OIE

IEA: U zelenoj energiji je ključ za obaranje neto emisija na nulu do 2050. godine

zelenoj energiji kljuc obaranje neto emisija na nulu 2050

Slika: IEA

Objavljeno

19.05.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

19.05.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Za eliminisanje neto emisija gasova s efektom staklene bašte najkasnije do polovine veka, neophodno je da se svetska energetika potpuno transformiše, upozorava Međunarodna agencija za energetiku. Po njenoj projekciji, elektroenergetski sistem mora da postigne taj cilj već 2040, a solarni pogoni i vetroparkovi 2050. treba da čine 70 odsto.

Iz energetike dolazi tri četvrtine emisija gasova s efektom staklene bašte i ona je najvažniji element za izbegavanje najgorih posledica klimatskih promena. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je upravo izračunala putanju za smanjenje neto emisija na svetskom nivou na nulu u roku od 30 godina.

Ulagači u solarne farme i vetroelektrane imaju jedan od najvažnijih zadataka, jer obim kapaciteta instaliran svake godine mora da se učetvorostruči do 2030. s nivoa zabeleženog 2020, godine rekordnog rasta, navedeno je u studiji Net Zero by 2050: a Roadmap for the Global Energy Sector – Neto nula 2050: mapa puta za svetsku energetiku.

Green energy is key cutting global net emissions zero 2050
Slika: Novoinstalirani kapaciteti solarnih i vetroelektrana na godišnjem nivou 2030. po scenariju za eliminisanje neto emisija (IEA)

„Naša mapa puta pokazuje prioritete delovanja što su ovog trenutka potrebni da se ne propusti prilika, nevelika ali i dalje moguća, da neto obim emisija bude spušten na nulu najkasnije 2050. Obim i brzina napora koje određuje ovaj presudni i kolosalni cilj – naša najbolja šansa da se izborimo s klimatskim promenama i ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa – to čine možda najvećim dosadašnjim izazovom za čovečanstvo“, izjavio je izvršni direktor IEA Fatih Birol povodom objavljivanja specijalnog izveštaja.

Ekspanzija u sektoru nafte, gasa, uglja prestaje istog časa

Zemlje koje su se obavezale da postignu navedeni cilj sada su na globalnom nivou odgovorne za 70 procenata ispuštenog ugljen-dioksida. Međutim, agencija je navela da trenutni planovi i mere ipak dovode do porasta temperature za 2,1 stepen do 2100. godine. Emisije su na planeti lane oslabile zbog krize s pandemijom korona virusa, ali već su krenule da rastu uporedo s oporavkom privrede. Dalje oklevanje da se pristupi preokretanju tog trenda može da učini cilj nedostižnim, upozorile su autorke i autori dokumenta.

Očekuje se da će se svetska privreda do polovine veka udvostručiti, ali ukupna potražnja za energentima mora da se smanji osam procenata

Po scenariju za nula neto emisija, globalna potražnja za energentima je 2050. osam odsto manja nego sada, ali za privredu koja je dva puta veća i sa dve milijarde stanovnika više. U količinu ispuštenih štetnih gasova uračunat je pad od 75 procenata za metan iz fosilnih goriva.

Osim projekata već najavljenih zaključno sa 2021, nema odobravanja eksploatacije drugih naftnih i gasnih polja, a ni novih rudnika uglja niti proširenja postojećih. Najveće mogućnosti za inovacije su u domenu baterija, elektrolizera za vodonik i direktnog izdvajanja CO2 iz vazduha i njegovog pohranjivanja.

Od 2030. svakog dana na mrežu moraju da se priključe vetroelektrane ukupne snage veće od jednog gigavata

Agencija mapom puta poziva da se novoinstalirani kapaciteti fotonaponskih pogona podignu na 630, a vetroelektrana na 390 gigavata u roku od deset godina. Što se tiče solarnih elektrana, to je ekvivalentno priključivanju po jednog sada najvećeg solarnog parka skoro svakog dana.

Obnovljivi izvori 2050. imaju udeo od 88 odsto u proizvodnji električne energije, a prošle godine je nivo bio 29 procenata. Fotonaponski i pogoni na vetar zajedno se penju do skoro 70 odsto u posmatranom periodu. Prošle godine je ukupni kapacitet novopostavljenih vetroparkova bio 114 gigavata, u poređenju sa 134 u sektoru solarnih elektrana, navodi IEA.

Prošle godine su podignute vetroturbine ukupne snage 114 gigavata, a snaga solarnih ploča se popela za 134 gigavata

Agencija računa da bi broj domaćinstava koja koriste struju iz krovnih solarnih sistema trebalo da se skoro udesetostruči u narednih trideset godina, sa 25 na 240 miliona. Udeo kapaciteta solarnih termalnih postrojenja i iskorišćenja geotermalne energije u zgradama se do 2050. po projekciji podiže sa dva na 12 odsto i napreduje od sada zanemarljivog nivoa na dva odsto u industrijskoj proizvodnji.

Hidroelektrane i nuklearni pogoni, trenutno dva najveća izvora struje s niskim emisijama ugljenika, saopštila je IEA.

Uloga energetske efikasnosti, izbora potrošača

Da bi se dostigla klimatska neutralnost, udeo postojećih objekata koji ne doprinose emisijama ugljenika treba da se do sredine 21. veka podigne na preko 85 odsto, a sada je manji od jednog procenta. Potrošnja energije kućnih uređaja mora da se obori za 40 procenata.

Alternativna rešenja za mobilnost čine četiri odsto smanjenja emisija u projekciji za postizanje neutralnog nivoa

Broj toplotnih pumpi na grafikonima skače deset puta na 1,8 milijardi, a udeo električnih vozila u upotrebi stiže do 86 odsto. Trenutno je blizu jednog procenta, a za 2030. je postavljen prag od 20 odsto.

„Neto nula ne može da se postigne do 2050. bez stalne podrške i učešća građana. Promene u navikama, posebno u zemljama s naprednim privredama – poput zamene automobilskog saobraćaja pešačenjem, vožnjom bicikala i javnim prevozom, ili odustajanja od dalekih putovanja avionom – na našoj putanji donose oko četiri odsto kumulativnog smanjenja emisija“, dodaje se u dokumentu.

Automobili na fosilna goriva nestaju iz velikih gradova najkasnije 2030. godine

Autori su pripisali 55 odsto kumulativnog smanjenja emisija potrošačima, na primer tome što će odlučiti da kupe električno vozilo, energetski obnove kuću ili instaliraju toplotnu pumpu. Po projekciji, putnička vozila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem više se od 2035. ne proizvode, a svetski elektroenergetski sistem je već 2040. došao do nula emisija.

Osim toga, dostizanje ugljenične neutralnosti podrazumeva ograničenje brzine na auto-putevima od 100 kilometara na sat i zabranu kola s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, i to najkasnije 2030. u oba slučaja.

Scenario uključuje omogućavanje pristupa električnoj energiji za 786 miliona ljudi koji ga sada nemaju, u roku od deset godina.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

GEFF Zapadni Balkan energetska efikasnost intervju

Građani Zapadnog Balkana uz pomoć GEFF programa napravili važan korak u ozelenjavanju stambenog sektora

27 септембра 2021 - Zahvaljujući Kreditnoj liniji za zeleno finansiranje za Zapadni Balkan (WB GEFF) građani regiona napravili su prve korake u unapređenju energetske efikasnosti u svojim domovima.

GEFF Zapadni Balkan energetska efikasnost 28. septembar 2021.

EBRD predstavlja rezultate programa za finansiranje energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu

21 септембра 2021 - Predstavljanje rezultata GEFF programa za Zapadni Balkan i najava daljeg finansiranja energetske efikasnosti u stambenom sektoru u regionu održaće se 28. septembra 2021. u online formatu.

pametna-brojila-ebrd

Srbija dobila zajam od 40 miliona evra za uvođenje pametnih brojila

15 септембра 2021 - EBRD je potpisala ugovor o zajmu od 40 miliona evra za projekat uvođenja pametnih brojila u tri grada u Srbiji.

Beograd subvencije energetska efikasnost

Beograd raspisuje konkurs za subvencije za energetsku efikasnost krajem oktobra

14 септембра 2021 - Subvencionisanje energetske efikasnosti predviđa da Ministarstvo rudarstva i energetike i lokalne samouprave obezbede 50 odsto investicije.