Evropa zbog energetske krize vraća termoelektrane na ugalj u igru

Evropska unija pokazuje odlučnost da najkasnije 2030. svede domaću potražnju za fosilnim gorivima iz Rusije na nulu, ali to znači da će se proces postupnog napuštanja upotrebe uglja usporiti ili čak zaustaviti, barem neko vreme.

S eskalacijom energetske krize prošle jeseni, visoke cene gasa su već naterale proizvođače električne energije da upale termoelektrane na ugalj koje su držane u rezervi, što je povećalo zagađenost vazduha i emisije gasova s efektom staklene bašte. Zbog ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija je ove nedelje objavila plan mera da se pre kraja godine potražnja za ruskim gasom smanji za dve trećine i da najkasnije 2030. postane potpuno nezavisna od fosilnih goriva iz te zemlje.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je juče čak rekla da bi rok za glavni cilj trebalo pomeriti na 2027. godinu. Visoki zvaničnici iz Brisela i država članica EU priznaju da to podrazumeva ponovno oslanjanje na ugalj na neko vreme. Nemačka je već najavila da će raditi na stvaranju strateških rezervi uglja.

Nemačkoj su potrebne masovne investicije u infrastrukturu za fosilna goriva da bi postala energetski nezavisna od Rusije

Štaviše, Evropska unija je saopštila da će ruski gas delimično nadomestiti tečnim prirodnim gasom (LNG) sa drugih strana. Za sve mere u pripremi potrebno je više ulaganja u infrastrukturu poput cevovoda i terminala za prihvat LNG-ja sa mora.

Severni tok 2 je završen, ali je sada stavljen na led na neodređeno vreme. Odustajanje od tog cevovoda, koji je trebalo da prenosi gas iz Rusije u Nemačku, učinilo ga je nasukanom investicijom.

Dva suprotna prioriteta

Ukoliko EU, njene države članice i industrija budu investirale u sektor fosilnih goriva da bi prekinule potrebu za energentima iz Rusije, to će se sigurno loše odraziti na postupke dekarbonizacije i energetske tranzicije. Evropska komisija jeste navela da će takođe ubrzati sprovođenje mera energetske efikasnosti i uvođenje energije iz obnovljivih izvora i zelenog vodonika, ali teško je poverovati da istovremeno može dati prioritet i zelenoj energiji s jedne, i LNG-ju i uglju s druge strane.

Osim toga, većom upotrebom uglja povećaće se trošak za emisije CO2, što će povećati cene struje za domaćinstva i preduzeća.

Tekuća energetska kriza i posledice rata u Ukrajini na privredu najverovatnije pogoršavaju već galopirajuću inflaciju, što smanjuje mogućnosti za ulaganja u energetici. Ogromni plan oporavka od pandemije NextGenerationEU, vredan 750 milijardi evra, i sam je donesen kao vanredan. Pitanje je da li vođstvo EU i zemlje članice mogu da nađu sredstva za najnovije ambicije.

Asocijacije kompanija iz oblasti obnovljive energije i međunarodne organizacije upozoravaju da je stopa investiranja u zelenu energetiku i dalje preniska da EU postigne cilj da se najkasnije 2050. potpuno dekarbonizuje i da planeta izbegne najgore pretnje od globalnog zagrevanja.

Nemačka predvodi zaokret u energetskoj politici u EU

Kompanije iz sektora energetike u Nemačkoj već razmatraju mogućnosti za vraćanje ugašenih elektrana na ugalj na mrežu, veće korišćenje onih što su u rezervi i za odlaganje zakazanog zatvaranja nekih od postrojenja te vrste. Handelsblatt je preneo procenu da bi ukupan kapacitet do sledeće zime mogao da se popne za osam gigavata na 34 gigavata.

Nemačka vlada namerava da najkasnije 2035. potpuno izbaci fosilna goriva iz energetike

Nevolja je u tome što tek nešto manje od polovine uglja kojeg Nemačka koristi dolazi iz Rusije, mada se u rezervnim kapacitetima uglavnom sagoreva domaći lignit. Kada su se stranke sadašnje koalicije prošle godine dogovorile o sastavljanju vlade, obećale su da će zemlja najkasnije 2030. potpuno napustiti ugalj. Nedavno, po izbijanju rata, vlada je saopštila da će raditi na tome da do 2035. dovrši dekarbonizaciju sektora energetike, a do tada je ciljani datum bio „mnogo pre 2040. godine“.

Slovenija i Češka su u januaru objavile da će najkasnije 2033. odbaciti ugalj. Kada se pogledaju obećanja drugih evropskih zemalja, ovo gorivo će se posle te godine koristiti još jedino u Poljskoj, Turskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu*.

Rumunija vraća blokove termoelektrana iz penzije

Rumunski ministar za životnu sredinu, vode i šume Barna Tánczos izjavio je ove nedelje da će njegova zemlja privremeno vratiti neke termoelektrane na ugalj iz stanja mirovanja, pozivajući se na višu silu i planove da se smanji zavisnost od isporuka gasa i nafte iz Rusije. Sve elektrane čija je izgradnja pri kraju, a najviše njih je na obnovljive izvore, moraju pre kraja godine da se povežu na mrežu, dodao je.

Rumunija je ranije objavila da će postupak smanjenja upotrebe uglja na nulu završiti do 2032. godine.

Lokalni mediji su doznali da će elektrana na ugalj Mintia, koja je prošle godine zatvorena, biti vraćena u rad.

Finansijski ugrožena državna kompanija Complexul Energetic Oltenia, koja uglavnom upravlja rudnicima uglja i termoelektranama, povećaće u maju korišćenje kapaciteta za 300 megavata, otkrio je ministar energetike Virgil Popescu. Osim toga, vlada je odobrila 2,66 milijardi evra pomoći za restrukturiranje tog konglomerata, nakon višegodišnjeg sporenja s Evropskom unijom oko usklađenosti tog paketa sa zakonom.

Italija ne odbacuje mogućnost većeg korišćenja kapaciteta na ugalj

Italijanski ministar za ekološku tranziciju Roberto Cingolani izjavio je da će korišćenje kapaciteta tamošnje dve preostale elektrane na ugalj biti maksimalno podignuto ukoliko bude „apsolutnog manjka energenata“. Naglasio je da bi vraćanje ugašenih postrojenja na mrežu, koje je nagovestio premijer Mario Draghi, bilo preskupo.

Već je odloženo zatvaranje po jedne elektrane na ugalj u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, podsetio je analitičar Glenn Rickson iz S&P Globala i procenio da će biti još takvih slučajeva.

Uprava za informisanje o energetici Sjedinjenih Država saopštila je da očekuje će izvoz uglja rasti naredne dve godine.

Zapadni Balkan odugovlači s procesom postepenog prestanka upotrebe uglja

Skoro sve zemlje Zapadnog Balkana su krajnje zavisne od uglja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se u kolubarskom basenu dnevno proizvedu 62 hiljade tona uglja, a da je potrebno 90 hiljada tona, pa da vlada traži gde da dokupi te količine. Isporuke u domaće termoelektrane su preslabe zbog kašnjenja u razvoju polja, lošeg kvaliteta lignita i niza havarija na kopovima.

Severna Makedonija je prošle godine proglasila vanredno stanje u energetici i okrenula se uvozu uglja da bi mogla da koristi više svojih termokapaciteta za proizvodnju struje. Ta zemlja je nedavno za tri godine odložila rok koji je zacrtala za prestanak upotrebe uglja, na 2030. godinu.

Federacija BiH je na neodređeno vreme odložila zatvaranje dva bloka u svojim termoelektranama na ugalj

Ugalj na Kosovu* čini neverovatnih 94,8 odsto domaće proizvodnje električne energije. Obe termoelektrane na ugalj su stare i često se dešavaju havarije, a vlada ne odbacuje mogućnost da će ih rekonstruisati.

Parlament Federacije Bosne i Hercegovine je izglasao produženje rada po jednog bloka u termoelektranama Tuzla i Kakanj državne Elektroprivrede BiH. Njihovo gašenje je bilo zakazano za kraj sledeće godine. Kompanija takođe ne odustaje od izgradnje postrojenja Tuzla 7.

Centar za životnu sredinu iz Banjaluke je tužio Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske zbog odobravanja studije uticaja izgradnje termoelektrane Ugljevik 3 na životnu sredinu. Plan za to postrojenje je ponovo aktuelizovan prošle godine.