Srbija će u narednih nekoliko godina izgraditi elektrane na obnovljivu energiju snage 3.000 MW

Zahvaljujući izmenama regulatornog okvira, raspisivanju aukcija i strateškim partnerstvima Srbija bi u narednih nekoliko godina trebalo da dobije elektrane na obnovljivu energiju snage 3.000 MW, najavila je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike. Ministarka je u intervjuu za Balkan Green Energy News otkrila i kako će biti promenjena pravila za aukcije, koliki kapacitet novih elektrana može da prihvati prenosni sistem, ali i kako Vlada Srbije namerava da pomogne privredi da se pripremi za uvođenje prekogranične takse na CO2 (eng. CBAM).

Posle usvajanja izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, više uredbi i raspisivanja aukcija za tržišne premije za solarne elektrane i vetroparkove, kakvi su dalji planovi Ministarstva kada je reč o zakonodavnom okviru i podsticajima za obnovljivu energiju? Hoće li biti promena u pravilima za aukcije?

Vlada Srbije odobrila je Plan sistema podsticaja korišćenja obnovlјivih izvora energije za period  2023-2025, koji je objavlјen i na sajtu Ministarstva. Posle aktuelne aukcije za 450 MW, čiji završetak očekujemo u septembru, u skladu sa Planom sledeće aukcije trebalo bi da se održe u prvom kvartalu 2024, gde će kvota iznositi 300 MW za vetroelektrane i 100 MW za solarne elektrane, i u prvom kvartalu 2025. gde će kvota iznositi 300 MW za vetroelektrane i 150 MW za solarne elektrane.

Na sledećim aukcijama investitori će  morati da budu spremni da ponude i deo kapaciteta garantovanom snabdevaču

Ovo je najambiciozniji plan Srbije do sada. Podsetiću da je u Nacionalnom akcionom planu za korišćenje obnovljivih izvora energije za period 2013-2020. planirano 1.092 MW kapaciteta na obnovljivu energiju iz svih izvora, dok smo sada predvideli da za tri godine dodelimo podsticaje za 1.300 MW. Kad ovome dodamo da država planira kroz strateško partnerstvo da izgradi dodatnih 2.000 MW za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS), onda dolazimo do više od 3.000 MW novih zelenih kapaciteta u narednih svega nekoliko godina, što dovoljno govori koliki značaj Ministarstvo daje zelenoj energiji u budućnosti.

Na sledećim aukcijama Vlade budući investitori moraće pored povoljne cene, da budu spremni da ponude i deo kapaciteta garantovanom snabdevaču za potrebe domaćinstava i malih kupaca ili da deo kapaciteta ponude direktno krajnjem kupcu, što je urađeno u cilju obezbeđivanja energetske sigurnosti zemlje.

U razvijenim ekonomijama sveta u porastu je instaliranje baterija za skladištenje električne energije kao jedno od rešenja za varijabilnu proizvodnju iz obnovljvih izvora. U Srbiji je odluka o obavezi proizvođača da balansira 20 odsto instalisane aktivne snage elektrane izazvala reagovanja investitora koji kažu da je odluka preuranjena s obzirom na stepen razvoja obnovljive energije u zemlji, a da je posebno problematičan procenat. Razmatra li se korekcija procenta? Kada se očekuje prezentovanje studije adekvatnosti Elektromreže Srbije (EMS) koja bi trebalo da da realniju sliku o slobodnim kapacitetima za priključak? Da li Ministarstvo vidi uvođenje baterija kao način da reši veliki broj priključaka na prenosni sistem?

Važno je da se prvo razume kontekst koji je prethodio izmeni Zakona sa rešenjima koja su potencijalno kod pojedinih investitora, nikako ne kod svih, izazvala određene nedoumice i zabrinutost. Naime, elektroenergetski sistem Srbije suočen je već dve godine sa ekstremno velikim brojem zahteva za priključenje. Od 2021. do ove godine broj zatraženog kapaciteta za priključenje povećao se sa velikih 3,8 GW na ekstremnih 20 GW, a Srbija ima ukupno oko 8 GW proizvodnih kapaciteta.

To je ogromna količina koju prema najboljem znanju i dostupnim sredstvima nije moguće integrisati ni u kratkom, ni u dužem roku u sistem, a da se njegov rad ne ugrozi. Sigurnost rada sistema je glavni zadatak operatora sistema i predstavlja najvažniji interes u elektroenergetici. Bez sigurnog rada sistema mi ne možemo da računamo na struju, a svi znamo šta struja znači za naš svakodnevni život i za ekonomiju.

Za kapacitet od oko 5 GW operatori prenosnog i distributivnog sistema preuzeli su obavezu integracije u sistem

U takvom kontekstu mi smo pronašli kompromisno rešenje koje omogućava dalji razvoj OIE, ali ne po cenu sigurnosti rada sistema. Zakon je predvideo meru odlaganja priklјučenja ako analiza adekvatnosti ukaže na rizike po siguran rad elektroenergetskog sistema usled nedostatka rezerve za balansiranje sistema. Od ove mere je izuzet kapacitet od oko 5 GW, za koji su operatori prenosnog i distributivnog sistema preuzeli obavezu integracije u sistem, što predstavlja gornju granicu mogućnosti našeg elektroenergetskog sistema koji može da integriše prema trenutno dostupnim podacima operatora prenosnog sistema.

Ipak, uprkos tome, mi samo dali mogućnost i onim investitorima koji ne žele da trpe odlaganje priključenja da nastave sa investicijom, ali da obezbede dodatni kapacitet za balansiranje operatoru sistema kada ga fizički nema dostupnog na tržištu. Za investitora to je u praksi uglavnom baterijsko skladište.

Procenat od 20 odsto instalisane aktivne snage elektrane definisan je iz ugla interesa elektroenergetskog sistema na bazi prosečne greške proizvodnje intermitentnih izvora energije i kao takav se ne može menjati. Investitori će svoj biznis model naći u ovim granicama i to nije nikako njihova obaveza nego pravo ukoliko  to žele, a ukoliko ne vide u tome svoje interes mogu da sačekaju sa priključenjem dok se ne pojavi dodatna balansna rezerva.

Ovo nije jedino rešenje, dugoročno razmišljamo da povećamo kapacitet sistema za integraciju obnovljive energije kao što je izgradnja reverzibilnih hidroelektrana (RHE Bistrica), jačanje mreža i prekograničnih kapaciteta preko mnogih infrastrukturnih projekata poput Transbalkanskog koridora, Panonskog koridora, Beogrida…, a što će povećati fleksibilnost rada sistema.

Koliko smo blizu finalizacije Integrisanog nacionalnog i energetsko klimatskog plana? Od početka procesa plan je pretrpeo značajne izmene. Koji scenario država vidi kao najbolji, ujedno i najrealniji?

Nacrt INEKP-a (NEKP) bi trebalo da bude završen do septembra, a da na jesen bude usvojen. Održane su javne rasprave u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i razmotrićemo sve predloge koji mogu da doprinesu boljem kvalitetu dokumenta.

Najvažniji ciljevi sa kojima smo izašli na javnu raspravu o INEKP-u su povećanje učešća obnovljive energije u proizvodnji električne energije na 45 odsto, značajno povećanje energetske efikasnosti kroz ograničavanje maksimalne potrošnje primarne i finalne energije u 2030, i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 odsto u odnosu na 1990, u skladu sa ciljevima iz Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC) u ovoj oblasti.

Izmene do kojih je došlo tokom izrade INEKP-a su sastavni deo procesa pripreme, gde postoji razmena argumenata između članova radne grupe, i gde ključni ciljevi nisu unapred zadati, već su pažljivo analizirani iz svih uglova, pre nego što je dokument stavljen na javne konsultacije.

Planom je definisano ukupno 156 mera od kojih su 68 reformske mere. Ključne oblasti na kojima će se raditi obuhvataju ambicioznije sprovođenje mera energetske efikasnosti, postepenu promenu strukture energetskih izvora ka niskouglјeničnim tehnologijama izgradnjom novih elektrana na sunce i vetar ukupne snage oko 3,4 GW i nove gasne elektrane snage 350 MW, višestruko veće korišćenje toplotnih pumpi, podsticanje korišćenja električnih vozila…

Predloženi ciljevi uvažavaju s jedne strane naše ambicije, odnosno praćenje ciljeva kojima teži EU, a s druge realnost da Srbija ima značajan udeo uglja u energetskom miksu, veći nego članice EU u proseku kad su ulazile u energetsku tranziciju, a da nemamo pristup resursima koje EU opredeljuje za finansiranje pravedne tranzicije u svojim članicama.

U takvim okolnostima, verujem da su ciljevi koje smo postavili istovremeno ambiciozni i realni, da će njihovim ostvarivanjem Srbija, s jedne strane, povećati svoju energetsku sigurnost i nezavisnost, a s druge strane, raditi na ispunjenju svojih međunarodnih obaveza u skladu sa našim stepenom razvoja i resursima kojima raspolažemo.

Za napuštanje uglja zemlje članice EU dobijaju ogromna sredstva. Rumunija je, na primer, dobila od Evropske komisije više od dve milijarde evra do sada. Da je napuštanje uglja moguće bez značajnije bespovratne finansijske pomoći? Šta su očekivanja Vlade Srbije?

Mehanizam za pravednu tranziciju kojim EU podržava svoje članice vredan je oko 100 milijardi evra, a među članicama EU samo Poljska imaju udeo uglja u proizvodnji električne energije sličan Srbiji, ostale su sa manjim učešćem. S druge strane, u našem regionu ugalj i dalje ima značajno mesto u obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja.

Jedno od rešenja da se dekarbonizacija sprovede je osnivanje regionalnog fonda Zapadnog Balkana ili nacionalnih fondova za pravednu tranziciju

Nema „čarobnog štapića“ da se to promeni preko noći, već traži vreme, novac, ozbiljno planiranje i finansijsku podršku. Želimo da idemo ka istim ciljevima kao i EU ali, kao i u EU, taj proces, mora biti finansijski održiv i socijalno pravedan. Jedno od mogućih rešenja, o kojem smo razgovarali nedavno i na neformalnom Ministarskom sastanku Energetske zajednice, je osnivanje regionalnog fonda Zapadnog Balkana ili nacionalnih fondova za pravednu tranziciju, koji bi bio finansijski podržan i od strane EU, po uzoru na mehanizam koji postoji za zemlјe članice EU. Razgovaraćemo i sa kolegama iz regiona, jer proces dekarbonizacije nosi slične izazove i za druge zemlje u regionu.

Ovakav fond trebalo bi da predvidi sredstva kojima bi se u regionima koji su najviše pogođeni energetskom tranzicijom podržali ekonomska diversifikacija, prekvalifikacija radnika, ulaganja u mala i srednja preduzeća, otvaranje novih preduzeća, istraživanje i inovacije, ekološka sanacija regiona uglјa, proizvodnja čiste energije, transformacija ka tehnologijama sa manjom emisijom štetnih gasova. Kako bi se osigurala održivost i predvidlјivost, ova sredstva treba kombinovati sa postojećim izvorima sredstava koje obezbeđuju EU i međunarodne finansijske institucije.

U svetu se dešava renesansa nuklearne energije koju mnogi vide kao neminovnost za uspešnu dekarbonizaciju energetike. I u regionu JIE se trenutno planira izgradnja nekoliko konvencionalnih nuklearki, a Rumunija je prva zemlja koja je sa SAD-om napravila i kompaniju za male modularne reaktore. Razmatra li Srbija opciju izgradnje nuklearke samostalno ili u partnerstvu sa nekim od suseda?

U Srbiji je od 1995. godine na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, što je zaustavilo ne samo izgradnju nuklearnih elektrana već i aktivno praćenje razvoja tehnologija i usavršavanje kadrova. Čak i da se moratorijum ukine, da odlučimo da gradimo i da čak besplatno dobijemo nuklearnu elektranu, potrebne su godine za osposobljavanje kadrova koji bi ovim objektom adekvatno upravljali.

S druge strane, proces izrade strateških dokumenata u energetici je prilika da se otvoreno razgovara o svim vidovima energije koji bi u budućnosti eventualno mogli da doprinesu da budemo energetski bezbedni dok prelazimo na čiste vidove energije, pa i o nuklearnoj, i ta opcija razmatrana je u okviru INEKP-a. Svakako ćemo dugoročno ostaviti i tu mogućnost, kao što ćemo u obzir uzeti i mogućnost strateških partnerstava sa zemljama koje imaju iskustva u korišćenju nuklearne energije, a pre ulaska u bilo koji projekat analiziraćemo njegovu svrsishodnost.

Kako će država pomoći privredi da se pripremi za uvođenje prekogranične takse na CO2 (eng. carbon border adjustement mechanism – CBAM-a)? Da li će Srbija tražiti izuzeće od njene primene, i ako hoće, kada to namerava da uradi s obzirom na kratke rokove?

Stav Srbije, koji sam istakla nedavno na neformalnom ministarskom sastanku Energetske zajednice, jeste da je pre bilo kakvih dalјih koraka potrebna sveobuhvatna, detalјna i uporedna analiza u vezi sa implementacijom regionalnog sistema za trgovinu emisijama ili nekog drugog mehanizma, prevashodno kad je reč o proizvodnji električne energije, pre nego što se razgovara o konkretnim merama za sprovođenje aktivnosti.

Pre bilo kakvih dalјih koraka u vezi sa CBAM-om potrebna je detaljna analiza u vezi sa implementacijom regionalnog sistema za trgovinu emisijama ili nekog drugog mehanizma

Posledice potencijalnih odluka koje se tiču implementacije CBAM regulative i cene uglјenika su ozbilјne i dalekosežne po privredu i društvene odnose i potrebno je uraditi adekvatne analize i na nacionalnom nivou, na osnovu kojih bi Vlada mogla da zauzme politički stav.

Potrebno je i da se prethodno analiziraju svi mehanizmi u EU koji su postojali kako bi se izabrali oni koji će omogućiti usklađivanje regiona sa energetskim i klimatskim politikama EU na način koji bi bio ekonomski održiv i socijalno pravedan.

S obzirom da se ovaj proces tiče i drugih privrednih grana osim energetike, želimo da kroz dijalog sa našim kompanijama i relevantnim državnim institucijama dođemo do zajedničkog stava u pogledu pojedinih rešenja i da se što bolje pripremimo za vreme u kojem će se emisije CO2 izvesno odnositi i na nas.

Kako država planira da reši problem privrede kojoj je uvedeno ograničenje kapaciteta solarnih elektrana za sopstvenu potrošnju na do 150 kW, s obzirom da mnoge kompanije upravo u tome vide način da se dekarbonizuju i usklade poslovanje sa zelenom agendom?

Donete su nove izmene vezane za kupce-proizvođače tako što su postavljene granice u pogledu maksimalnog kapaciteta za domaćinstva i male komercijalne kupce u skladu sa evropskom praksom. Kupci-proizvođači biće samo oni krajnji kupci koji instaliraju solarne panele do 10,8 kW, kad je reč o domaćinstvima, odnosno do 150 kW za ostale kategorije krajnjih kupaca.

Na ovaj način koncept kupca-proizvođača smo usmerili ka malim kupcima koji treba da imaju najveće benefite od ovog modela, dok je za veće industrijske potrošače opredelјen novi koncept „aktivni kupac“ kroz koji će imati veće odgovornosti, ali i veće biznis mogućnosti.

Ministarstvo priprema izmene Zakona o energetici u okviru kojih će se naći i odredbe o aktivnim kupcima. Želimo da uredimo to pitanje na adekvatan način i da omogućimo industriji da kroz taj novi koncept valorizuje sve benefite od mogućnosti samosnabdevanja kroz vlastitu proizvodnju, ali uz uvažavanje sigurnosti rada našeg elektroenergetskog sistema.

Zakonom o budžetu za 2023. predviđena je mogućnost izdavanja državnih garancija i projektnih zajmova za nekoliko velikih projekata u energetici: RHE Bistrica, RHE Đerdap 3, solarne elektrane snage 1 GW, vetroelektrane snage 800-1.000 MW…. Koji su veliki energetski projekti najbliži realizaciji?

U narednoj deceniji, u energetski sektor Srbije potrebno je uložiti oko 15 milijardi evra, a prioritete smo definisali kroz Plan razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030, koji je usvojila Vlada u junu.

Krenuli smo od onog što nam je potrebno, polazeći od očekivanih potreba za energijom, rastom BDP-a, međunarodnih obaveza, i napravili detaljnu analizu svih projekata koji su dosad bili u opticaju, ili su bili deo planova, ali nisu realizovani, kao i projekata čija je realizacija započeta.

Cilj je da povećamo interkonektivne kapacitete za 75 odsto

Kad govorimo o novim proizvodnim kapacitetima, prioriteti su, između ostalog izgradnja RHE Bistrica, remont i revitalizacija HE Đerdap 2, izgradnja vetroparka Kostolac, izgradnja solarnih elektrana snage 1 GW, a razmatraće se i finansijska i tehnička isplativost projekta RHE Đerdap 3. Na prenosnoj mreži, osim nastavka izgradnje Transbalkanskog koridora, planiramo i projekte Panonskog koridora, kao i Centralno-balkanskog koridora koji će nas povezati sa Bugarskom i Bosnom i Hercegovinom.

Generalno, cilj je da povećamo interkonektivne kapacitete za 75 odsto, kako bismo dobili veću fleksibilnost sistema. U distributivni sistem biće uloženo više od 450 miliona evra do 2030. sa ciljem ojačavanja distributivne mreže i smanjivanja gubitaka na oko osam odsto godišnje, što smatramo prihvatljivim. U oblasti energetske efikasnosti, planirane mere i aktivnosti trebalo bi da obezbede uštede od približno 3-4 TWh godišnje. Uštede do 2030. u odnosu na 2020. ostvarene merama energetske efikasnosti, trebalo bi do iznose oko 1,5 odsto u domaćinstvima, industriji i ostalim sektorima.

Realizacija novog investicionog ciklusa u energetici podrazumeva učešće javnog i privatnog sektora. Zbog toga je važno da reformišemo naša državna preduzeća da posluju efikasnije, ali i da privučemo investicije privatnog sektora, stvaranjem povoljnog regulatornog okvira.

Kakve se promene mogu očekivati u razvojnoj strategiji EPS-a sa novim nadzornim odborom i menadžmentom? Kada će novi upravljački tim biti kompletiran, s obzirom da je EPS nedavno dobio još jednog direktora u v.d. statusu?

Nadzorni odbor EPS-a imenovan je u junu, a započeto je i formiranje Izvršnog odbora. Nadzorni odbor imenovao je u međuvremenu i novog v.d. generalnog direktora, koji će vršiti tu dužnost dok se novi generalni direktor ne izabere na međunarodnom konkursu. Očekujem da čitav proces bude završen u razumnom roku, ali ne na uštrb adekvatnog planiranja.

Novi generalni direktor EPS-a biće izabran na međunarodnom konkursu

Ne zaboravite da je prvi korak napravljen donošenjem novog statuta EPS-a u aprilu, čemu su prethodile konsultacije sa predstavnicima sindikata, koji danas imaju i svog predstavnika u Nadzornom odboru. Od tada su formirana i počela sa radom dva organa čije su odgovornosti značajno redefinisane novim statutom, Skupština i Nadzorni odbor.

Verujem da smo izborom članova Nadzornog odbora, njihovom stručnošću i iskustvom pokazali da smo ozbiljni u namerama da se EPS reformiše, da promenimo način upravljanja, i da je zaista otpočela jedna nova era za EPS.

Danas na ključnim pozicijama u kompaniji imamo iskusne profesionalce iz Srbije i sveta, koji treba da pomognu da EPS bude stabilna, moderna i uspešna kompanija.

Kakav će biti odnos EPS-a i drugih investitora u razvoju novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, da li postoji prostor za zajedničke projekte i pod kojim uslovima? Da li bi zajednička ulaganja u nove kapacitete mogla da utiču na promene u vlasničkoj strukturi kompanije? Koje države ili kompanije su do sada izrazile interesovanje da uđu u vlasničku strukturu EPS-a?

Država je vlasnik EPS i ne namerava da to ne bude, već da kroz proces reformisanja stvorimo uslove da se kompanija brže razvija.

Nama su potrebni novi kapaciteti i investicije i u tom smislu će se razmatrati različiti modeli, uvek polazeći od interesa države i njene energetske sigurnosti. Za sada smo se opredelili za izbor strateškog partnera za određene projekte koji su dostigli određeni stepen razvoja, kao što je izgradnja 1 GW solarnih elektrana.

Obaveza strateškog partnera podrazumeva da će izabrani partner biti dužan da po sistemu „ključ u ruke“ razvije projekat, izgradi i preda ga u vlasništvo EPS-a. Isti model planiran je i za gradnju vetroelektrana snage 1 GW. Postoji interesovanje međunarodnih partnera i za projekte reverzibilnih hidroelektrana, pre svega za RHE Bistrica, gde ćemo paralelno sa izradom tehničke dokumentacije razgovarati i o modelima finansiranja.