Nuklearnoj elektrani Kozloduy u Bugarskoj preti prinudno smanjenje proizvodnje jer se vodostaj Dunava, čija se voda koristi za hlađenje reaktora, približio kritično niskoj tački. Pad od 20 centimetara ispod tog, prvog vanrednog praga, doveo bi do privremenog zaustavljanja rada, što bi dodatno ugrozilo snabdevanje strujom u Jugoistočnoj Evropi. Sa druge strane, situacija se delimično popravila za nuklearke Krško u Sloveniji i Paks u Mađarskoj, dok je rumunska Cernavodă i dalje van mreže.
Usled neumoljivog toplotnog talasa na Balkanu, rizik od restrikcija ili čak havarijskih nestanaka struje ostaje visok. U isto vreme, Centralna Evropa je odahnula sa padom temperatura i dugoočekivanim padavinama, što bi moglo da olakša situaciju. Sve slabiji protok Dunava ugrožava nuklearku Kozloduy, koja je ključni činilac održanja stabilnosti u regionu. Ona je bukvalno na pedalj od prinudnog smanjenja proizvodnje.
Mađarska državna elektroprivreda MVM ponovo je pokrenula drugu od dve turbine jedinog preostalog aktivnog reaktora u nuklearnoj elektrani Paks. Sistem je bio pred potpunim gašenjem pre nego što je Dunav konačno malo porastao s istorijskog minimuma.
Sprovode se vanredne vodoprivredne mere. Na toj lokaciji će u drugu po veličini reku u Evropi biti potopljene dve barže sa 145.000 kubnih metara kamena, kako bi se poboljšao protok vode prema postrojenju. Dunav hladi reaktore u Paksu, kao i u rumunskoj nuklearki Cernavodă, koja je i dalje van pogona, i u sistemu Kozloduy, koji se nalazi nizvodno od nje.
Značajno je što je nuklearna elektrana Krško u Sloveniji, a ona je deli sa susednom Hrvatskom, podigla stepen iskorišćenosti kapaciteta na 660 megavata. odnosno 90 odsto. Rad joj je bio smanjen na 520 megavata zbog slabog protoka i visoke temperature Save.
Interkonekcije, solar, baterijsko skladištenje drže energetski sistem iznad vode
Kozloduy, kojim upravlja državni holding BEH, primiče se kritičnoj tački. Pre nedelju dana, Dunav je bio svega desetak centimetara iznad nivoa koji bi uslovio smanjenje proizvodnje struje. Ta nuklearna elektrana sastoji se od dva reaktora snage od po jednog gigavata.
Ukoliko Dunav na tom mestu zatim padne još 20 centimetara, oba bloka će morati da budu isključena sa mreže. To bi povećalo muke celom regionu. Kozloduj obezbeđuje dve petine ukupne proizvodnje struje u Bugarskoj.
Grčka i Bugarska su postale kičma elektroenergetskih sistema u regionu
Jugoistočna Evropa je teško pogođena aktuelnom energetskom krizom, pri čemu ozbiljni strukturni nedostaci pojačavaju neizvesnost. Interkonekcije i solarna energija odigrali su ključnu ulogu u održavanju stabilnosti, mada su cene struje snažno skočile.
Baterijski sistemi za skladištenje energije (BESS), a posebno kapaciteti u Bugarskoj, koja je bez premca u svetu, još su jedan ključni oslonac. Ta zemlja već mesec dana obara rekorde u izvozu struje, koji dostiže i do 33 gigavat-sati dnevno.
Važno je napomenuti da je Grčka 14. avgusta zabeležila do tada najveći dnevni neto izvoz električne energije, 53,9 gigavat-sati, preneo je Energypress. U Bugarsku je isporučila 25 gigavat-sati, a velik deo tih količina ode dalje u Centralnu i Istočnu Evropu, piše u članku.
Ministarstvo energetike: Kozloduy radi po planu
Kod mesta Orjahovo, u blizini Kozloduja, Dunav je pao devet centimetara u poslednjih šest dana. Prema najnovijoj prognozi, vodostaj će se do 23. avgusta smanjiti još pet centimetara.
Na sreću, akumulacije hidroelektrana su trenutno na 78% popunjenosti, pokazuje poslednji izveštaj.
Kozloduy radi prema utvrđenom planu, uz preduzimanje dodatnih mera zbog nezapamćeno niskog vodostaja Dunava, saopštilo je juče Ministarstvo energetike.
U slučaju potpunog zaustavljanja rada, ponovno pokretanje nuklearke je tehnički složen i dugotrajan proces, piše Kapital. Pored toga, za restartovanje je potrebno mnogo električne energije. U redovnim okolnostima, reaktor koji je u pogonu služi za pokretanje drugog bloka nakon redovnog remonta.
Vodostaj Dunava je obično nizak sve do sredine oktobra. Ako se suša nastavi, Balkan očekuje još teža zima i naredna godina.
