OIE

Javna rasprava za Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije: korišćenje uglja biće smanjeno 25 odsto do 2030.

srbija nekp nacionalni energetski i klimatski plan ugalj

Foto: Pexels

Objavljeno

15.06.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

15.06.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Srbija planira da smanji korišćenje lignita u proizvodnji električne energije za do 25 odsto do 2030. godine u odnosu na 2019, navodi se u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije za period do 2030. sa projekcijama do 2050. godine.

Udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji do 2030, kako piše u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom plana (INEKP/NEKP), trebalo bi da bude 33,6 odsto, a smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte 40,3 odsto u odnosu na 1990. Dokument je objavljen na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike, a javna rasprava traje od 13. juna do 28. jula.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da u julu očekuju javnu raspravu o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP), a nada se da će ga Vlada Srbije usvojiti na jesen.

„Taj strateški dokument predstavlja osnovu razvoja našeg energetskog sektora do 2030, sa projekcima do 2050. godine u pogledu povećanja učešća OIE u energetskom miksu, energetske efikasnosti i smanjenja emisija štetnih gasova. Mi smo već 2019. godine bili iznad proseka Evropske unije u udelu obnovljvie energije u energetskom miksu, najpre zahvaljujući našim hidroelektranama, ali ćemo kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora morati da radimo više na podizanju kapaciteta iz solarnih parkova i vetroelektrana“, rekla je ministarka posle sastanka sa članovima Izvršnog odbora Saveta stranih investitora (FIC).

Ciljane inicijative za eru bez lignita

Kada je reč o smanjenju korišćenja lignita, u NEKP-u se ne navodi previše detalja.

„Drugi ključni cilj u okviru INEKP-a predstavlja ambiciozan, ali i realističan program za smanjenje učešća lignita u proizvodnji električne energije, odnosno postepeno povlačenje lignita, za do 25 odsto u 2030. godini u odnosu na 2019. godinu“, piše u dokumentu.

Povlačenje lignita, kako se objašnjava, biće sprovedeno primenom ciljanih inicijativa, koje obuhvataju “usvajanje integrisanih programa za podršku oblastima u kojima se vrši eksploatacija lignita i obezbeđivanje nesmetane tranzicije u eru bez lignita”.

Udeo obnovljive energije u potrošnji električne energije biće 45 odsto

Cilj za udeo obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji energije u 2030. od 33,6 odsto je 7,3 procentna poena veće od udela iz 2020 – 26,3 odsto. U NEKP-u se navodi i da će se zelena enegija „smatrati glavnim domaćim izvorom električne energije sa udelom koji prelazi 45 odsto bruto finalne potrošnje električne energije u 2030“.

To će biti ostvareno, kako se dodaje, uglavnom putem najekonomičnije eksploatacije raspoloživog potencijala u slučaju energije vetra i solarne energije.

„Povećano interesovanje investitora za instalacije na bazi solarne energije i energije vetra, što je evidentno na osnovu velikog broja podnetih zahteva, osiguraće instalisanje potrebnih novih kapaciteta do 2030“, piše u dokumentu.

Ukupno smanjenje emisija 40,3 odsto do 2030.

U vezi sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030, navodi se da će smanjenje biti 13,2 odsto u odnosu na 2010. odnosno 33 odsto u odnosu na 1990, i to isključujući emisije iz neenergetskih sektora, odnosno poljoprivrede, otpada, korišćenja zemljišta, promene korišćenja zemljišta i šumarstva.

Cilj za ukupno smanjenje emisija za 2030. je 40,3 odsto u odnosu na nivoe iz 1990, piše u NEKP-u.

Razmatrana i gradnja nukelarki

U NEKP-u se podseća da ovaj dokument, u skladu sa propisima EU, mora da obuhvati pet dimenzija: dekarbonizaciju (u okviru koje su smanjenje emisija i obnovljivi izvori energije), energetsku efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.

Kada je reč o nuklearnoj energiji, varijacija jednog od scenarija razmatra uvođenje nuklearnih elektrana kapaciteta do 1.000 MW u elektroenergetski sistem nakon 2040, kako bi se podržao put dekarbonizacije do 2050. Takođe, se i navodi da nuklearna opcija predstavlja skupu alternativu, uglavnom zbog troškova izgradnje, operativnih troškova i troškova održavanja.

Inače, prethodno Ministarstvo je u julu 2022. predstavilo NEKP-a i njegove ciljeve, a ubrzo posle toga i raspisalo javnu raspravu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

cene struje eu energetski intenzivna industrija eurelectric

Evropski proizvođači struje i energetski intenzivna industrija dogovorili šest mera

15. jun 2023. - Evropski proizvođači i potrošači električne energije definisali su šest mera za jačanje konkurentnosti, dekarbonizaciju i elektrifikaciju

panonski koridor prenos struje srbija madjarska

Srbija gradi dalekovode dužine 170 kilometara do Mađarske

15. jun 2023. - Elektromreža Srbije namerava da izgradi tri dalekovoda u okviru projekta Panonski koridor za prenos električne energije

Madarski madjarski HUPX regionalnoj berzi elektricne energije ADEX

Mađarski HUPX se priključio regionalnoj berzi električne energije ADEX

15. jun 2023. - ADEX Group je dovršio integraciju s mađarskom berzom struje HUPX, postavši njen jedini akcionar. U holdingu su i BSP i SEEPEX.

crna gora te pljevlja sasa mujovic nekp

Crna Gora spremila NEKP: Termoelektrana Pljevlja se gasi do 2041.

15. jun 2023. - Ministarstvo energetike pripremilo je nacrt Nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji je poslat Energetskoj zajednici na mišljenje