Građani merili kvalitet vazduha u 35 mesta u Srbiji – evo gde je najzagađeniji

Tokom prošle grejne sezone prekomerno zagađen vazduh najviše su udisali građani Čačka, Kraljeva, Novog Pazara i Lazarevca, rezultati su prvog i najmasovnijeg merenja vazduha koje su realizovali građani uz pomoć Beogradske otvorene škole.

Najviše pojedinačne vrednosti zabeležene su u Čačku, gde je koncentracija PM2.5 čestica dostigla čak 404 µg/m3, dok je najviša registrovana koncentracija PM10 tokom protekle grejne sezone bila 607 µg/m3. Ove koncentracije su od 3 do 15 puta veće od dozvoljenih, navodi se u saopštenju BOŠ-a. Od 35 lokalnih zajednica, u kojima su instalirani senzori za merenje kvaliteta vazduha, u 23 je registrovano prekoračenje dozvoljenih prosečnih mesečnih vrednosti za PM10 i PM2.5 čestice.

U periodu od oktobra 2020. godine, do aprila ove godine, tokom kog je vršeno merenje, najviše prosečne vrednosti zabeležene su u Lazarevcu i iznosile su 139 µg/m3 za PM10, a 72 µg/m3 za koncentraciju PM2.5.

Reč je o česticama vrlo sitnog promera, koje nastaju sagorevanjem čvrstih goriva (drvo i ugalj), a čiji su najveći izvor individualna ložišta i velika postrojenja za proizvodnju energije i toplote.

Analiza podataka dobijenih ovim putem pokazuje da je problem zagađenja rasprostranjen i u gradovima gde nema zvaničnih podataka. Prekomerno zagađen vazduh udišu i građani Zrenjanina, Bečeja, Gornjeg Milanovca, Sente, Ečke, Elemira.

U proteklih godinu dana, zajedno sa mrežom aktivista iz više od 30 mesta, Beogradska otvorena škola razvijala je mrežu za merenje kvaliteta vazduha. Značajno je napomenuti da su senzori postavljeni u sredinama gde ima zvaničnog merenja kao dopuna, kao i u mestima gde nema zvaničnog merenja, kako bi građanima pružili indikativne informacije o kvalitetu vazduha u realnom vremenu.

Cilj je da se ukaže na potrebu za jačanjem i širenjem zvaničnog monitoringa na nove sredine, jer samo zvanična merenja mogu biti osnov za sprovođenje mera za čist vazduh.

Beogradska otvorena škola podelila je rezultate merenja tokom panel diskusije na kojoj su učestvovali Milenko Jovanović (Nacionalna ekološka asocijacija) i Branislava Matić Savićević (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“).

Jovanović se osvrnuo na ključne prepreke koje postoje u državnoj mreži merenja kvaliteta vazduha, navodeći između ostalog da glavni izazov trenutno predstavlja neadekvatno održavanje.

Matić Savićević je u svom izlaganju napomenula da instituti za javno zdravlje imaju vrlo malo zaposlenih koji se bave problemima zagađenja životne sredine, uz to da često i postojeći kadar nije dovoljno stručan, kao i da se zavodi ne angažuju pravovremeno za bavljenje kvalitetom vazduha u različitim lokalnim zajednicama.

Celokupne podatke merenja možete pogledati OVDE.