Brze promene na tržištima energije u Centralnoj i Istočnoj Evropi, a i šire, povećavaju rizike od potencijalnih sporova. Usled složenosti energetskih projekata, veći je broj elemenata kod kojih može da zaškripi, pa investitorima i ostalim akterima treba integrisana pravna savetodavna podrška, ocenili su učesnici i učesnice konferencije koju je CMS organizovao u Beogradu. Što se tiče mehanizama za rešavanje sporova, uključujući one koji se javljaju zbog izmena u regulativi, složili su se da se dijalogom između zainteresovanih strana može mnogo postići, a i ukazali i na sve veću ulogu međunarodne arbitraže.
Međunarodna advokatska firma CMS održala je u glavnom gradu Srbije događaj o novim izazovima i strategijama upravljanja rizikom na energetskim tržištima u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE ili CEE). Skup je okupio eksperte i ekspertkinje za pravo iz desetak država, a naglasak je bio na izbegavanju i rešavanju sporova, kao i na energetici i klimatskim promenama.
U kontekstu sve većeg broja kriza i poremećaja proteklih nekoliko godina u ovom regionu i svetu, oni su naglasili da je investitorima potrebno sveobuhvatno pravno savetovanje. Pored fluidnog pravnog okruženja, ukazali su na veštačku inteligenciju (AI) kao faktor čiji značaj raste – od plasiranja baterija i trgovine energentima sve do ugovora koje piše AI.
Kod faze izrade ugovora je prva linija prevencije sporova, smatraju predstavnici advokatskih kancelarija koje čine CMS.
Operator prenosnog sistema ostane bez para – ugovor o priključenju je beskoristan
Akteru uključenom u energetski projekat potreban je dobar ugovor, za slučaj spora, primetio je uvodni govornik Tomas Hamerl, partner u kancelariji CMS Vienna.
Međutim, postoje situacije koje ekonomsku isplativost investicije uruše u potpunosti.
Porast cene opreme ili promena tehnologije mogu suštinski da zakoče projekat
Ako povezivanje na mrežu traje duže nego što je očekivano, to odlaže puštanje u rad i uzrokuje gubitke, objasnio je Hamerl. Finansiranje ne može da se otplati, a kupac ne dobije električnu energiju na vreme, dodao je. A postoje i gore stvari: porast cena opreme, promena tehnologije ili obaveza da se ishoduje još neka dozvola.
„To znači dalje odlaganje. Ponekad postoje konkurentski projekti. Dakle, ako to što ste rezervisali kapacitet nije bilo obavezujuće, drugi projekti mogu biti brži od vas. Za vas više nema priključka na mrežu“, naglasio je Hamerl.
Ukoliko, na primer, operatoru prenosnog sistema (TSO) električne energije treba više vremena da ojača svoju vezu sa lokalnim distributivnim sistemom, ugovor o priključenju na mrežu više ništa ne vredi, dodao je. Takođe, naknade za korišćenje mreže mogu da skoče.
Kada je reč o ugovorima za infrastrukturu, okrug ili opština u kojoj vlasti žele određeni projekat platiće deo troškova infrastrukture, rekao je Hamerl. „Ali može da se desi i suprotno. Odjednom se sa druge strane stola zadesi neko ko od vas traži da finansirate izgradnju nekog vrtića. Tada su vam potrebni dobri savetnici koji će osigurati da se to ne dogodi“, izjavio je. Tomas Hamerl je u CMS-u u Beču takođe jedan od dva rukovodioca sektora za energetiku i klimatske promene.
Ciljevi za obnovljive izvore energije u raskoraku sa listom za priključenje na mrežu
Viša advokatica Tamara Zejak iz kancelarije CMS Beograd naznačila je trendove u energetici u Centralnoj i Istočnoj Evropi, sa fokusom na Srbiju i Hrvatsku. Ona takođe učestvuje u Grupi za energetiku i klimatske promene. Tržište se konstantno menja, uključujući primetne zaokrete u državnoj politici prema obnovljivim izvorima energije, rekla je. Međunarodne obaveze su u raskoraku sa listama čekanja za priključenje na mrežu i nedostatkom mrežnih kapaciteta, što nekad proističe iz objektivnih potreba tržišta, a nekada iz političke motivacije, naglasila je Zejak.
Ona je izdvojila nedavni slučaj odlaganja studija priključenja na mrežu u Srbiji na tri godine, uporedivši to sa situacijom u Hrvatskoj, gde se tri i po godine čekalo da bude određena naknada za priključenje.
U praksi, dijalog između vlade i zainteresovanih strana, uključujući asocijacije investitora i privredne komore, dovodi do sporazumnog rešavanja nekih problema, rekla je Zejak. U suprotnom, potencijalno rešenje za strane investitore je institucionalna arbitraža.
Rizik od izostavljanja nekih klauzula iz ugovora
Dimitar Cvjatkov, jedan od dva rukovodeća partnera u kancelariji CMS Sofia, skrenuo je pažnju na primere gde u nacrtima ugovora fale bitne stavke.
Ugovori bi obično trebalo da ostanu na polici
„Ugovorne strane veoma često u zaborave da će, u određenom trenutku, banka tražiti pravo na preuzimanje ugovorne pozicije [step-in rights] unutar ugovora o otkupu između kupca i projektne firme, SPV-a. Kreditori žele da imaju kontrolu nad pravima na raskid ugovora, kao i nad pravima u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza. Ova klauzula se veoma često zanemari. A kada je projekat spreman za izgradnju i svi žele da dobiju finansiranje od banke, banka dođe i kaže: Vaš ugovor nije dobar, moramo ponovo da pregovaramo“, opisao je Cvjatkov.
Zwiatkow: Usually the contracts are meant to stay on the shelf
Finansiranje jednog velikog projekta baterijskog sistema za skladištenje energije (BESS) nedavno je odloženo zbog toga što u ugovoru nije bilo pomenute klauzule, otkrio je.
„Ugovori bi inače trebalo da ostanu na polici. Ali mi, kao dobri stručnjaci za tržište, mi verujemo da su naši ugovori dobri i da mogu spasiti živote“, naglasio je Cvjatkov.
Jedna loša parnica može da bude okidač za preuređivanje internih procedura u kompaniji
Tokom drugog dela istog skupa, Sonja Otenhajmer iz bečkog CMS-a i Nenad B. Kovačević, partner u kancelariji CMS Beograd, vodili su panel-diskusiju o strategijama upravljanja rizicima, a sagovornice su im bile Sofia Kovačević iz Sekretarijata Energetske zajednice i Sanja Bogaroški iz kompanije Siemens Energy.
Učesnici su saglasni da je arbitraža najpogodnija alternativna alatka za rešavanje sporova, posebno za prekogranične projekte.
Panel je organizovan kako bi se analiziralo gde mogu nastati sporovi u energetskom sektoru i projektima te kako minimizirati i efikasno upravljati tim rizikom, napomenuo je Nenad B. Kovačević, koji u kancelarijama CMS Beograd i CMS Podgorica učestvuje u timovima za rešavanje sporova. Kazao je da je naklonjen alternativnim načinima rešavanja sporova uključujući arbitražu.
Sonja Otenhajmer je partnerka u kancelariji CMS Vienna i specijalizovana je za rešavanje sporova, sa fokusom na međunarodnim arbitražnim postupcima. Ukazala je na primere gde se kompanije uzdržavaju od strukturiranog pristupa i pažljivog razmatranja klauzula na koje će pristati po pitanju rešavanja sporova, sve dok ne izgube neku veću parnicu, pa to pokrene reviziju njihovih internih procedura.
Panelisti su pojasnili kako to neka firma vaga između trošenja svojih resursa na jedno toliko resetovanje i svesnog prihvatanja određenih rizika i troškova, ali uz strogo predupređivanje drugih opasnosti.
Ugovorne strane Energetske zajednice suočene s izazovom pravovremenog transponovanja zakonodavstva Evropske unije
Sofija Kovačević je pomenula razliku između akutnih geopolitičkih uticaja, poput rata u Ukrajini ili sukoba na Bliskom istoku, i konstantnih promena u regulatornom okviru u oblasti energetike. Ugovorne strane Energetske zajednice nisu države članice Evropske unije, u kojima se zakonodavstvo EU u formi uredbi primenjuje direktno, a svaki zakon EU transponuje u izvornom obliku, podsetila je.
„Za naše ugovorne strane to nije nimalo lako, jer nema pravne infrastrukture, nema Suda pravde, nema određenih tela i mehanizama kao na nivou Evropske unije. Drugi izazov je što, čak i da ugovorne strane usvoje sve od reči do reči, na nivou EU je već došlo do izmene“, podvukla je Kovačević i dodala da to unosi pravnu nesigurnost za investitore.
Sofija Kovačević je pravna ekspertkinja za oblast energetike iz Sekretarijata Energetske zajednice u Beču, sa fokusom na pravu u oblasti električne energije. Ona je glavna pravna savetnica za postupak verifikacije koji je neophodan za spajanje tržišta električne energije ugovornih strana Energetske zajednice sa Evropskom unijom.
U arbitraži su osetljive informacije zaštićene
Prema mišljenju Sanje Bogaroški, kompanije koje se umesto arbitraže opredele za parnice na lokalnom nivou i državne sudove, uglavnom to rade zbog troškova. S druge strane, postoje još neki relevantni faktori koje bi trebalo da uzmu u obzir, a kroz arbitražu će pritom zaštititi svoje osetljive poslovne informacije, istakla je.
Bogaroški, glavna pravna savetnica za upravljanje ugovorima u ogranku kompanije Siemens Energy u Beogradu, preporučuje da se podjednako mnogo energije uloži u sprečavanje sporova kao u njihovo rešavanje.
„Takođe, pobeda u nekom postupku nije merilo uspeha. Meri se izbegavanjem potrebe da uopšte dođe do postupka“, dodala je.
