Životna sredina

Sezona grejanja počinje, a vazduh je već svuda u Srbiji prezagađen

Sezona grejanja tek pocinje a vazduh je svuda u Srbiji prezagaden

Foto: Sleva nadesno – Vladimir Đurđević, Dragana Đorđević, Milenko Jovanović i Dejan Lekić (NEA / Youtube)

Objavljeno

04.10.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

04.10.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Kada se podaci sa državnih stanica uporede s novim preporukama Svetske zdravstvene organizacije za PM čestice, vazduh je prekomerno zagađen na skoro svim mestima gde se meri, a sezona grejanja tek nastupa. Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević navodi da, po rezultatima domaćeg istraživanja, deset hiljada ljudi godišnje umre od izloženosti zagađenom vazduhu.

Institucije ne rade svoj posao na polju sprovođenja odredbi Ustava Srbije i zakona u domenu kontrole zagađenosti vazduha, upozorili su učesnici i učesnice okruglog stola Nacionalne ekološke organizacije (NEA) „U susret novoj sezoni trovanja“. Naziv aludira na početak sezone grejanja, tokom koje se na mnogim mestima javljaju ekstremi nezabeleženi u drugim delovima Evrope, ali u industrijskim centrima poput Bora i Smedereva povećana potrošnja uglja i mazuta samo pogoršava situaciju koja je stalno alarmantna.

U osvrtu na izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA) za prošlu godinu, bivši načelnik nadležnog odeljenja Milenko Jovanović rekao je da su problemi ostali isti, uz zanemarljive varijacije. Njega je posle skandaloznog otpuštanja sud vratio na posao, ali su nadležni u međuvremenu sveli sektor u kojem je radio na troje zaposlenih, koji prate čitavu mrežu državnih stanica za merenje kvaliteta vazduha.

Nikom ništa za kršenje zakona i ugrožavanje javnog zdravlja

Svi građani bez obzira na verske, rodne i polne razlike i političke opcije dišu isti vazduh i isto im se truju deca, poručio je Jovanović. Naveo je da zakon pritom ne uzima u obzir koncentraciju teških metala.

Srednja vrednost prisustva arsena u vazduhu u Boru bila je 2020. godine 46 puta veća od dozvoljene

U Evropskoj uniji je sumpor-dioksid „eliminisan kao ozbiljan polutant“, dok su u Boru, koji je najzagađeniji u Srbiji, u stanici Bor Gradski park prekomerne satne vrednosti izmerene 374 puta, dakle više od jednom dnevno, upozorio je Jovanović. Desilo se čak 25 puta da je tri sata zaredom satni nivo SO2 bio opasan po zdravlje, iznad 500 mikrograma po kubnom metru, a zvanično se ne toleriše nijedno takvo prekoračenje.

Srednja godišnja vrednost prisustva arsena u vazduhu bila je 46 puta veća od dozvoljene, a višestruko su prekoračena i zakonska ograničenja za još dva teška metala – kadmijum i olovo – istakao je. Istovremeno, inspekcija je prepolovila broj krivičnih i prijava za privredni prestup, na dve odnosno 20, podvlači Jovanović. Presuda je bilo samo 16, u poređenju sa 73 iz 2018. godine.

Jovanović je rekao da se zalaže da se za najugroženija mesta i gradove uvede interventno finansiranje za ubrzanje borbe s aerozagađenjem.

Skoro polovina od deset hiljada preuranjenih smrti može da se spreči sprovođenjem propisa

Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević ukazao je na novi podatak da u Srbiji svake godine 9.773 osobe preuranjeno umru samo zbog prekomerne izloženosti česticama mikroskopske prašine tipa PM2.5 – prečnika do dva i po mikrometra. Tome je pridodao hiljadu i po slučajeva koji su pripisani ozonu i azotnim oksidima i procenio da je ukupna brojka blizu deset hiljada.

Đurđević: Država je odgovorna za tri četvrtine slučajeva preuranjene smrti usled izloženosti česticama PM2.5 koji su mogli biti sprečeni

Informacije su iz studije iz projekta za izradu programa za zaštitu vazduha, izjavio je Đurđević i naglasio da je reč o domaćem istraživanju. Po njegovim rečima, broj slučajeva preuranjenog umiranja može da se spusti do između 5.401 i 7.373, zavisno od unapređenja mera zaštite.

Gornji nivo bi bio dostignut kada bi se samo poštovao zakon u domenu kontrole emisija i desumporizacije u svih osam postrojenja iz kategorije velikih ložišta, od kojih šest pripada Elektroprivredi Srbije, rekao je Đurđević. Četiri su celine termoelektrana Nikola Tesla i Kostolac. Dva zagađivača sa spiska pripadaju NIS-u.

Za ostvarivanje zasad najoptimističnijeg scenarija, gde bi 5.401 osoba u Srbiji umirala prerano, potrebno je i angažovanje građana u smislu vožnje ispravnih automobila i uvođenja ekološki prihvatljivijih individualnih ložišta. Međutim, država je odgovorna za tri četvrtine slučajeva preuranjene smrti, napominje Đurđević.

Izloženost gradskog stanovništva dvostruko veća u Srbiji nego u EU

Dejan Lekić, još jedan stručnjak iz organizacije NEA koji je radio u agenciji SEPA, izrazio je bojazan da će ove zime senzori na ličnim uređajima za prečišćavanje vazduha u stanovima i kućama pokazivati više nivoe PM čestica nego što su dozvoljeni napolju.

Svetska zdravstvena organizacija je drastično smanjila maksimalne poželjne nivoe PM2.5 i PM10

On je ukazao na nove preporuke Svetske zdravstvene organizacije, koja je drastično smanjila maksimalne poželjne nivoe PM2.5 i PM10 na godišnjem nivou. Lekić je rekao da je, po tome, gotovo na svakoj stanici bilo više od 35 dnevnih prekoračenja, koliko je dozvoljeno u Srbiji.

Po takvom kriterijumu, vazduh je već sada prekomerno zagađen kod skoro svih stanica u Srbiji.

Izloženost gradskog stanovništva zagađenju česticama PM2.5 i PM10 u Srbiji dvostruko je veći nego u EU, kazao je Lekić, pozivajući se na podatke Evropske agencije za životnu sredinu. On je autor aplikacije xEco vazduh.

Elektrofilteri nisu dovoljni

Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu, podsetila je da domaće termoelektrane na ugalj proizvedu šest miliona tona pepela godišnje. Elektrofilteri nisu svemogući, jer zadržavaju samo krupnije čestice, a sitnije i opasnije prolaze, izjavila je.

Po njenim rečima, arsen, radon i živa se tako ispuštaju u vazduh u gasovitom stanju, u kojem su daleko opasniji. Đorđević navodi da se od kraja septembra do početka zime redovno beleži opterećenje zbog spaljivanja biljnih ostataka iz poljoprivrede na otvorenom, dodajući da bi oni trebalo da se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Koka-Kola smanjila ciljeve zastite zivotne sredine

Coca-Cola ublažila svoje ciljeve zaštite životne sredine

4. oktobar 2021. - Coka-Cola je umanjila vlastite ciljeve za zaštitu životne sredine, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo ekoloških aktivista

radimo za prirodu

Otvoren poziv za projektne ideje u okviru programa podrške Radimo za prirodu!

4. oktobar 2021. - Udruženje ENECA iz Niša objavilo je javni poziv za podnošenje projektnih ideja u okviru programa podrške Radimo za prirodu!

Gradjani Bugarske traze referendum o izgradnji vetroelektrana na poljoprivrednom zemljistu

Građani Bugarske traže referendum o izgradnji vetroelektrana na poljoprivrednom zemljištu

4. oktobar 2021. - Građani četiri okruga u Bugarskoj protestovali su u Varni, zahtevajući referendum o izgradnji solarnih i vetroelektrana na poljoprivrednom zemljištu

srbija zeleni budzet 2025 zeleni projekti pruga

Srbija po prvi put pripremila Zeleni budžet u okviru Zakona o budžetu – za 2025. milijardu evra

4. oktobar 2021. - Predlog zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu po prvi put je sadržao prilog Zeleni...