Indija ulaže 77 milijardi dolara u hidroenergetski sistem na Bramaputri kao odgovor na kinesku megabranu uzvodno

Indija planira da najkasnije 2047. godine izgradi hidroenergetski kapacitet od preko 76 gigavata u basenu reke Bramaputre, kroz razvoj elektroenergetske infrastrukture vredne 77 milijardi dolara. Plan je nastao kao odgovor na izgradnju najveće brane na svetu, koju Kina podiže na gornjem toku reke.

Reka Bramaputra, duga oko 2.900 kilometara, jedna je od najdužih u Aziji. Od svog izvora na Tibetu, protiče kroz Kinu, Indiju i Bangladeš. Ova reka, koju različito zovu od regiona do regiona, ima ogroman hidroenergetski potencijal. U Kini se zove Jarlung Cangpo, u Indiji Bramaputra, a u Bangladešu Džamuna. Nakon što se spoji sa Gangom, zajedno se kao Megna ulivaju u Bengalski zaliv, stvarajući najveću deltu na svetu.

Kina na ovoj reci gradi najveću branu na planeti. Projekat Medog, poznat i po nazivu Motuo, nadmašiće trenutno najveći hidrokompleks, Tri klisure, koji se takođe nalazi u Kini. Projekat Medog je izazvao zabrinutost u obe nizvodne države. Indija strahuje da bi kineska brana na Jarlung Cangpu mogla da smanji protok vode u sušnoj sezoni na njenoj strani i do 85 odsto.

Kao odgovor, Indija je donela plan vredan 77 milijardi dolara za razvoj elektroenergetske infrastrukture. Buduće hidroelektrane u basenu Bramaputre bi proizvodile električnu energiju za prenos u ostatak zemlje. Ovaj projekat ima strateški značaj i treba da odgovori na sve veću potražnju za energijom, saopštila je indijska Centralna uprava za električnu energiju (CEA).

Plan Indije obuhvata 208 hidroenergetskih projekata

U izveštaju, CEA navodi da plan obuhvata 208 velikih hidroenergetskih projekata u okviru 12 podbasena u severoistočnim državama Indije.

Basen Bramaputre obuhvata delove Arunačal Pradeša, Asama, Sikima, Mizorama, Megalaje, Manipura, Nagalanda i Zapadnog Bengala i sadrži oko 80 odsto neiskorišćenog hidroenergetskog potencijala Indije, navodi se u izveštaju. Ukupno planirani kapacitet iznosi 76 gigavata, od čega 11 gigavata u reverzibilnim hidroelektranama. Najveći deo potencijala nalazi se u državi Arunačal Pradeš, koja se graniči s Kinom, ukupno 52,2 gigavata.

Prva faza plana, koja traje do 2035. godine, zahtevaće ulaganja od 23 milijarde dolara, dok će druga faza koštati 54,5 milijardi. U plan su uključeni projekti namenjeni državnim javnim preduzećima, od kojih su neki već u pripremi.

Indija ima za cilj da smanji zavisnost od fosilnih goriva tako što će do 2030. godine obezbediti 500 gigavata kapaciteta iz nefosilnih izvora energije, a do 2070. postati ugljenično neutralna.