Ministarstvo predstavilo Nacionalni energetski i klimatski plan: Uključite se u javnu raspravu, NEKP se tiče svih nas

Ministarstvo rudarstva i energetike pozvalo je sve zainteresovane strane, ne samo iz Srbije, nego i iz okolnih zemalja, da se uključe u javnu raspravu i dostave komentare na Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine, kao i na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu njegove primene.

Prva prezentacija Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP/NEKP) i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja održana je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) u Beogradu, dok će preostale dve biti organizovane u Novom Sadu, sutra, i u Nišu, u petak.

Javna rasprava za NEKP počela je 13. juna i traje do 28. jula, dok je za Izveštaj počela 22. juna i traje do 5. avgusta. Deo ove rasprave je i prekogranična rasprava koja uključuje okolne zemlje.

Na prezentaciji u Beogradu okupilo se više od sto predstavnika energetskih kompanija, resornih ministarstava, banaka, Univerziteta u Beogradu, ambasada, nevladinih organizacija, eksperata.

Najkonkretnija pitanja i komentare imale su nevladine organizacije, koje smatraju da NEKP nije odgovorio na neka važna strateška pitanja, kao što je uvođenje sistema za trgovanje emisijama i prekogranične takse na CO2 (eng. CBAM).

Đedović: NEKP se tiče svih nas, ne samo javnog sektora

Ministarka Dubravka Đedović izjavila je da je Ministarstvo otvoreno za sugestije, i dodala da se Plan tiče svih u zemlji, ne samo javnog sektora, već i građana i firmi, pa bi zato trebalo što više zainteresovanih strana da se uključi u javnu raspravu.

Ona je naglasila da je NEKP jedan od najvažnijih strateških dokumenata kojim se definiše proces energetske tranzicije u Srbiji i da kroz proces javnih konsultacija Ministarstvo želi da čuje mišljenja, sugestije i predloge koji bi doprineli da se na kraju dobije što kvalitetniji dokument.

U septembru finalni nacrt

Ona očekuje da će u septembru biti pripremljen finalni nacrt, koji će biti predložen za usvajanje na jesen, a paralelno se radi i nova Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine. NEKP i Strategija biće, kako je istakla, osnovni dokumenti koji će definisati razvoj energetike u narednim godinama.

„Naši ključni ciljevi obuhvataju povećanje učešća obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije na 45 odsto, značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu. Ostvarivanje ovih ciljeva podrazumeva i gradnju novih proizvodnih kapaciteta, uključujući solarne elektrane i vetroparkove ukupnog kapaciteta 3,4 GW, kao i novu gasnu elektranu snage 350 MW“, rekla je ona.

U 1,7 GW solara uključeni su, kako je navela, i kapaciteti prozjumera (kupci-proizvođači).

U NEKP-u se i navodi da bi udeo obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji energije u 2030. trebalo da se poveća na 33,6 odsto, a u bruto finalnoj potrošnji električne energije na 45 odsto.

Plan ima više od 150 mera

Đedović je istakla da Plan ima više od 150 mera, a skoro 70 su reformske, dok su ukupne investicione potrebe 27,4 milijarde evra do 2030.

Ostvarivanje ciljeva iz NEKP-a, kako  je dodala, trebalo bi da donese korist kroz povećanje BDP, zdraviju životnu sredinu, nove poslove za preduzeća i nova radna mesta, sigurno snabdevanje uz više zelene energije i modernizaciju infrastrukture.

Đedović je istakla da Srbija ne može da promeni energetski miks preko noći, tačnije da smanji veliki udeo uglja, i da su za to potrebne decenije.

EU i Srbija teže istim ciljevima, a nemaju iste startne pozicije

Ona je rekla da iako zemlja teži istim ciljevima kao i zemlje EU, činjenica je da dve strane nemaju jednake startne pozicije, ni kada je reč o miksu, ni kada je reč o finansijama.

„Za dekarbonizaciju i uspešnu zelenu tranziciju veoma je važno da, kao i članice EU, imamo podršku međunarodnih partnera EU, finansijskih institucija, kako bismo ovaj proces sproveli na finansijski održiv i socijalno pravedan način“, rekla je ministarka, i podsetila da se na nedavnom neformalnom ministarskom sastanaku Energetske zajednice razgovaralo o osnivanju regionalnog fonda ili nacionalnih fondova za pravednu tranziciju po uzoru na slične mehanizme u EU.

Plan predstavili stručnjaci firme LDK Consultants

NEKP su prezentovali stručnjaci iz firme LDK Consultants koje je bila konsultant Ministarstva. Inače, izrada Plana je sprovedena u okviru IPA projekta „Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje“, koji je finansiran sredstvima Evropske unije, a sprovode ga konzorcijum iz Grčke, koji predvodi LDK Consultants u saradnji sa organzacijom Center for Renewable Energy Sources and Saving (CRES).

Milenko Jovanović, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), pohvalio je Plan, ali je sugerisao da neće biti dobro to što će ga sprovoditi isti ljudi i ista politička garnitura koja je dovela do energetskog sloma decembra 2021. Zato on ne veruje da će NEKP biti sproveden.

Predstavnici Ministarstva su odgovorili da je vladajuća politička garnitura omogućila da se Plan pripremi, kao i da je spremna da sasluša sve sugestije.

RERI: Šta čemo sa sistemom za trgovanje emisijama, prekograničnom  taksom na CO2?

Predstavnici Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) ukazali su da NEKP nije pružio sve strateške odgovore, pa nije jasno da li se Srbija opredelila za uvođenje sistema za trgovinu emisijama (eng. ETS), šta će uraditi u vezi sa prekograničnom taksom na CO2 (CBAM), kao i kada će odustati od proizvodnje energije iz uglja.

Predstavnici Ministarstva su odgovorili da Srbija nema obavezu primene ETS-a jer nije članica EU, a što se tiče CBAM-a naplata počinje 2026.

Oni su istakli da se ništa ne završava usvajanjem ovog dokumenta, i da postoji prostor za njegovu promenu i usklađivanje sa promenama koje će se dešavati.

Izveštaj o strateškoj proceni uticaja: većina negativnih uticaja je lokalnog karaktera i vremenski ograničena

Stručnjaci firme LDK Consultants predstavili su i Izveštaj o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Violeta Erić je istakla da su definisani pozitivni i negativni uticaji koje bi Plan mogao da izazove, kao i mere za povećanje prvih, a smanjenje drugih uticaja.

Među pozitivnim uticajima su poboljšanje kvaliteta životne sredine zbog smanjene emisije gasova sa efektom gasova staklene bašte usled povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije i primene čistih tehnologija u termoelektranama, kao i zbog pošumljavanja, korišćenja novih tehnologija u poljoprivredi i znatno većeg učešća reciklaže, kompostiranja i spaljivanja u ukupnom tretmanu otpada.

Negativni uticaji najviše će, kako je rekla Valentina Erić, biti posledica gradnje solarnih elektrana i vetroparkova. Zbog investicija u solar može se očekivati promena namene i zauzimanje velikih površina zemljišta, velike količine e-otpada, dok bi gradnja vetroelektrana mogla da utiče na zaštićenu ornitofaunu i hiropterofaunu, kao i problem šta raditi sa elisama na kraju njihovog životnog veka.

Određene negativne implikacije mogle bi se očekivati i zbog izgradnje velikih hidroelektrana.

Ali, kako se navodi, većina navedenih negativnih uticaja je lokalnog karaktera i vremenski ograničena.

„Očekuje se da će implementacija relevantnog zakonskog i regulatornog okvira, odgovorno planiranje i implementacija akcija u skladu sa najboljim međunarodnim praksama i primena preventivnih mera i mera za ublažavanje značajno smanjiti sve negativne uticaje“, navela je Erić.