OIE

SET 2020: Investitori zainteresovani da izgrade vetroparkove snage 3.000 MW u Srbiji

investitori set 2020

Slika: Predstavnici regionalnih energetskih kompanija na skupu u Trebinju

Objavljeno

06.03.2020.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

06.03.2020.

Država

Komentari

1

Podeli

Trenutno su investitori zainteresovani da u Srbiji izgrade vetroparkove snage 3.000 MW, izjavio je Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom Elektroprivrede Srbije (EPS), na panelu Energetski pregled regiona – perspektive razvoja na Samitu energetike Trebinje – SET 2020.

Reč je o projektima vetroparkova snage 3.000 koje su investitori prijavili za priključak na prenosnu mrežu kod operatora prenosnog sistema Elektromreže Srbije (EMS).

Investitori dolaze u EPS da se raspitaju u vezi sa troškovima balansiranja

Sada mnogima od njih i ne treba fid-in tarifa, komercijalno su isplativi i bez toga, rekao je Vlaisavljević, i dodao ti investitori dolaze u EPS da se raspitaju u vezi sa troškovima balansiranja.

Komercijalno isplativo od tih 3.000 MW je, prema njegovoj proceni, oko 1.000 MW.

Prosečne oscilacije vetra u Srbiji su deset puta veće nego u Severnom moru

EPS je sada balansno odgovorno snaga za sve vetrparkove u Srbiji, kojih trenutno na mreži ima 360 MW.

Oscilacije vetra na lokacijama na kojima su napravljene su znatne, pa je tako prosečna oscilacija deset puta veća nego u Severnom moru, naveo je on.

EPS-u bi u balansiranju, kako je istakao, dodatno pomoglo kontinualno trgovanje na berzama električne energije, što trenutno nije izvodljivo.

EPS za balansiranje koristi RHE Bajina Bašta

Za balansiranje se koristi Reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bajina Bašta, a Vlaisavljević smatra da će biti izgrađena i Bistrica, koja bi imala tri jezera što bi omogućavalo bolje korišćenje vode.

Vlaisavljević je istakao da je ulazak u energetsku tranziciju neminovan, ali da mora da se nađe dobra mera brzine tih promena.

EPS bi za oko dve godine trebalo da završi svoj prvi vetropark u Kostolcu, snage 66 MW, kao i solarna elektrana snage 10 MW, a u pripremi je još jedna snage 100 MW, najavio je Vlaisavljević.

Na panelu su učestvovali i Eva Šukleva, direktorka kompanije MEPSO, Luka Petrović, direktor Elektroprivrede Republike Srpske (ERS), Drago Bago, izvršni direktor za razvoj Elektroprivrede hrvatske zajednice Herceg Bosne (EPHZHB), Ivan Mrvaljević, izvršni rukovodioc Direkcije za razvoj i inženjering Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) i Mitja Tašler, izvršni direktor Termoelektrane Šoštanj u okviru Holdinga Slovenske elektrarne (HSE).

Komentara: (1)
Griva / 31.10.2020.

Šta je sa MHE, dokle će njima da plaćaju feed in tarife našim parama i koliko tačno su nas koštale, a o šteti koju su nanele ekosistemu tek ne smem ni da mislim? I, uzgred, kolika opasnost po ekosistem su i te vetroelektrane pa i solarne, može li se nekako napraviti aili ako ima, gde da nađem to objašnjenje i da ga delim da se narod edukuje i krene u odbranu prirode jer je najzad počeo da se budi i shvata da odgovornima ne smemo ukazivati poverenje više jer oni zapravo jesu korumpirana stoka a možda i nedovoljno stručni plus,pa vrrrrrrlo neodgovorno rade svoj posao i uništavaju nam državu na svim mogućim nivoima a nas samo biju po džepu! A sama reč EPS je meni asocijacija na tako perfidnu pljačku građana sa onih 110 stavki na računima, a tek taksa za JMS koju nezakonito skroz naplaćuju a mi majmuni li smo , šta li smo pa to trpimo ćutke umesto motke u ruke i rvno po njima direkt u glavu( evo, već se iznervirah po milioniti put kad ih se setim!) Hvala unapred!

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Agora dekarbonizacija Zapadnom Balkanu prekogranicnog poreza CO2 EU

Agora: Brža dekarbonizacija na Zapadnom Balkanu bi ublažila teret prekograničnog poreza EU na CO2

25 јануара 2022 - Zemlje Zapadnog Balkana treba da ubrzaju integraciju svojih tržišta električne energije i da počnu da naplaćuju ispuštanje CO2, poručuje Agora Energiewende

Albanija udesetostruciti kapacitet vetra, solara 2023

Albanija će udesetostručiti kapacitet iz vetra, solara do kraja 2023. godine

25 јануара 2022 - Operator prenosnog sistema Albanije OST veruje da će 2023. kapacitet solarnih i vetroelektrana vezanih na mrežu dostići 220,4 megavata

struja-vrednost-izvoza-bih

Energetska kriza podigla vrednost izvoza struje BiH na rekordnih 424 miliona evra

25 јануара 2022 - Rekordna vrednost izvoza električne energije iz BiH je velikim delom rezultat skokova cena izazvanih energetskom krizom na svetskom tržištu.

Polovini firmi Sloveniji ugrozen opstanak visokih troskova za energente

Skoro polovini firmi u Sloveniji ugrožen opstanak zbog skupoće energenata

24 јануара 2022 - Firme u anketi u Sloveniji očekuju da će ove godine energente plaćati 128 odsto više, a gotovo polovini to dugoročno ugrožava opstanak