Naplata računa za električnu energiju smanjena 30 odsto

Pad stope naplate računa za električnu energiju u martu kretao se u rasponu od 10% do 30% u većini ugovornih strana Energetske zajednice, s tim da su najviše pogođeni Kosovo* i Severna Makedonija, dok podaci za april nastavak ovog trenda. U međuvremenu, državne energetske kompanije u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji su već u proceduri uzimanja ili razmatraju uzimanje kredita.

Kako se navodi u izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice o finansijskoj likvidnosti energetskih kompanija, mere preduzete za suzbijanje pandemije korona virusa trajno su smanjile prihode prodavaca električne energije zbog neplaćanja računa za struju.

Elektroprivreda Srbije pozvala se višu silu da prekine isplate povlašćenim proizvođačima električne energije

Sa pojavom virusa sredinom marta, vlade, regulatori i kompanije u većini ugovornih strana obavezale su se da neće isključivati kupce zbog neplaćanja računa i da neće obračunavati kamate zbog kašnjenja u plaćanju tokom vanrednog stanja.

Mere za ublažavanje krize, u kombinaciji sa policijskim časom i ograničenim radnim vremenom šaltera dovele su do trenutnog pada stope naplate računa, posebno u onim ugovornim stranama gde veliki broj kupaca ne koristi mogućnosti onlajn plaćanja, navodi se u izveštaju.

Univerzalni dobavljač u Severnoj Makedoniji morao je da obezbedi zajmove i zatraži odlaganje plaćanja dugova

Smanjenje prihoda kompanija rezultiralo je nedovoljnim obrtnim kapitalom da izmire svoje obaveze. Tako je univerzalni snabdevač u Severnoj Makedoniji, koji je redovno plaćao sve obaveze do marta 2020, morao da obezbedi kredite i da zatraži smanjenje svojih obaveza u aprilu.

U Srbiji se energetska kompanija (Elektroprivreda Srbije, prim. aut.) pozvala na višu silu da zaustavi svoje zakonske obaveze prema povlašćenim proizvođačima električne energije na osnovu ugovora o otkupu električne energije, piše u izveštaju.

Većina prodavaca električne energije predviđa da će do 1. jula dug kupaca biti značajan.

EPCG je zatražila kratkoročnu pomoć od 50 miliona evra

Kompanije koje se suočavaju sa neposrednim rizikom od nedovoljnog obrtnog kapitala ili su započele pregovore s komercijalnim bankama i međunarodnim finansijskim institucijama o kreditima ili sa svojim vladama da bi dobili direktnu podršku ili garanciju za komercijalne banke, navodi se u izveštaju o investicijama u energetici.

Elektroprivreda Srbije bi mogla da dobije kredit, ali pod određenim uslovima

Pregled trenutnih aktivnosti Evropske banke za obnovu i razvoj u regionu:

• Crna Gora: Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je zatražila kratkoročnu pomoć u iznosu od 50 miliona evra sa dvogodišnjim periodom otplate.
• Srbija: Elektroprivreda Srbije (EPS) bi mogao da ima pristup istoj vrsti pomoći i trenutno razmatra tu mogućnost. Podrška EBRD-a EPS-u predviđa određene dogovore u vezi sa dekarbonizacijom energetskog sektora i ponovnim uspostavljanjem originalnih ugovora o otkupu električne energije, kao i pridržavanje načela EBRD-a o objavljivanju visine emisija i strožija pravila finansijskog upravljanja EPS-om.
• Kosovo*: Operator distributivnog sistema KEDS nije klijent EBRD-a, pa nema pristup ovoj pomoći.
• Albanija: Vlada je zatražila od EBRD-a da analizira finansijsku situaciju kompanije OSHEE. Podrška lokalnim partnerskim finansijskim institucijama dostupna je uglavnom za potrebe MSP i potencijalno za investiranje u obnovljive izvore koje su već pokrenule te institucije.

Evropska investiciona banka (EIB) trenutno razmatra programski zajam za finansiranje lokalnih samouprava na Zapadnom Balkanu kako bi se olakšala finansijska situacija firmi koje pružaju energetske usluge.

KfW banka trenutno razmatra potrebe za likvidnošću energetskih kompanija kako bi pripremila svoju ponudu.