Neto izvoz električne energije iz Bugarske porastao je za 62 odsto na godišnjem nivou u periodu od početka godine do početka oktobra. Zahvaljujući, pre svega, povećanoj proizvodnji iz obnovljivih izvora energije, uz podršku baterijskih sistema za skladištenje energije, neto izvoz je dostigao 3,5 TWh, u poređenju sa 2,16 TWh u istom periodu prošle godine.
Bugarska je, prema podacima bugarskog operatora prenosnog sistema, kompanije Electricity System Operator (ESO), proizvela 12,24 odsto više električne energije u odnosu na prethodnu godinu, dok je domaća potrošnja porasla za 8,45 odsto, navodi Asocijacija za proizvodnju, skladištenje i trgovinu električnom energijom (APSTE).
Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora dostišla je 11,5 TWh, što je rast od skoro 34 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Obnovljivi izvori energije činili su gotovo 80 odsto ukupnog rasta proizvodnje struje u zemlji.
Širenje baterijskih sistema bilo je posebno značajno
Širenje baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS) bilo je posebno značajno. Od početka godine do 4. oktobra, baterijski sistemi velikih kapaciteta (grid-scale batteries) isporučili su elektroenergetskom sistemu 1.720 GWh električne energije.
To predstavlja višestruki rast ili više od devet puta u odnosu na 190 GWh zabeleženih godinu dana ranije.
Takođe je omogućilo da se jeftina električna energija proizvedena tokom dana skladišti i koristi u satima veće potražnje i viših cena, istaklo je udruženje APSTE.
Kapacitet bugarskih baterija približava se 6 GW / 17 GWh.
Bugarska je ostala neto izvoznik tokom leta koje je bilo izazovno za region
APSTE je naglasio da su prednosti novog energetskog miksa postale posebno očigledne tokom leta.
Uprkos dugotrajnim toplotnim talasima i niskom vodostaju Dunava, koji su ograničili proizvodnju u nuklearkama i hidroelektranama širom regiona, Bugarska je ostala neto izvoznik i održala niže cene nego na susednim tržištima tokom ključnih perioda.
Ovaj uspeh je, smatra APSTE, postignut zahvaljujući kombinaciji solarnih elektrana, baterijskih sistema i nuklearne elektrane Kozloduj (Kozloduy).
Gazdov: Dok se susedna tržišta suočavaju sa visokim cenama i nestašicama struje, Bugarska proizvodi i skladišti sve više sopstvene električne energije
„Dok se susedna tržišta suočavaju sa visokim cenama i nestašicama struje, usled ograničenja u radu nuklearnih elektrana i visokih cena prirodnog gasa, Bugarska proizvodi i skladišti sve više sopstvene električne energije. To donosi konkurentnije cene za domaćinstva i firme, veću energetsku sigurnost i snažniju poziciju na regionalnom energetskom tržištu”, objasnio je predsednik APSTE-a Nikola Gazdov.
Upečatljiv primer zabeležen je 8. oktobra, kada je VI blok nuklearne elektrane Kozloduj bio na planiranom remontu, dok je V blok radio smanjenim kapacitetom zbog niskog vodostaja Dunava.
Uprkos tim ograničenjima, u ranim popodnevnim satima struju su proizvodili fotonaponski sistemi snage skoro 4.300 MW, čime su premašili ukupnu nacionalnu potražnju od 4.100 MW, dok su se baterije punile snagom većom od 4.000 MW, skladišteći jeftinu električnu energiju za večernju vršnu potrošnju, navela je Asocijacija.
Energija vetra je rešenje za jeftiniju struju tokom zime
Ipak, APSTE upozorava da uspešno širenje kapaciteta solarne energije i baterija nije dovoljno. Tokom zime proizvodnja iz solarnih elektrana opada, dok potražnja raste. Kako bi obezbedila više jeftine domaće energije tokom hladnijih meseci, Bugarska mora da ubrza razvoj vetroparkova.
Od 2020. godine, kapacitet fotonaponskih elektrana u zemlji porastao je oko 600 odsto, na skoro 7 GW, dok je kapacitet baterijskih sistema blizu 6 GW / 17 GWh. APSTE procenjuje da su ukupne investicije u fotonaponske sisteme, baterije i prateću infrastrukturu od 2020. godine dostigle približno sedam milijardi evra.
Međutim, Bugarska raspolaže sa svega 716 MW instalisanih kapaciteta za energiju vetra, a nijedna veća nova vetroelektrana nije izgrađena još od 2013. godine. APSTE je podsetio da energija vetra dopunjuje solarnu energiju zahvaljujući drugačijem profilu proizvodnje na dnevnom i sezonskom nivou, uz sposobnost da obezbedi značajnu proizvodnju struje tokom zime.
Gazdov: Sunce i baterije su značajno poboljšali energetsku bezbednost Bugarske
„Sunce i baterije su značajno poboljšali energetsku bezbednost Bugarske usred jedne od najtežih energetskih kriza. Ovo je veoma važno, ali nije dovoljno. Moramo nadograditi ovaj uspeh privlačenjem investicija i u energiju vetra“, rekao je on.
Ovaj put će obezbediti jeftiniju lokalnu električnu energiju ne samo leti, već i zimi, dodao je Gazdov.
Postizanje ovoga, ističe, ne zahteva nove subvencije, već jasna pravila i konkretno olakšavanje procedura izgradnje novih kapaciteta.
Prema APSTE-u, Bugarska bi mogla da privuče više od četri milijarde evra dodatnih privatnih investicija u vetroelektrane i sisteme za skladištenje energije do 2030. godine.
Ali, pod uslovom da institucije obezbede predvidljive propise i uklone nepotrebna administrativna ograničenja, uključujući i za projekte koji se nalaze van područja određenih kao lokacija za ubrzanje obnovljivih izvora energije, dodao je APSTE.
