Oboren projekat vetroelektrane Orlovača u Bosni i Hercegovini

Meštani nekoliko sela kod Livna gde je planirana izgradnja vetroelektrane Orlovača izborili su se za obustavu ovog projekta. Nakon javne rasprave, Federalno ministarstvo okoliša i turizma je odbilo zahtev preduzeća HB Wind za prethodnu procenu uticaja na životnu sredinu.

HB Wind je još u martu 2010. godine sklopio ugovor o koncesiji sa Ministarstvom privrede Kantona 10, poznatog i kao Hercegbosanska županija. Početkom 2020. godine, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) dala je saglasnost za izdavanje energetske dozvole za vetroelektranu Orlovača, snage 42,9 megavata, na teritoriji grada Livna. Predviđeno je 13 vetroturbina. Tada je saglasnost dobio i projekat Ivovik.

Firma HB Wind je u junu ove godine Federalnom ministarstvu okoliša i turizma uputila zahev za prethodnu procenu uticaja projekta na životnu sredinu. Zahtev je izradio ovlašćeni konsultant Zagrebinspekt (ZGI) iz Mostara.

Nakon što je ministarstvo objavilo poziv za javni uvid u studiju procene uticaja vetroelektrane Orlovača na životnu sredinu, preko 200 meštana sela uz koncesijsko polje firme HB Wind potpisalo je prigovore i obrazložilo direktni uticaj u deset tačaka. Jedna od glavnih stavki je blizina planiranih vetroturbina selima Drinova međa, Vidoši, Dobro, Dola, Megdan i Potkraj.

Izgradnja vetroparka Orlovača bi imala stalne i nereverzibilne štetne posledice na životnu sredinu

U Centru za građansku suradnju (CGS) kažu da su građani u poslednjem trenutku reagovali i izborili se za javnu raspravu o ovom projektu. Ta organizacija navodi da je Grad Livno od federalnog ministarstva dobio uputstvo da se uključi i obavesti sela o održavanju javne rasprave, ali da ništa od toga nije preduzeo.

„Žalosti činjenica da su unaprijed u katastru omeđili pozicije vjetroagregata ljudima uz kuće kao da je stvar već gotova i sutra počinje gradnja“, piše u saopštenju CGS.

Građani su se sami organizovali i izneli primedbe. Takođe, izrađena je i geološka studija u kojoj su geolozi objasnili da se iznad izvora reke Sturbe, iz koje građani koriste vodu za piće, ne sme kopati ni minirati niti betonirati, kako štetni elementi ne bi dospeli u vodu.

Ministarstvo je potvrdilo argumente meštana i zaključilo da bi izgradnja ovog vetroparka imala stalne i nereverzibilne štetne posledice na životnu sredinu.

Kontroverzni Ivovik pušten u probni rad dugo nakon što je izgrađen

Za razliku od Orlovače, vetroelektrana Ivovik između Livna i Tomislavgrada je izgrađena, iako je dokumentacija bila nepotpuna, a meštani su optužili lokalne vlasti da su im nezakonito oduzele zemljište, preneo je RSE. Postrojenje ima 84 megavata, a u vlasništvu je kineskih firmi Sinohydro Holding, kojeg kontroliše PowerChina, i China National Technical Import and Export Corp. (CNTIC).

Ivovik je nedavno dobio upotrebnu dozvolu, mesecima nakon što je završen, i otpočeo je probni rad.

Borbe sa vetrenjačama na Balkanu

Gotovo u isto vreme kada se u Livnom održavala javna rasprava o vetroelektrani Orlovača, u Srbiji je Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo rešenje o uslovima zaštite prirode kojim je onemogućena planirana izgradnja vetroparka Čestobrodica na planini Bukovik na teritoriji opštine Sokobanja. To je prvi slučaj u Srbiji da je izgradnja vetroelektrane praktično zabranjena.

Što se tiče ostatka regiona kojeg pokriva Balkan Green Energy News, skupština Opštine Dobrička (Dobrič-selska) u Bugarskoj upravo je izglasala zabranu prevođenja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko za vetroelektrane. Deklaracija ostaje na snazi do organizovanja referenduma, koji je odložen.

Sličnu odluku je nedavno doneo lokalni parlament u susednom General Toševu.  Nemački wpd u obe opštine planira da instalira vetrenjače. Ova pokrajina, Dobrič, nalazi se na severoistoku Bugarske, koji ima najveći potencijal za iskorišćavanje energije vetra.

Vlasti u obližnjem Vetrinu, opštini zanimljivog imena blizu Varne, prošle godine su blokirale CWP-ov gigantski projekat. U Bugarskoj još od 2012. nijedan vetropark nije pušten u rad, uglavnom zbog administrativnih barijera i pravne neizvesnosti.

Predlog zakona o vetroelektranama na moru u Bugarskoj izazvao je krajem 2023. nezadovoljstvo ribara, turističke industrije, nevladinih organizacija i lokalnih samouprava u primorskom gradu Varni i okolini. To je doprinelo padu vlade, pa predlog nije daleko odmakao u proceduri.

Inače, pomenuti wpd se suočio s otporom lokalnog stanovništva i u Crnoj Gori, zbog svog projekta Brajići.

Stanovništvo i ekološke organizacije blokiraju projekte vetroelektrana u Sloveniji

Zanimljivo je da Slovenija nema nijedan vetropark osim tri pojedinačne turbine i pretposlednja je među članicama Evropske unije po kapacitetu. U razvoju je niz projekata. Međutim, investitori su suočeni s preprekama u procedurama za izdavanje dozvola. Građani i ekološki aktivisti strahuju da bi vetroelektrane nanele štetu životnoj sredini.

U aprilu je slovenačko Ministarstvo prirodnih resursa i prostornog planiranja odbilo zahtev za građevinsku dozvolu za 35 vetroturbina na Pohorju, dok je za 21 mašinu na Rogli investitor sâm povukao zahtev .