Slika: Radionica na Jahorini
Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija moraju biti aktivnije u definisanju modela energetske tranzicije, zadatka koji se postavlja pred svaku od ovih država, ali i ostale države regiona. Uz definisanje ovog modela idu i energetski ciljevi, a kao jedan od najvažnijih navodi se udeo obnovljivih izvora energije (OIE) u ukupnom energetskom miksu država. Ukoliko to države same ne učine, to će za njih uraditi Evropska unija, Energetska zajednica ili strani konsultanti. U situacijii kada u ove tri države ne manjka stručnjaka koji bi svoje višegodišnje znanje i iskustvo stavili u službu definisanja modela i ciljeva, preporuka je da se vodeći energetski stručnjaci iz regiona udruže i da tako osnaženi i ujedinjeni efikasnije utiču na donosioce odluka u regionu, ali i inostranstvu.
Ovo je jedna od glavnih poruka regionalne radionice u okviru projekta „Platforma za dijalog eksperata o regionalnim politikama u oblasti obnovljivih izvora energije“ (Renewable Energy Policy Consensus – REPCONS), koja je na Jahorini okupila stručnjake iz tri zemlje. Projekat sprovode Regionalna razvojna agencija NERDA iz Bosne i Hercegovine, Asocijacija za održivi razvoj (ASOR) iz Srbije i Mreža za promociju aktivnosti u oblasti klimatskih promjena i energetike – CLEAN iz Crne Gore, uz podršku Evropske fondacije za klimu.
Na radionici su bili predstavnici državnih i privatnih energetskih kompanija i ministarstava, kao i nezavisni stručnjaci.
Glavne teme radionice na Jahorini bile su održiva energetska tranzicija, integraciji obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem i saradnja eksperata
Balkan Green Energy News, kao jedini prisutan medij na radionici, donosi izveštaj sa ovog skupa, koji je organizovan po Chatham House Rule – pravilu koje predviđa da se ne otkriva identitet učesnika i govornika, već samo ono što je rečeno.
Najviše se razgovaralo o definisanju ključnih tačaka održive energetske tranzicije u regionu, integraciji obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem i jačanju saradnje eksperata regiona.
Ako region ne definiše svoju dinamiku energetske tranzicije, onda će to uraditi neko sa strane
Zemlje regiona moraju ozbiljno da se posvete energetskoj tranziciji jer će u suprotnom u njihovo ime to uraditi neko drugi – Evropska unija, Sekretarijat Energetske zajednice i razni konsultanti, koje angažuju i ove dve institucije. Posledice bi mogle da budu kao u slučaju privatizacije u regionu, koja nije postigla željene rezultate.
Uobičajeni pristup energetskoj tranziciji u regionu se svodi na to da zemlje dobijaju postavljene ciljeve, kao što je na primer cilj o udelu OIE, a tek nakon toga kreću pregovori da li su ti ciljevi dobri i realno ostvarivi.
Posledice bi mogle da budu kao u slučaju privatizacije u regionu, koja nije postigla željene rezultate
Prisutni su naveli da krivca za ovakvu situaciju ne bi trebalo tražiti na drugoj strani, jer, na primer, predstavnici EU često sugerišu regionu da formuliše predloge. BiH, Crna Gora i Srbija, kako se moglo čuti, imaju dovoljno stručnih ljudi koji bi mogli da obave ovaj posao, ali moraju da se udruže, jer bi tako njihov uticaj na donosioce odluka bio mnogo efikasniji.
Sekretarijat Energetske zajednice, koji je zadužen da u ime EU koordinira energetsku tranziciju u regionu, neće okupiti stručnjake regiona kako bi čuo njihovo mišljenje, jer tehnokratski pristupa procesu tranzicije, pa stručnjaci sami moraju da se udruže.
Brisel i Beč spremaju taksu na CO2
Kao primer procesa koji su u toku, a ne uključuju predstavnike regiona, iako će njih direktno pogoditi, navedena su tri slučaja.
Prvi je uvođenje neke vrste takse na CO2, koja bi obuhvatila i izvoz električne energije. EU je ovu meru nazvala Carbon Border Adjustment (CBA) mechanism, čije definisanje je, kako se moglo čuti, ušlo u operativnu fazu.
Pravnici u Briselu razmatraju da li je uvođenje takse u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, i ako to uspeju da regulišu uvođenje je vrlo blizu.
Pravnici u Briselu razmatraju da li je uvođenje takse u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije
Drugi primer je studija o modalitetima za uvođenju takse na CO2, koju je naručio Sekretarijat Energetske zajednice, čije sedište je u Beču, a treći priprema Zelene agende za Zapadni Balkan (Green Agenda for Western Balkans), na kojoj se radi uporedo sa programom Evropski zeleni plan (European Green Deal).
Za dobar deo učesnika radionice jasno je da ugalj nema budućnost, a da li će se to desiti 2040. ili 2050, suštinski ne menja stvar jer je to u energetici kratak vremenski period, drugim rečima sutra.
U regionu, ipak, ima novih projekata za proizvodnju električne energije iz uglja, kao što je novi blok 7 u Termoelektrani Tuzla, ali čak i u tom slučaju, biće neophodan manji broj radnika u rudnicima i samoj elektrani, jer je reč o modernijoj tehnlogiji.
Bez obzira da li se zemlje odluče da nastave gradnju TE ili ne, radnici u ovom sektoru će ostajati bez posla
To govori da će, bez obzira da li se zemlje odluče da nastave gradnju TE ili ne, radnici u ovom sektoru ostajati bez posla, pa se mora razmišljati kako za njih obezbediti pravednu tranziciju, koju EU posebno naglašava kao obavezan deo dekarbonizacije.
Sredstva za ovu tranziciju su možda i najveći problem, ali i tu ima prostora da region bude aktivniji. Naime, ako bi region uveo sistem trgovanja emisijama, koji važi u EU – EU ETS (Emissions Trading System), novac koji bi plaćali zagađivači za emisije CO2, ostajao bi u ovim državama, a ako EU uvede neku vrstu poreza na CO2 novac će ići u Brisel.
Crna Gora uvela trgovanje emisijama CO2, BiH priprema NEKP, Srbija razvija softver
Crna Gora je pokazala inicijativu, pa je nedavno uvela sistem trgovanja emisijama CO2, i odredila cenu od 24 evra po toni, što je približno ceni u EU. Nadležni veruju da je cilj od 47% udela OIE, koji je za period posle 2020. predložio Sekretarijat Energetske zajednice, dostižan, a to će biti urađeno tako što će se graditi solarne elektrane, kao što je projekat Briska Gora, vetroparkovi – Brajići, i hidroelektrane (HE) – Komarnica i elektrane na Morači…
Energetsku tranziciju i dekarbonizaciju moglo bi da ubrza zagađenje vazduha, problem koji je kulminirao ove zime
U isto vreme BiH priprema nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) za period 2021-2030, s ciljem da se do kraja godine usvoji predlog. Nadležni pokušavaju i da obezbede sredstva za studiju o tome koliko će zemlju koštati energetska tranzicija i dekarbonizacija, ali i koliki trošak BiH može da podnese.
Srbija trenutno radi na izradi softvera za modeliranje energetskog razvoja, koji radi na principu ekonomske opravdanosti. Prvi rezultati korišćenja softvera govore da ni u najboljem scenariju zemlja ne može da dostigne cilj od 35% udela OIE, koji je predložila Energetska zajednica.
I dalje nije jasno da li je region blizu odluke da je dekarbonizacija strateško opredeljenje
Energetsku tranziciju i dekarbonizaciju moglo bi da ubrza zagađenje vazduha, problem koji je u javnosti svih zemalja regiona kulminirao ove zime.
Zagađenost vazduha je već uticala, a i uticaće na političke odluke, pa neki od učesnika radionice smatraju da će ovaj problem imati veći uticaj čak i od Sekretarijata Eneregtske zajednice.
Uprkos svemu, kako se moglo čuti, i dalje nije jasno da li je region blizu odluke da je dekarbonizacija strateško opredeljenje.
Nacionalne elektroprivrede spore u investiranju u OIE
Istraživanje u okviru projekta REPCONS je pokazalo da skoro 90% odsto ispitanika smatra da je energetska tranzicija neminovna, ali i da su ispitanici podeljeni kada je reč o brzini njenog sprovođenja – jedni su za momentalno okretanje ka obnovljivim izvorima energije sa definisanom godinom zatvaranja elektrana na ugalj, a drugi za postepeno okretanje ka OIE uz zadržavanje elektrana na ugalj u periodu tranzicije.
Državne kompanije kao da ulaze u projekte na silu ili samo da bi se reklo da nešto rade u vezi sa zelenom energijom
U centru tranzicije su nacionalne elektroprivrede, od kojih je najveći broj veoma spor u realizaciji investicija u obnovljive izvore energije. Kao da ulaze u ove projekte na silu ili samo da bi se reklo da nešto rade u vezi sa zelenom energijom, smatraju učesnici radionice.
Ali, tu je i primer Elektroprivrede Hrvatske zajednice Herceg Bosne (EPHZHB) Mostar, koja je u poslednjih deset godina izgradila čak tri elektrane na obnovljive izvore energije – HE Mostarsko blato, i dva vetroparka Mesihovina i Jelovača.
Primer Mesihovine govori da osim inertnosti elektroprivreda, investicije usporava i komplikovana procedura izdavanja dozvola. Idejni projekat za ovaj vetropark je bio gotov 2009, novac je obezbeđen 2010, ali sve potrebne dozvole su izdate tek 2017, pa je posle gradnje, koja je trajala godinu dana, elektrana bila na mreži 2018.
Ko će platiti najveći ceh tranzicije?
Kada se na sve ovo doda i činjenica da zbog politike vlada u regionu, koje su vlasnici elektroprivreda, ove kompanije prodaju svoju robu po cenama nižim od tržišnih, što im onemogućava akumulaciju sredstava za investicije u dekabonizaciju, izgleda da će one platiti najveći ceh.
Koliko je dekarbonizacija veliki izazov govori primer dve elektroprivrede u BiH – Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (EPBiH) i Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) koje u rudnicima i elektranama na ugalj zapošljavaju oko 15.000 radnika.
U nekim zemljama regiona otvoreno se govori o neminovnosti zatvaranja rudnika, a u drugima je to i dalje tabu tema
Pomalo deluje iznenađujuće, kako se moglo čuti, da menadžment EPBiH otvoreno govori o neminovnosti zatvaranja rudnika, kada se zna da je u drugim zemljama regiona, kao što je, na primer, Srbija, to i dalje tabu tema.
Poziciju ovih elektroprivreda otežaće i to što postoji veliki interes privatnih investitora, najviše iz inostranstva, da grade elektrane na OIE.
Samo u BiH ima spremnih projekata za vetroelektrane snage 1.000 MW, koje će, kako smatraju neki od učesnika radionice, i biti izgrađene, ali energija proizvedena u njima uglavnom neće završiti u BiH, već u inostranstvu. U isto vreme gradnjom ovih elektrana biće opterećena prenosna mreža, koja, zasad, može da prihvati energiju iz novih elektrana.
Na kraju, to znači da nacionalni potencijal za OIE neće moći da iskoristi BiH, odnosno nacionalne elektroprivrede, već neke druge firme i zemlje.
Prenosni sistem nespreman da integriše obnovljive izvore
Prenosni sistem je, takođe, nespreman za integraciju većih snaga iz OIE.
Tako, na primer, dva regiona sa najvećim potencijalom za zelenu energiju u BiH su Hercegovina i zapadni deo zemlje, ali prenosni sistem u tom delu nije spreman da prihvati proizvodnju iz elektrana koje bi bile izgrađene.
I prenosni sistem Srbije nije u boljoj poziciji. Zvaničan stav države, od pre desetak godina, bio je da sistem može da primi vetroparkove snage 500 MW, pa su za tu snagu izdate dozvole i danas je na mreži najveći deo tih elektrana.
Trenutno postoji interesovanje za gradnju vetroparkova snage 3.000 MW i veliko je pitanje da li prenosni sistem može da im obezbedi priključak.
Jednostavno, niko nije razmišljao o tome da će posle tih prvih 500 MW investitori hteti da izgrade nove vetroparkove, i nije se investiralo u mrežu, moglo se čuti na radionici.
Neophodni su vizionarski potezi
U ovom trenutku postoje različiti scenariji za dekarbonizaciju i energetsku tranziciju, mogućnosti su brojne, ali zemlje regiona i njihove elektroprivrede moraju da budu svesne da ih čekaju velike promene.
Prema onome što se vidi na terenu, i vlade i kompanije čekaju da se nešto desi, pa da onda reaguju, a u slučaju energetske tranzicije to je pogubna politika. Mora se delovati vizionarski, poruka je učesnika sa radionice, na kojoj se mogao i čuti jedan vizionarski predlog.
I vlade i državne kompanije čekaju da se nešto desi, pa da onda reaguju, a u energetskoj tranziciji to je pogubna politika
Zašto nacionalne kompanije, kada su spore u realizaciji investicija u OIE, ne bi dale svoje zemljište, neke iscrpljene kopove uglja, na primer, privatnom partneru koji bi mnogo brže izgradio solarne elektrane? Tako bi se iskoristio potencijal solarne energije, što je danas najbolja investicija u sektoru obnovljivih izvora.
Da to nije samo vizija, već i projekat koji se sprovodi u regionu govori i primer iz Severne Makedonije. Ova država je već sprovela aukcije za gradnju solarnih elektrana na državnoj i privatnoj zemlji, a i nacionalna kompanija Elektrani na Severna Makedonija (ESM) traži partnere za gradnju elektrana na iscrpljenim kopovima uglja.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.