OIE

Na Visu otvorena najveća solarna elektrana u Hrvatskoj

Visu najveca fotonaponska elektrana Hrvatskoj

Slika: HEP

Objavljeno

11.09.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.09.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Jedno od najudaljenijih ostrva u Jadranskom moru postalo je energetski samoodrživo. HEP-ova solarna elektrana na Visu danas je puštena u redovan rad, a sa svojih 3,5 megavata i baterijom od jednog megavata najveća je u Hrvatskoj.

Državna energetska kompanija Hrvatska elektroprivreda (HEP) okončala je probni rad svoje ostrvske solarne elektrane od 3,5 megavata i obeležila početak redovnog snabdevanja strujom. Ta, najveća solarna elektrana u Hrvatskoj nalazi se na Visu i uključuje bateriju snage jednog megavata, prvu u zemlji. Učinak pogona za skladištenje struje je do 1,44 megavat-sata.

Nova celina u elektroenergetskom sistemu deo je agende za održivi razvoj i čini ostrvo veoma održivim, kazao je dožupan Splitsko-dalmatinske županije Ante Šošić. „Otoci su ostali bez najviše stanovnika. Ovakvi projekti nam trebaju“, izjavio je za N1.

Taj lokalni zvaničnik je naveo da će fotonaponska – PV instalacija u Vrlici, u istoj županiji, biti dvostruko veća. Prva faza, 2,1 megavat, po planu treba da bude završena ove godine.

Investicija vredna 4,15 miliona evra

Sistem na Visu se sastoji od 11.200 modula od po 340 vati. Vredan je 31,3 miliona kuna ili 4,15 miliona evra. HEP je namenio skoro dve milijarde evra za ulaganja do 2030, od čega je polovina za nove kapacitete proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.

Vis je ranije rešio snabdevanje vodom iskorišćavanjem ostrvskih bunara

Končarovi inženjeri su podigli solarnu elektranu pre roka. U nju ulazi pet invertora nominalne snage po 720 kilovat-sati i upravljački sistem SCADA. Srednjenaponska mreža je dugačka 5,2 kilometra. Za nadzor je bio zadužen Fractal iz Splita.

Najveća solarna elektrana u Hrvatskoj, koja će struju prodavati bez podsticaja, pojačala je nivo samoodrživosti udaljenog jadranskog ostrva, budući da je snabdevanje vodom već rešeno korišćenjem bunara. Vis je povezan podmorskim strujnim kablom sa Hvarom.

Predviđena godišnja proizvodnja zadovoljava potražnju lokalnih domaćinstava

Neintegrisano solarno postrojenje je konstruisano za godišnji učinak od pet gigavat-sati, što odgovara potrošnji 1.600 lokalnih domaćinstava, po podacima iz HEP-a. Lokalna samouprava je učestvovala u projektu.

Sistem za skladištenje struje će biti posebno koristan mimo turističke sezone. Ostrvo ima 3.600 stanovnika, ali broj ljudi se leti uveća nekoliko puta.

Sunčana elektrana Vis Hrvatske elektroprivrede je na 5,7 hektara na Griževoj glavici pored sela Žena Glava. Nalazi se 3,6 kilometara jugozapadno od grada Visa i 4,8 kilometara istočno od Komiže, koja je nešto manja.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

janom investments Andrej Srsen bef 2024 zapadni balkan

Janom Investments donosi znanje i investicije na Zapadni Balkan

11. septembar 2020. - Jedan od pionira u oblasti ulaganja u klimatske tehnologije u regionu centralnoistočne Evrope, bio je prisutan i na Beogradskom energetskom forumu

Zapadni Balkan tesan rok za spajanje trzista elektricne energije

Zapadni Balkan ima tesan rok za spajanje tržišta električne energije

11. septembar 2020. - Spajanje tržišta je prvi zadatak u energetskoj tranziciji i uslov za izuzeće od CBAM-a, naveli su panelisti na Beogradskom energetskom forumu

maja turkovic cwp global investicije bef 2024

Lideri energetske tranzicije u regionu: CWP razvija 6 GW obnovljivih izvora energije

11. septembar 2020. - Maja Turković, potpredsednica za Evropu, bila je jedan od učesnika panela Moguća rešenja za izazove u mreži na konferenciji BEF 2024

Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW

Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW

11. septembar 2020. - Studiju o potencijalu uradili su Miloš Bogdanović iz Kotora i profesor Pomorskog fakulteta u Kotoru Špiro Ivošević