Otpad

Pokrenut projekat za unapređenje upravljanja EE otpadom

Pokrenut-projekat-za-unapredjenje-upravljanja-EE-otpadom

Foto: Facebook/NALED

Objavljeno

25.05.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

25.05.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Ministarstvo zaštite životne sredine je potpisalo sporazum o saradnji sa NALED-om, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) i kompanijama Gorenje i Coca-Cola HBC na zajedničkoj realizaciji projekta “Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom u Srbiji”.

Prema rečima Stanke Pejanović, generalne direktorke kompanije Gorenje u Srbiji, koja godišnje plati eko takse u vrednosti oko 3 miliona evra i nosi se sa nelojalnom kokurencijom, koja ne plaća ovaj namet, projekat je pokrenut sa ciljem da se uspostave fer uslovi na tržištu i da država obezbedi sveobuhvatnu naplatu naknade. Pejanović je objasnila da je cilj da se unapredi jedinstveni elektronski registar proizvođača i uvoznika i kroz izmenu procedura poboljša sistem naplate naknade, kao i proces sakupljanja otpada u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju NALED-a.

U Srbiji posluje više od 11.000 proizvođača i uvoznika proizvoda koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, kao što su kućni uređaji i IT oprema, ali je tek 49% podnelo nadležnim institucijama godišnji izveštaj o količinama stavljenim u promet tokom 2017., pri čemu ovi izveštaji predstavljaju osnovu za određivanje i naplatu naknade.

Firme koje ne plaćaju naknadu predstavljaju nelojalnu konkurenciju odgovornoj privredi jer naknada u konačnoj ceni proizvoda učestvuje i više od 10%, saopštio je NALED.

Predviđeno unapređenje softvera i uvezivanje institucija

Sredstva za realizaciju projekta “Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom” obezbedili su GIZ i kompanije Gorenje i Coca-Cola. Predviđeno je unapređenje softvera za evidenciju obveznika i naplatu naknade, uvezivanje resornih institucija – Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), Uprave carina i inspekcija, kao i jačanje svesti o značaju sakupljanja i reciklaži elektronskog i električnog otpada.

Članovi NALED-a su takođe ukazali su na potrebu izmene naknade za unapređenje životne sredine, u procesu donošenja zakona o naknadama za upotrebu javnih dobara. S obzirom na to da osnovicu za obračun visine naknade predstavlja površina nekretnine ili prihod, a ne emisija zagađenja, NALED smatra da je reč o nametu parafiskalnog karaktera.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Požar na deponiji: Da li nam je neodgovornost došla na naplatu

Požari na deponijama: Neodgovornost došla na naplatu

25. maj 2018. - Požar koji je izbio u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko je poslednji poziv na otrežnjenje, kažu Gojkan Stojinović i Kristina Cvejanov, eksperti za upravljanje otpadom

Potpuna dekarbonizija proizvodnje je strateški cilj Eliksir Grupe do 2030. godine, Matijas Predojević

Potpuna dekarbonizacija proizvodnje je strateški cilj Eliksir Grupe do 2030. godine

25. maj 2018. - Na proizvodnoj lokaciji u Prahovu, koja je centar Eliksirove hemijske proizvodnje, do 2027. godine biće izgrađena četiri nova grinfield postrojenja sa potpuno novom industrijskom infrastrukturom, što su investicije vrednosti oko 300 miliona evra

Sakupljači sekundarnih sirovina-siva zona ili oslonac cirkularne ekonomije

Sakupljači sekundarnih sirovina-siva zona ili oslonac cirkularne ekonomije

25. maj 2018. - U Srbiji sistem sakupljanja otpada, gotovo da ne postoji, te se cirkularna ekonomija oslanja na preko 60.000 neformalnih sakupljača, uglavnom Roma

Energetski intenzivna industrija u Srbiji se sprema za CBAM – za primenu rešenja za dekarbonizaciju traži podršku države

25. maj 2018. - Privreda Srbije se ne boji dekarbonizacije i CBAM-a, ali je zabrinuta da država ne prepoznaje šta je sve potrebno da olakša poziciju pogođenim industrijama, poručili su na Beogradskom energetskom forumu veliki industrijski proizvođači