OIE

Javna rasprava za Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije: korišćenje uglja biće smanjeno 25 odsto do 2030.

srbija nekp nacionalni energetski i klimatski plan ugalj

Foto: Pexels

Objavljeno

15.06.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

15.06.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Srbija planira da smanji korišćenje lignita u proizvodnji električne energije za do 25 odsto do 2030. godine u odnosu na 2019, navodi se u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije za period do 2030. sa projekcijama do 2050. godine.

Udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji do 2030, kako piše u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom plana (INEKP/NEKP), trebalo bi da bude 33,6 odsto, a smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte 40,3 odsto u odnosu na 1990. Dokument je objavljen na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike, a javna rasprava traje od 13. juna do 28. jula.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da u julu očekuju javnu raspravu o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP), a nada se da će ga Vlada Srbije usvojiti na jesen.

„Taj strateški dokument predstavlja osnovu razvoja našeg energetskog sektora do 2030, sa projekcima do 2050. godine u pogledu povećanja učešća OIE u energetskom miksu, energetske efikasnosti i smanjenja emisija štetnih gasova. Mi smo već 2019. godine bili iznad proseka Evropske unije u udelu obnovljvie energije u energetskom miksu, najpre zahvaljujući našim hidroelektranama, ali ćemo kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora morati da radimo više na podizanju kapaciteta iz solarnih parkova i vetroelektrana“, rekla je ministarka posle sastanka sa članovima Izvršnog odbora Saveta stranih investitora (FIC).

Ciljane inicijative za eru bez lignita

Kada je reč o smanjenju korišćenja lignita, u NEKP-u se ne navodi previše detalja.

„Drugi ključni cilj u okviru INEKP-a predstavlja ambiciozan, ali i realističan program za smanjenje učešća lignita u proizvodnji električne energije, odnosno postepeno povlačenje lignita, za do 25 odsto u 2030. godini u odnosu na 2019. godinu“, piše u dokumentu.

Povlačenje lignita, kako se objašnjava, biće sprovedeno primenom ciljanih inicijativa, koje obuhvataju “usvajanje integrisanih programa za podršku oblastima u kojima se vrši eksploatacija lignita i obezbeđivanje nesmetane tranzicije u eru bez lignita”.

Udeo obnovljive energije u potrošnji električne energije biće 45 odsto

Cilj za udeo obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji energije u 2030. od 33,6 odsto je 7,3 procentna poena veće od udela iz 2020 – 26,3 odsto. U NEKP-u se navodi i da će se zelena enegija „smatrati glavnim domaćim izvorom električne energije sa udelom koji prelazi 45 odsto bruto finalne potrošnje električne energije u 2030“.

To će biti ostvareno, kako se dodaje, uglavnom putem najekonomičnije eksploatacije raspoloživog potencijala u slučaju energije vetra i solarne energije.

„Povećano interesovanje investitora za instalacije na bazi solarne energije i energije vetra, što je evidentno na osnovu velikog broja podnetih zahteva, osiguraće instalisanje potrebnih novih kapaciteta do 2030“, piše u dokumentu.

Ukupno smanjenje emisija 40,3 odsto do 2030.

U vezi sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030, navodi se da će smanjenje biti 13,2 odsto u odnosu na 2010. odnosno 33 odsto u odnosu na 1990, i to isključujući emisije iz neenergetskih sektora, odnosno poljoprivrede, otpada, korišćenja zemljišta, promene korišćenja zemljišta i šumarstva.

Cilj za ukupno smanjenje emisija za 2030. je 40,3 odsto u odnosu na nivoe iz 1990, piše u NEKP-u.

Razmatrana i gradnja nukelarki

U NEKP-u se podseća da ovaj dokument, u skladu sa propisima EU, mora da obuhvati pet dimenzija: dekarbonizaciju (u okviru koje su smanjenje emisija i obnovljivi izvori energije), energetsku efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.

Kada je reč o nuklearnoj energiji, varijacija jednog od scenarija razmatra uvođenje nuklearnih elektrana kapaciteta do 1.000 MW u elektroenergetski sistem nakon 2040, kako bi se podržao put dekarbonizacije do 2050. Takođe, se i navodi da nuklearna opcija predstavlja skupu alternativu, uglavnom zbog troškova izgradnje, operativnih troškova i troškova održavanja.

Inače, prethodno Ministarstvo je u julu 2022. predstavilo NEKP-a i njegove ciljeve, a ubrzo posle toga i raspisalo javnu raspravu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska spremnici baterije subvencije damir habijan

Hrvatska spremila 500 miliona evra za instaliranje baterija

15. jun 2023. - Zahvaljujući Nacionalnom programu za oporavak i otpornost (NPOO) i planu Evropske komisije REPowerEU Hrvatska je dobila 1,6 milijardi evra

severna makedonija berza elektricne energije memo spajanje sa eu brisel

Severna Makedonija 2026. očekuje prvo spajanje berzi električne energije sa nekom od članica EU

15. jun 2023. - U Evropskom parlamentu održan je Forum za integraciju tržišta električne energije na kojem su učestvovali predstavnici Zapadnog Balkana

Povelja o solaru drzave firme fabrikama fotonaponskih panela EU

Povelja o solaru okupila države, firme u podršci fabrikama fotonaponskih panela u EU

15. jun 2023. - Povelja o solaru EU je pridobila potpise 23 ministara energetike i stotinak predstavnika ovog sektora. Obećali su da će pomoći proizvođačima opreme.

Program Beogradskog energetskog foruma paneliste sponzore

Program Beogradskog energetskog foruma spreman – najavljujemo nove paneliste i sponzore

15. jun 2023. - Spisak sponzora za Beogradski energetski forum 2024 raste sa nekima od najpoznatijih svetskih brendova u domenu obnovljivih izvora