Lokalne samouprave u Hrvatskoj investiraju u geotermalnu energiju

Grad Bjelovar radi prvu u nizu istražnih geotermalnih bušotina za dobijanje termalne energije za grejanje. Zajedničko preduzeće Varaždinske županije i Opštine Mali Bukovec je utvrdilo potencijal izgradnje geotermalne elektrane od 16 megavata i iskorišćenja toplotne energije od 90 megavata. Ove lokalne samouprave računaju da će im ti izvori obezbediti energetsku nezavisnost.

Pored brojnih privatnih projekata za postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije iz geotermalnih izvora, neke lokalne samouprave u Hrvatskoj samostalno razvijaju ovakve investicije ili se opredeljuju za javno-privatna partnerstva.

Država je za te poduhvate obezbedila subvencije, pa se poslednjih godina ulagači sve više opredeljuju za ovu tehnologiju. Ministar gospodarstva i održivog razvoja Davor Filipović rekao je po završetku poslednjeg tendera za istraživanja da je aktiviranje geotermalnih potencijala po važnosti jednako plutajućem terminalu za tečni prirodni gas (LNG) kod Krka.

Aktiviranje geotermalnih potencijala je za Vladu Hrvatske važno isto koliko i terminal za tečni prirodni gas (LNG) na Krku

Grad Bjelovar je objavio da je sa domaćom firmom Crosco naftni servisi potpisao ugovor o izvođenju radova na izgradnji istražne geotermalne bušotine Korenovo GT-1, vrednih 3.5 miliona evra bez poreza na dodatu vrednost. Cilj je uvođenje grejanja na geotermalnu vodu.

„Očekujemo da ćemo pronaći toplu vodu na dubini do 1.500 metara temperature 70 do 80 stupnjeva Celzijusa, kojom planiramo grijati poduzetničku zonu Veliko Korenovo, a u budućnosti očekujemo još pet-šest takvih geotermalnih bušotina na području cijelog našeg grada kako bi mogli grijati stambene objekte i javne institucije“, izjavio je gradonačelnik Dario Hrebak.

Radovi kod Bjelovara kreću u novembru

Početak radova je zakazan za novembar, a predviđeno je da se završe u rano proleće 2024. godine. Cilj je da Bjelovar u roku od 10 godina postane energetski nezavisan grad.

Ugovor je zaključen po modelu ključ u ruke. Glavni investitor je gradska firma Terme Bjelovar. Dozvolu za radove na području od 25 kvadratnih kilometara izdalo je 2021. Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja.

Interval primarnog cilja je između 888 i 1.176 metara dubine, stoji u dokumentaciji. Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova je obezbedilo 1,3 miliona evra. Bjelovar je takođe pokrenuo proceduru izmene urbanističkog plana za Korenovo. U planu javnih nabavki je za tu svrhu predviđeno 26.500 evra.

Kod Varaždina nalazište geotermalne vode od 142 stepena

Geotermalna voda temperature do 80 stepeni se obično koristi u industrijskim postrojenjima, sušarama, staklenicima i banjskim centrima, a topliji izvori otvaraju mogućnost proizvodnje električne energije. U Hrvatskoj je zasad u pogonu jedino geotermalna elektrana Velika 1 u Ciglenoj kraj Bjelovara.

Varaždinska županija, takođe na severu Hrvatske, napravila je još jedan važan korak na ovom polju. Okončana su istraživanja na lokaciji Kutnjak-1 vredna 2,5 miliona evra, za koje je takođe angažovan Crosco.

Za istraživanja kod Bjelovara i Malog Bukovca angažovana je domaća firma Crosco

Utvrđeno je da je na dubini od 2,4 kilometra nalazište geotermalne vode temperature 142 stepena. Nosilac je preduzeće Bukotermal, u kojoj županija ima 85 odsto vlasništva, a ostatak Opština Mali Bukovec.

Kutnjak-1 se nalazi u okviru geotermalnog polja Lunjkovec-Kutnjak, površine 99 kvadratnih kilometara. Varaždinska županija je saopštila da su zadovoljeni svi uslovi za izgradnju geotermalne elektrane snage 16 megavata.

Predstoje izrada idejnog rešenja i ishođenje uslova za zaštitu životne sredine, nakon čega može da počne projektovanje. Pored elektrane, regionalne vlasti planiraju da koriste toplotnu energiju – za plastenike i staklenike, a postoji mogućnost korišćenja u turističke svrhe, otkrio je župan Anđelko Stričak.

Projekat je vredan 50 miliona evra

Načelnik Opštine Mali Bukovec Darko Marković objasnio je da očekivani termalni kapacitet iznosi 90 megavata. Ocenio je da će izgradnja geotermalne elektrane početi u roku od dve i po godine. Takođe se otvara mogućnost za podizanje još takvih postrojenja, saopštila je županija. Lokalni čelnici su ranije procenili da bi ovoliki kapaciteti bili dovoljni za da ona postane energetski nezavisna.

Uprava Varaždinske županije ukazuje na mogućnost izgradnje više geotermalnih postrojenja za električnu i toplotnu energiju

„Za realizaciju i finalizaciju cjelokupnog projekta potrebno nam je oko 50 milijuna eura. Uskoro slijedi projektiranje elektrane i vrelovoda, a ujedno pokrećemo aktivnosti za otvaranje novih bušotina i istraživanja na ovom eksploatacijskom prostoru kako bi se u potpunosti iskoristio njegov potencijal“, rekao je direktor Bukotermala Alen Požgaj.

Naftna industrija je u istom području iz 1976. i 1969. godine napravila dve probne bušotine.

Župan Stričak je takođe nedavno predvodio delegaciju koja se u Šarvaru u Mađarskoj sastala sa čelnim ljudima kompanije Aquaprofit, koja se bavi geotermalnom energijom.

Geotermalna energija je jedan od stubova energetske tranzicije u Turskoj

Lokalne samouprave u Jugoistočnoj Evropi najviše ulažu u solarnu energiju, budući da je ta tehnologija pristupačna i jednostavna za primenu. Geotermalnih projekata u naprednijim fazama razvoja ima u Rumuniji. Niška Gradska toplana koristi jednu malu geotermalnu bušotinu, a nedavno je objavila da namerava da crpi vodu iz podzemnog toplog jezera za grejanje jednog novog naselja.

Podzemne vode nižih temperatura mogu da se pomoću toplotnih pumpi iskoriste za grejanje i hlađenje.

Geotermalnih elektrana u regionu ima još jedino u Turskoj, koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača u ovom sektoru. Na kraju prošle godine je u toj zemlji ukupni kapacitet iznosio 1,7 gigavata. Investicije u iskorišćavanje geotermalne energije, uključujući jedan pilot-projekat elektrane, u toku su u još nekoliko balkanskih država.