OIE

Hrvatska na jesen raspisuje aukcije za velike projekte za vetar i solar 

hrvatska aukcije solar vetar oieh ivo milatic

Objavljeno

27.04.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

27.04.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja planira da u drugoj polovini godine, najverovatnije na jesen, raspiše aukciju za gradnju velikih elektrana za korišćenje obnovljivih izvora energije, pre svega solarnih elektrana i vetroparkova, kao i još jednu aukciju za male projekte, najavio je Ivo Milatić, državni sekretar Ministarstva.

Milatić je naveo da je ideja Nacrta zakona o tržištu električne energije, koji je trenutno u javnoj raspravi, da se ubrza sprovođenje projekata u sektoru obnovljive energije, pa je zato predloženo da rok za njihov završetak bude pet godina.

Pripremljen je i Nacrt zakona o tržištu električne energije čiji je cilj i da se ubrza gradnja elektrana

„Planiramo da veliki premijski natječaj bude u drugom polugodištu, ali ne preko ljeta, jesen je nešto što je objektivno vrijeme za drugi krug premijskog natječaja“, rekao je Milatić na danas održanoj onlajn panel raspravi u organizaciji udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH).

U raspravi, organizovanoj povodom Svetskog dana obnovljivih izvora energije, učestvovali su i Maja Jurišić, predsednica udruženja Pokret otoka, Ugo Toić, iz Otočne razvojne agencije OTRA i Hrvoje Prpić, predsednik udruženja za elektromobilnost Strujni krug, dok je moderator bila Maja Pokrovac, direktorka OIEH.

Ministar Tomislav Ćorić je ranije izjavio da bi na prvoj velikoj aukciji trebalo da bude raspodeljena kvota od 400 megavata (MW). Hrvatska je krajem prošle godine uvela aukcije za dodelu premija i fid-in tarifa, a na prvoj aukciji, za elektrane snage manje od dva megavata subvencije su dodeljene za 25,5 MW.

Ivo Milatić: Najvažnije je da se tranzicijska promena dobro postavi, da se definišu dobri modeli

Milatić je istakao da nema sumnje da će električna energija biti najvažniji energent u budućnosti, između ostalog i zbog elektrifikacije transporta, pa će sa povećanjem tražnje na tržištu biti sve više zelene energije, čime će se i smanjivati potreba za njenim subvencionisanjem.

Sada je najvažnije da se tranzicijska promena dobro postavi, da se definišu dobri modeli, kako bi se stvari same dalje razvijale, naglasio je on.

Energetsko odobrenje za elektranu važiće pet godina

Maja Pokrovac, iz OIEH, pitala je državnog sekretara kako komentariše primedbe investitora na Nacrt zakona o tržištu električne energije, koji predviđa rok od pet godina za dobijaje ključnih dozvola za projekte za obnovljive izvore, kao što su ekološka i dozvola za priključenje.

Oni brinu da je rok prekratak s obzirom da negde 3-5 godina traje izrada procene uticaja na životnu sredinu, naročito za vetroelektrane, a tu je i razvoj projekta, finansiranje, navela je Pokrovac.

Ako se nastavi odugovlačenje kao sada, onda Hrvatska neće dostići ciljeve za zelenu energiju

Milatić je naveo da je stav Ministarstva da ako je preduslov za energetsko odobrenje važeći prostorni plan lokalne samouprave, gde se projekat sprovodi, onda je pet godina dovoljno da se dobije građevinska dozvola. To znači da bi rok trajanja „energetskog odobrenja“ bio pet godina.

Ako se to produži na šest, sedam godina onda Hrvatska neće uspeti da ostvari zacrtane ciljeve, ideja je da se investicije koncentrišu na lokacije gde se elektrane i mogu izgraditi, dodao je on.

Ideja da se izgradi ono što ima smisla, a ne ono što se nekome čini da ima smisla

Milatić je naveo da je na javnoj raspravi o Nacrtu traženo i da prostorni plan ne bude uslov za izdavanje energetskog odobrenja i učestvovanje na aukcijama, što bi onda značilo da se ništa ne promeni u odnosu na sadašnje stanje, i da se sprovođenje projekata odugovlači godinama.

Namera je da se lokalne samouprave nateraju na bolje prostorno planiranje, jer sada ima slučajeva da su investitori uspevali da dogovore da se u te planove ubace određeni projekti iako u blizini nema dalekovoda ili se ugrožava životna sredina, pa onda nastaju problemi kada Ministarstvo mora da izda dozvolu, naveo je Milatić, i poručio da je ideja da se izgradi ono što ima smisla, a ne ono što se nekome čini da ima smisla.

Biogas će se podsticati samo ako rešava klimatske probleme u poljoprivredi

Milatić je naveo da se paralelno sa velikom priprema i mala aukcija, za projekte manje snage.

Kada je reč o kvotama, Milatić je istakao da je država ima nameru da povećava kvotu za geotermal, koja je na prvoj maloj aukciji određena na 20 MW, ali nije raspodeljena.

Za instaliranje 1 MW geotermalne elektrane neophodna investicija od 5,3 miliona evra

Nije se odustalo od povećanja kvote, ali nema projekata koji su spremni i koji bi mogli da to iskoriste, rekao je on, i dodao da se geotermalne elektrane ne mogu graditi bez premija s obzirom na velika ulaganja od 40 miliona kuna (oko 5,3 miliona evra) za 1 MW.

I biogas, kako je naveo, ne može da se razvija bez podsticaja, ali će se tu insistirati na rešavanju klimatskih problema u poljoprivredi.

Ideja je da biogas bude deo zelene energije koju ćemo koristiti, ali samo ako pomaže da se reše klimatski problemi u poljoprivredi, pa će i uslovi za te projekte biti rigorozniji kako bismo toostvarili, objasnio je on.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EPS obustavio gradnju svoje prve solarne elektrane petka kriza

EPS obustavio gradnju svoje prve solarne elektrane

13 маја 2022 - Reč je o prvoj solarnoj elektrani Elektroprivrede Srbije, koja je planirana na deponiji jalovine ugljenokopa u kostolačkom basenu

EU 2025 sve javne zgrade krovne solarne panele

EU planira da do 2025. na sve javne zgrade postavi krovne solarne panele

12 маја 2022 - Evropska komisija će, po nezvaničnim informacijama, sprovesti mere da do 2025. svaka javna zgrada dobije krovne solarne panele

vetar-solar-kapaciteti-obnovljivih-izvora-eu-iea

EU u 2021. instalirala 30% više kapaciteta obnovljivih izvora

12 маја 2022 - U EU je prošle godine instalirano 36 GW novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, što je 30% više nego u 2020. godini

Kosovo 1 4 GW solara vetra 2031

Kosovo* planira 1,4 GW iz solara i vetra do 2031.

12 маја 2022 - Nedovršena prva verzija energetske strategije Kosova* za period do 2031. uključuje cilj od 1,4 gigavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora