Građani Livna, Tomislavgrada i Kupresa u Kantonu 10 u Bosni i Hercegovini pokrenuli su peticiju kako bi zaustavili dalju izgradnju solarnih i vetroelektrana na području ovih mesta.
Brojne građanske inicijative sa područja Livna, Tomislavgrada i Kupresa udružile su se u zajedničkoj borbi protiv dalje izgradnje vetroelektrana i solarnih elektrana. Građani tvrde da energetski projekti uništavaju prirodne lepote ovog područja, narušavaju životnu sredinu i da lokalna zajednica od njih nema nikakvu korist.
Udružene građanske inicijative, među kojima su Zaštitimo izvore Mandeka, Spasimo naš kraj, Udruga Dinarica, Centar za građansku suradnju Livno, zborovi građana brojnih mesnih zajednica, Mladi Buškog blata, Udruga Mladi za Kupres i druga lokalna planinarska i lovačka društva, imaju pet zahteva.
Građani traže uvođenje petogodišnjeg moratorijuma na izdavanje novih dozvola
Traže uvođenje petogodišnjeg moratorijuma na izdavanje novih dozvola i gradnju dok se ne reše sudski sporovi i ne zaštite izvorišta vode. Takođe, zahtevaju izradu jasne strategije koja će odrediti gde i u kom obimu može da se gradi, kao i izmene prostornih planova i uklanjanje svih spornih lokacija.
Zahtevaju i stroži nadzor nad gradnjom i radom elektrana, kao i obaveznu sanaciju terena nakon prestanka njihovog rada. Poslednji zahtev odnosi se na poništenje spornih koncesija za koje tvrde da ugrožavaju privatnu imovinu, turizam i porodična poljoprivredna gazdinstva.
Prikupljanje potpisa za peticiju biće organizovano od 4. do 31. avgusta u Livnu i Tomislavgradu.
Kanton 10 ima više vetroturbina nego Švajcarska, tvrde građani
U zajedničkom saopštenju građani upozoravaju da su područja Tušnice, Jelovače, Ivovika i Šujice trajno oštećena. Takođe, navode da Kanton 10, prema njihovim tvrdnjama, već ima više vetroturbina nego Švajcarska, dok istovremeno nema dovoljno novca za pristojne plate lekara i dečiji dodatak.
Prema navodima građanskih inicijativa, u Tomislavgradu je planirana izgradnja još 13 vetroparkova i 12 solarnih elektrana, što dodatno zabrinjava građane. Oni tvrde da bi novi projekti u Livnu i na Kupresu mogli da ugroze lokalni turizam i poljoprivredu.
Aktivisti su istakli da koncesiona naknada, prema novoj kantonalnoj uredbi, iznosi od dva do deset odsto, što, kako tvrde, ostavlja veliki prostor za netransparentno odlučivanje.
Građani su zatražili da najniža koncesiona naknada za projekte obnovljivih izvora energije bude 15 odsto, ali su vlasti zadržale minimalnu stopu od dva odsto. Takođe, kritikuju izostanak odgovora o spornim koncesijama i imenovanje novog Povjerenstva za koncesije bez javnog konkursa.
