Javna rasprava za Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije: korišćenje uglja biće smanjeno 25 odsto do 2030.

Srbija planira da smanji korišćenje lignita u proizvodnji električne energije za do 25 odsto do 2030. godine u odnosu na 2019, navodi se u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije za period do 2030. sa projekcijama do 2050. godine.

Udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji do 2030, kako piše u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom plana (INEKP/NEKP), trebalo bi da bude 33,6 odsto, a smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte 40,3 odsto u odnosu na 1990. Dokument je objavljen na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike, a javna rasprava traje od 13. juna do 28. jula.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da u julu očekuju javnu raspravu o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP), a nada se da će ga Vlada Srbije usvojiti na jesen.

„Taj strateški dokument predstavlja osnovu razvoja našeg energetskog sektora do 2030, sa projekcima do 2050. godine u pogledu povećanja učešća OIE u energetskom miksu, energetske efikasnosti i smanjenja emisija štetnih gasova. Mi smo već 2019. godine bili iznad proseka Evropske unije u udelu obnovljvie energije u energetskom miksu, najpre zahvaljujući našim hidroelektranama, ali ćemo kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora morati da radimo više na podizanju kapaciteta iz solarnih parkova i vetroelektrana“, rekla je ministarka posle sastanka sa članovima Izvršnog odbora Saveta stranih investitora (FIC).

Ciljane inicijative za eru bez lignita

Kada je reč o smanjenju korišćenja lignita, u NEKP-u se ne navodi previše detalja.

„Drugi ključni cilj u okviru INEKP-a predstavlja ambiciozan, ali i realističan program za smanjenje učešća lignita u proizvodnji električne energije, odnosno postepeno povlačenje lignita, za do 25 odsto u 2030. godini u odnosu na 2019. godinu“, piše u dokumentu.

Povlačenje lignita, kako se objašnjava, biće sprovedeno primenom ciljanih inicijativa, koje obuhvataju “usvajanje integrisanih programa za podršku oblastima u kojima se vrši eksploatacija lignita i obezbeđivanje nesmetane tranzicije u eru bez lignita”.

Udeo obnovljive energije u potrošnji električne energije biće 45 odsto

Cilj za udeo obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji energije u 2030. od 33,6 odsto je 7,3 procentna poena veće od udela iz 2020 – 26,3 odsto. U NEKP-u se navodi i da će se zelena enegija „smatrati glavnim domaćim izvorom električne energije sa udelom koji prelazi 45 odsto bruto finalne potrošnje električne energije u 2030“.

To će biti ostvareno, kako se dodaje, uglavnom putem najekonomičnije eksploatacije raspoloživog potencijala u slučaju energije vetra i solarne energije.

„Povećano interesovanje investitora za instalacije na bazi solarne energije i energije vetra, što je evidentno na osnovu velikog broja podnetih zahteva, osiguraće instalisanje potrebnih novih kapaciteta do 2030“, piše u dokumentu.

Ukupno smanjenje emisija 40,3 odsto do 2030.

U vezi sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030, navodi se da će smanjenje biti 13,2 odsto u odnosu na 2010. odnosno 33 odsto u odnosu na 1990, i to isključujući emisije iz neenergetskih sektora, odnosno poljoprivrede, otpada, korišćenja zemljišta, promene korišćenja zemljišta i šumarstva.

Cilj za ukupno smanjenje emisija za 2030. je 40,3 odsto u odnosu na nivoe iz 1990, piše u NEKP-u.

Razmatrana i gradnja nukelarki

U NEKP-u se podseća da ovaj dokument, u skladu sa propisima EU, mora da obuhvati pet dimenzija: dekarbonizaciju (u okviru koje su smanjenje emisija i obnovljivi izvori energije), energetsku efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.

Kada je reč o nuklearnoj energiji, varijacija jednog od scenarija razmatra uvođenje nuklearnih elektrana kapaciteta do 1.000 MW u elektroenergetski sistem nakon 2040, kako bi se podržao put dekarbonizacije do 2050. Takođe, se i navodi da nuklearna opcija predstavlja skupu alternativu, uglavnom zbog troškova izgradnje, operativnih troškova i troškova održavanja.

Inače, prethodno Ministarstvo je u julu 2022. predstavilo NEKP-a i njegove ciljeve, a ubrzo posle toga i raspisalo javnu raspravu.