Snabdevanje naftnim derivatima u članicama Energetske zajednice bilo je redovno uprkos onome što se ispostavlja kao najveći šok u snabdevanju naftom u poslednjih više od pola veka, ali uz visoke cene, pokazao je izveštaj o stanju na tržištu nafte za 2026. godinu Sekretarijata Energetske zajednice. Sekretarijat smatra bezbednost snabdevanja naftom jednim od ključnih instrumenata za podršku energetskoj tranziciji. Takođe osniva i koordinacionu grupu za naftu kako bi se pomoglo ugovornim stranama da se izbore sa izazovima u sektoru nafte.
Prema Ugovoru o Energetskoj zajednici, ugovorne strane su u obavezi da formiraju obavezne rezerve nafte i uspostave planove za vanredne situacije, u skladu sa Direktivom o rezervama nafte Evropske unije.
Izveštaj o stanju na tržištu nafte za 2026. godinu, koji će uskoro biti objavljen, obuhvata osam tržišta: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Gruziju, Kosovo*, Moldaviju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju. Ukrajina će takođe biti uključena u konačni izveštaj.
„Nijedna od zemalja obuhvaćenih ovim izveštajem još ne poseduje pune rezerve za 90 dana. Tri zemlje su formirale obavezne rezerve u skladu sa Direktivom – Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija. Pet zemalja još radi na uspostavljanju sistema”, rekao je Prit Enok (Priit Enok), stručnjak za naftu u Sekretarijatu.
Prema njegovim rečima, ovogodišnji globalni događaji ponovo su ukazali da nema vremena za čekanje. Uz postojanje rezervi moguće je reagovati na poremećaje i dobiti na vremenu, dok se bez njih država u potpunosti oslanja na tržište, dodao je on.
„Sekretarijat vidi bezbednost snabdevanja naftom kao jedan od temelja podrške energetskoj tranziciji. Tokom 2026. godine ponovo smo videli da je, u slučaju energetskog deficita, veoma lako ugroziti sve napore uložene u energetsku tranziciju. Stoga je bezbednost snabdevanja ključna za obezbeđivanje energetske tranzicije. Međutim, tranzicija zahteva vreme, a pitanje bezbednosti mora se rešavati odmah”, objasnio je on.
Prit je naveo da je region na šok u snabdevanju naftom odgovorio na više frontova.
Rad produktovoda VARDAX na relaciji Solun–Skoplje uspostavljen u martu 2026.
Moldavija je usvojila zakon o obaveznim rezervama u junu 2026, nacrt zakona u Albaniji stigao je u parlament, takođe, ove godine, Severna Makedonija je u junu usvojila finansijski pokriven akcioni plan za period 2026–2030, a Crna Gora je svoj plan za krizne situacije donela u maju 2026.
„Sistemi snabdevanja su se takođe brzo menjali: na primer, rad naftovoda (prim. aut. za transport naftnih derivata) VARDAX na relaciji Solun–Skoplje ponovo je uspostavljen u martu 2026. Ugovorne strane ostvaruju značajan napredak kako u planiranju mera za vanredne situacije, tako i u formiranju rezervi”, naglasio je Enok tokom Foruma o nafti koji je u Beogradu organizovao Sekretarijat.
Forum je okupio predstavnike vlada, Evropske komisije, Međunarodne agencije za energetiku (IEA) i naftne industrije iz čitave jugoistočne i istočne Evrope.
Klimatske promene su postale rizik po bezbednost snabdevanja naftom
U izveštaju o tržištu nafte istaknuto je da su klimatske promene postale rizik po bezbednost snabdevanja naftom.
Nizak vodostaj Dunava u julu 2026. godine pogodio je dve zemlje istovremeno. Uvoz goriva u Srbiju rečnim putem pao je na 30–40 odsto uobičajenog nivoa, prema podacima od 23. jula 2026. godine. Količina tereta koji se prevozi baržama u Moldaviji smanjila se sa 2.000–2.500 tona na oko 900 tona.
U Bosni i Hercegovini, šteta izazvana poplavama prekinula je železnički transport tereta iz luke Ploče u trajanju od oko četiri meseca, od oktobra 2024. do januara 2025. godine, navodi se u izveštaju.
Tržišta u regionu su međusobno povezana
Takođe je naglašeno da potražnja raste, što povećava trošak svake nestašice. Isporuke naftnih derivata porasle su 31 odsto u Gruziji (u periodu 2021–2025) i 24 odsto na Kosovu* (2022–2025), dok je potrošnja u Crnoj Gori porasla 20 odsto (2021–2025).
Tržišta u regionu su međusobno povezana, zbog čega je koordinisan odgovor logično rešenje, ističe se u izveštaju.
Srbija je 2024. godine obezbedila oko 15 odsto uvoza naftnih derivata u BiH. Albanija je obezbedila procenjenih 50–60 odsto goriva za Kosovo* tokom poremećaja u snabdevanju 2026, dok je Severna Makedonija 2024. reeksportovala oko 330 hiljada tona na susedna tržišta.
Ipak, tržišta EU predstavljaju oslonac snabdevanja ovog regiona, pri čemu su glavni dobavljači Grčka, Hrvatska i Rumunija.
„Nijedna zemlja ne može sama da se izbori sa zatvaranjem moreuza Hormuza“
Prit je istakao da je prvi korak za ugovorne strane da obave neophodne pripreme za krizu na domaćem nivou. Međutim, paralelno s tim, Energetska zajednica mora da izgradi kapacitet za koordinisano reagovanje na regionalnom nivou, budući da upravo to podrazumeva politika EU o rezervama nafte i sigurnosti snabdevanja.
„Nijedna zemlja ne može sama da se izbori sa zatvaranjem Hormuskog moreuza. Dakle, to je ono što moramo da izgradimo u regionu – međusobno poverenje”, dodao je on.
Da bi se krenulo u tom pravcu, ugovorne strane trebalo bi da uspostave određenu vrstu platforme za praćenje i razmenu podataka. Pritom, ti podaci moraju biti dostupni blagovremeno.
„To je cilj aktiviranja koordinacione grupe za naftu. Međutim, nije lako preko noći uspostaviti tako fleksibilnu i sveobuhvatnu platformu za razmenu podataka. Za početak, moramo da izgradimo određeni nivo stručnosti i poverenja”, rekao je Enok.
