktivnost spaljivanja komunalnog otpada.

U julu je Evropska komisija predstavila svoj paket Fit for 55 zakonodavni paket, kojim namerava da uspostavi poseban sistem trgovanja CO2 za drumski transport i građevinski sektor, kao i da EU ETS-a proširi na brodove. ZWE je zato pozvao Evropski parlament i Savet EU da izmene predlog Evropske komisije i uključe spalionice komunalnog otpada u EU ETS.

Dodatni troškovi spaljivanja mogu delovati kao podsticaj za prevenciju nastanka otpada i reciklažu

Ako se to desi, spalionice bi morale da kupuju emisione jedinice za svaku tonu CO2 koju proizvedu prilikom tretmana otpada iz domaćinstava i privrede, poručio je ZWE. Ovaj dodatni trošak, smatraju, može delovati kao podsticaj za sprečavanje nastanka otpada i recikliranje jer će takvo ponašanje biti jeftinije od spaljivanja.

Uticaj ove mere je analiziran kroz dva scenarija: kada su u EU ETS uključene samo fosilne emisije CO2 (emisije CO2 iz, na primer, spaljivanja plastike), i zajedno i fosilne i biogene emisije CO2 (koje potiču od spaljivanja otpada iz hrane).

Mera bi mogla da rezultira sa 6.800 novih radnih mesta do 2022. i više od 21.000 do 2030.

Budući da su aktivnosti recikliranja radno intenzivnije od spaljivanja otpada ili odlaganja na deponije, uključivanje soalionica otpada u EU ETS može otvoriti nova radna mesta. Njihov broj se kreće od 6.800 u scenariju sa fosilnim emisijama CO2 i to do 2022. do više od 21.000 u drugom scenariju do 2030. godine, piše u izveštaju pod nazivom Spaljivanje otpada i EU ETS – Procena koristi za klimatske promene.

Na drugoj strani, ova mera bi podstakla recikliranje domaćinstava i kompanija, tako što bi ova prva smanjila proizvodnju otpada 0,2-5 odsto, a firme 8-25 odsto.

U zemljama obuhvaćenim EU ETS-om radi oko 390 elektrana za proizvodnju energije iz otpada

Prema podacima Konfederacije evropskih postrojenja za proizvodnju energije iz otpada, postoji oko 390 takvih elektrana u zemljama za koje važi EU ETS. U 2018. ove elektrane su zajedno emitovale 79 megatona (Mt) CO2, i to 43 Mt iz fosilnog otpada i 36 Mt iz organskog otpada.

Janek Vahk, koordinator za klimu, energiju i zagađenje vazduha u mreži Zero Waste Europe, rekao je da izveštaj pokazuje da bi uključivanje spalioni otpada u EU ETS donelo trostruku korist, ne samo za klimu, već i za otvaranje novih radnih mesta i za pomoć Evropi da se približi cirkularnijoj ekonomiji kroz podsticanje sprečavanja nastanka otpada i njegovog recikliranja.