Klimatske promene

Postepeno ukidanje upotrebe uglja neophodno za obaranje neto emisija na nulu i čist vazduh

Postepeno ukidanje upotrebe uglja neto emisija nulu cist vazduh

Foto: Aleksandar Macura i Maja Matija Ristić

Objavljeno

02.12.2021.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

02.12.2021.

Država

Komentari

1

Podeli

Prvi dan konferencije RES fondacije Ne to. 0! bio je posvećen nezaobilaznoj transformaciji elektroenergetskog sektora na Balkanu sa ciljem da se postignu neto nulte emisije i smanji zagađenje vazduha sitnim česticama PM2.5 na nivoe koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija.

Najjednostavniji i stoga najprimenjiviji filter kroz koji će sve veći šumovi u javnoj politici u regionu morati da prođu pre nego što se stvori i sprovede suštinska politika dekarbonizacije jeste da se kaže ne ugljeniku i da se neto emisije smanje na nulu, kažu u RES fondaciji. Ona je organizovala svoju drugu godišnju konferenciju o balkanskom vazduhu između dve vatre s namerom da motiviše donosioce odluka, profesionalce i javnost da pokreću inicijative, unaprede postojeće i da ih sprovedu do kraja.

Programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura istakao je da su dva glavna cilja da se globalno zagrevanje zadrži na najviše 1,5 stepenu Celzijusa i da se zagađenost vazduha sitnim česticama PM2.5 spusti na najviše pet mikrograma po kubnom metru, u skladu s preporukom Svetske zdravstvene organizacije, koja je nedavno smanjila taj nivo sa 10 mikrograma.

„Danas ovu konferenciju održavamo u vreme velike energetske krize, pa dugoročni horizonti ponovo pomalo blede, i vraćamo se na druga dva važna aspekta energetike: sigurnost energetskog snabdevanja i priuštivost.  To ne odlaže potrebu brzog delovanja na ostvarivanju navedena dva cilja“, kaže Macura.

Ime konferencije Ne to. 0! je igra reči koja aludira na neto nula emisija i na to da treba reći ne ispuštanju ugljen-dioksida.

Investicije su najvažniji deo dekarbonizacije energetskog sektora

Sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Maja Matija Ristić podsetila je da je ove godine usvojen paket zakona koji osnažuju prozjumere i omogućavaju podršku merama za energetsku efikasnost i dodala da je to važan element u energetskoj tranziciji. Ali zato su, po njenim rečima, najvažniji deo investicije, jer je za svako gašenje kapaciteta na lignit potrebno brzo obezbediti zamenu.

Vlada Srbije se oslanja na saradnju s nevladinim sektorom u izradi strateških dokumenata poput integrisanog plana za energetiku i klimu i strategije razvoja energetike, navodi Ristić.

Moran: Kreatori politike moraju da vode računa i o energetskom siromaštvu i o sigurnosti snabdevanja

Regionalni ambasador za COP26 za Evropu, Centralnu Aziju, Tursku i Iran David Moran izjavio je da je put zelenih promena najbolji za rast i da zemlje mogu da u tom procesu ostvare prednost u konkurentnosti. U osvrtu na odnos opasnosti od nezauzdanog rasplamsavanja klimatskih promena i izazova energetske tranzicije, pozvao je na promišljeni pristup.

„Ukoliko se odmah i rigorozno ne pozabavimo klimatskim promenama, suočavamo se s realnim rizikom od katastrofalne štete, daleko gore od današnjih ekstremnih prilika… Zemlje moraju da održe snabdevanje strujom, domovi moraju da se zagrevaju, a kreatori politike moraju da vode računa i o energetskom siromaštvu i o sigurnosti snabdevanja“, izjavio je Moran.

Rešenja za pravednu tranziciju moraju da obuhvate do 30 odsto stanovništva

Tranzicija mora da bude usredsređena na ljude na način da donosioci odluka razumeju ko će trpeti zbog klimatskih promena i kako, poručila je stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Françoise Jacob. Napomenula je da rešenja treba da obuhvate najranjiviji deo stanovništva, 20 do 30 procenata, i iskoristiti prilike za otvaranje radnih mesta i stručno osposobljavanje.

Politika i strategije moraju da se pretoče u dela i razvoj kapaciteta za primenu tih planova, jer finansiranje nije problem, naglasila je Jacob.

Emisije na globalnom nivou verovatno dostižu vrhunac sredinom decenije, ali do nule treba prevaliti još dugačak put

Yasmine Arsalane, viša analitičarka iz Međunarodne agencije za energetiku (IEA), rekla je da će emisije, po novim obećanjima koje su zemlje uputile uoči ili tokom Konferencije UN o klimatskim promenama COP26 u Glazgovu, dostići vrhunac sredinom decenije, a zatim se konstantno smanjivati.

Međutim, postoji kašnjenje u zacrtavanju i ostvarivanju kratkoročnih ciljeva, podvukla je. IEA je izračunala da više ne smeju da se podižu elektrane na ugalj, izuzev onih koje su već u izgradnji, podsetila je Arsalane. Izjavila je da bi rekonstrukcija i unapređivanje postojećih kapaciteta, kao i gašenje pre isteka životnog veka tih postrojenja, dali ogroman doprinos obaranju nivoa emisija, i ukazala na dugačak put do spuštanja krive na neto nulu najkasnije 2050. godine.

Pogrešna strategija za šumarstvo ima visoku cenu

Evropski poslanik Thomas Waitz, inače kopredsedavajući Evropskoj zelenoj partiji, tvrdi da je COP26 doneo „manje uspehe“. Kritikovao je proglas velike grupe zemalja da će zaustaviti i preokrenuti trend obešumljavanja najkasnije 2030. godine, uz opasku da to može da se uradi danas i svakog dana.

Pogrešna strategija za šumarstvo ima visoku cenu, izjavio je Waitz i istakao da proizvodnja energije iz drveta treba da se strogo ograniči jer da je ta sirovina potrebna za niz drugih aktivnosti, poput građevinarstva.

On se složio s Aleksandrom Kovačevićem, višim gostujućim istraživačem na Oksfordskom institutu za energetske studije (OIES) Oxford Institute for Energy Studies (OIES), da nedovoljan pristup hidroelektranama na Zapadnom Balkanu može da poremeti rokove za tranziciju EU. Uključivanje regiona u panevropsko energetsko tržište je od presudnog značaja, jer je interkonektivnost neophodna za prevazilaženje nestabilnosti koja prati ekspanziju elektrana na obnovljive izvore, kaže Waitz.

Poverenje investitora i interkonektivnost su presudni za energetsku tranziciju na Zapadnom Balkanu i integraciju u EU

Potražnja za obnovljivom energijom zavisi od toga na koliki manjak u snabdevanju računaju kompanije i finansijska tržišta, da bi krenuli da ga popune, tako da opredeljenje za postepeni prestanak mora da bude verodostojno, po Kovačevićevom mišljenju. U tom smislu on je ukazao na to da je termoelektrana na ugalj Pljevlja u Crnoj Gori nastavila da radi i čak ostvaruje profit godinu dana nakon što je istrošila sve radne sate na koje je imala pravo.

Druge zemlje Zapadnog Balkana takođe nisu ispunile svoje obaveze iz nacionalnih planova za smanjenje emisija, podvukao je. Kovačević je upozorio da bi primena tih dokumenata u sadašnjem obliku zapravo dovela do povećanja emisija ugljen-dioksida po jedinici proizvedene struje i po jedinici uglja.

On je procenio da bi nastavak tehničkih kvarova u rudnicima uglja, sistemima prevoza i termoelektrana mogao da dovede do potpunog prestanka rada i da bi to bila prilika za ulaganje u energiju iz obnovljivih izvora.

Energetska tranzicija u Kini ubrzava

Xiang Li, istraživač sa Instituta za energetiku Univerziteta u Pekingu izjavio je da je Kina u vodećoj poziciji u solarnoj i energiji vetra i električnim vozilima, ali da njoj treba više vremena da ozbiljno smanji korišćenje fosilnih goriva. Na najmnogoljudniju zemlju odlazi trećina gasova s efektom staklene bašte na planeti, a elektroenergetski sektor zbog visokog udela uglja uzrokuje polovinu ukupnih emisija, napomenuo je.

Međutim, energetska tranzicija u Kini ubrzava, a izazov klimatskih promena može da doprinese jačanju međusobnog poverenja s drugim zemljama u viziji zajedničke budućnosti, kazao je Li.

Američki diplomata Livingston: Svet posmatra proteste protiv zagađenosti vazduha u Srbiji

David Livingston, viši savetnik specijalnog predsedničkog izaslanika Sjedinjenih Država Johna Kerryja, izjavio je da je COP26 zaključen s do sada prvim pominjanjem potrebe da se subvencije za ugalj i fosilna goriva postepeno ukinu i da njegova zemlja jako insistira na tome da se prestane s njima i da se ugase kapaciteti na ugalj koji nisu opremljeni sistemima za smanjenje emisija i prikupljanje ugljen-dioksida ili i sa njegovim skladištenjem.

„To je važan signal, posebno u vezi s time što znam da je baš u proteklih nekoliko dana hiljade ljudi u Beogradu na ulici zahtevalo čist vazduh, zahtevalo prestanak zagađivanja koje loše utiče na porodice i njihove izvore prihoda i njihovo zdravlje, a to će trajati godinama. Moramo da podsetimo da se na lokalne zahteve koje nam građani šalju, lokalne poruke koje građani na ulici šalju svom rukovodstvu, obraća pažnja na međunarodnom nivou na skupovima kao što je COP26″, izjavio je Livingston.

Komentara: (1)
Milana / 06.12.2021.

Dok svetska organizacija resi problem zagadjenosti vazduha mi se moramo sami boriti …bar u svojim domovima trebamo obezbediti fotokataliticke preciscivace vazduha ,koji se jako dobro pokazao i u borbi protiv korona virusa jer ubija sve mikrone .bakterije i viruse…

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danski-gigant-dekarbonizacija-vetroparkovi-na-vodi

Danski gigant u gradnji vetroparkova na vodi traži od dobavljača da najkasnije 2025. pređu na zelenu struju

17 августа 2022 - Ørsted je saopštio da je postao prva energetska kompanija u svetu koja je zatražila od svih dobavljača da koriste samo zelenu struju

Slovenacki Petrol vetroelektrane Dazlina 35 MW Hrvatskoj

Slovenački Petrol napreduje s projektom vetroelektrane od 35 MW u Hrvatskoj

17 августа 2022 - Petrol namerava da izgradi vetropark Dazlina u Tisnom u Dalmaciji, za koji je u toku javna rasprava o studiji uticaja na životnu sredinu

BIG Shopping Centers kupio projekat solarne elektrane od 70 megavata u Severnoj Makedoniji

BIG Shopping Centers kupio projekat solarne elektrane od 70 megavata u Severnoj Makedoniji

16 августа 2022 - Izraelska kompanija BIG Shopping Centers preuzima fotonaponski projekat u Severnoj Makedoniji procenjene vrednosti 53 miliona evra

javni-poziv-solarni-paneli-krov-ers

ERS raspisao javni poziv domaćinstvima za kreditiranje ugradnje solarnih panela

16 августа 2022 - Javni poziv je raspisan sa ciljem da 50.000 domaćinstava u Republici Srpskoj postavi fotonaponske sisteme na krovovima i tako postanu prozjumeri