Električna energija

Cena koju će EU platiti da do kraja 2022. drastično smanji uvoz ruskog gasa

Kolika je cena namere EU da drasticno smanji uvoz ruskog gasa

Foto: iStock

Objavljeno

10.03.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

10.03.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropska unija može da uspe u nameri da drastično smanji zavisnost od uvoza ruskog gasa, ali to će biti težak i veoma skup poduhvat. Članice EU će morati da koriste subvencije da bi ublažile posledice te namere koje će u vidu viših cena energije osetiti domaćinstva i firme, a jedan od izvora finansiranja bi mogao biti oporezivanje profita kompanija koje zbog energetske krize beleže vanredno velike dobiti. Poduhvat EU, ako se pogleda iz ugla energetske tranzicije, mogao bi biti velika prilika za razvoj obnovljivih izvora energija, ali i korak unazad zbog očekivanog povećanja korišćenja elektrana na ugalj.

REPowerEU je najnoviji plan EU, koji je pre dva dana predstavila Evropska komisija (EK), za ublažavanje visokih cena energije i popunjavanje skladišta gasa za sledeću zimu. EK veruje da bi evropski uvoz ruskog gasa mogao da bude smanjen čak za dve trećine do kraja godine, a da bi zavisnost od ruskih fosilnih goriva mogla da prestane mnogo pre 2030. godine.

Mere iz ovog plana uključuju cilj da do 1. oktobra skladišta gasa budu 90 odsto puna, da se diversifikuje uvoz gasa, zatim da se instalira više solarnih panela na krovovima i toplotnih pumpi, ali i da se poveća uštede energije. Takođe, planirana je dekarbonizacija industrije električnom energijom i zelenim vodonikom, ubrzana gradnja elektrana na obnovljivu energiju i povećanje proizvodnje biometana.

Moguće je da će EU morati da pripremi sličan paket za pomoć najugroženijim članicama kao u slučaju pandemije – vrednost te pomoći bila je 750 milijardi evra

Plan EU, kako je pokazala analiza sajta Recharge i agencije Rojters, ali i reagovanja organizacija WindEurope i SolarPower Europe, jeste ostvariv, ali promene će biti ogromne, a troškovi visoki. Agencija je podsetila da je EU usvojila stimulativni plan od 750 milijardi evra za zemlje koje su bile najteže pogođene pandemijom korona virusa, i da bi sličan korak mogao da bude potreban i u ovoj situaciji.

WindPower Europe i SolarPower Europe, udruženja koja predstavljaju evropsku industriju vetra i solara, su uverena da kapacitet vetroparkova i solarnih elektrana može biti uvećan veoma brzo uz odgovarajući regulatorni okvir.

Pronalaženje drugog dobavljača gasa je skupo

Treba napomenuti da 27 zemalja EU uvozi 90 odsto gasa iz drugih zemalja, a Rusija obezbeđuje 45 odsto. Takođe, iz Rusije dolazi i 25 odsto sirove nafte i 45 odsto uglja koje EU uveze.

Evropska komisija smatra da može da zameni 70 odsto uvoza gasa iz Rusije tečnim prirodnim gasom (eng. LNG), skladištenjem gasa, povećanjem uvoza gasovodima iz Severne Afrike i Azerbejdžana, zamenom gasnih elektrana ugljem, nuklearkama i zelenim elektranama, kao i štednjom energije.

EK namerava da do kraja godine, prema procenama agencije Reuters, smanji uvoz gasa iz Rusije za oko 112 milijardi kubnih metara, od čega 50 milijardi kubnih metara planira da obezbedi uvozom tečnog prirodnog gasa.

LNG je skuplji od ruskog gasa čak i u normalnim okolnostima, a sada su cene gasa porasle 10 puta za godinu dana

Prvi problem u sprovođenju predloženih mera biće, kako navode analitičari, loša povezanost luka za tečni prirodni gas u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji sa ostatkom kontinenta. Međutim, glavna prepreka za uvoz biće obezbeđivanje dovoljnih količina, jer tečni prirodni gas obično završava na tržištima u Aziji, pa Međunarodna agencija za energetiku ocenjuje da je realno da EU na ovaj način obezbedi oko 20 milijardi kubnih metara, dosta manje od 50 koliko očekuje EK.

Tečni prirodni gas je skuplji od ruskog gasa čak i u normalnim okolnostima, a sada su cene porasle 10 puta u poslednjih godinu dana. To znači da će potrošači, i domaćinstva i preduzeća, plaćati više plavi energent, što će uticati na životni standard svih građana Evrope i konkurentnost mnogih firmi, pa će nacionalne vlade biti prinuđene da im pomognu.

Moguće je povećati količine kupljene iz Severne Afrike

Povećanje uvoza gasovodima za oko 10 milijardi kubnih metara je ostvarivo, pa bi, na primer, aranžman sa Alžirom mogao da obezbedi dodatne količine. Takođe, nije teško uvesti obavezu punjenja 90 odsto skladišta gasa, što pokriva 30 odsto zimske potrošnje, ali analitičari upozoravaju da su neka od skladišta u vlasništvu ruskog gasnog giganta Gasprom.

Dalje, EK procenjuje da bi 14 milijardi kubnih metara gasa moglo da se uštedi ako građani EU smanje temperaturu na termostatima u svojim domovima za jedan stepen Celzijusa. Naravno, ostaje da se vidi šta građani Evrope imaju da kažu o ovoj meri.

Zamena gasnih elektrana podrazumeva povećanje proizvodnje u elektranama na ugalj i u nuklearkama

Zamena gasnih elektrana bi takođe mogla da smanji uvoz iz Rusije. Da bi to uradile, zemlje EU moraju da koriste elektrane na ugalj i nuklearke, ali i da instaliraju nove vetroparkove i solarne elektrane. Sva četiri segmenta donose izazove.

Tako Nemačka namerava da u sklopu odluke o potpunom napuštanju nuklearne energije do kraja 2022. zatvori preostale tri nuklearke – Emsland, Isar i Neckarwestheim, a postepeno gašenje termoelektrana na ugalj je u toku u mnogim zemljama. Izlaz je pre nekoliko dana ponudio izvršni potpredsednik EK Frans Timmermans kada je rekao da zemlje EU mogu da odlože zatvaranje elektrana na ugalj kako bi smanjile uvoz ruskog gasa.

EK, između ostalog, namerava da 20 milijardi kubnih metara ruskog gasa zameni novim vetroparkovima i fotonaponskim kapacitetima. Ali, IEA ocenjuje da je na ovaj način moguće postići mnogo skromniji rezultat, i to tri puta manji.

Industrija vetra i solara: cilj je dostižan ako imamo odgovarajući regulatorni okvir

Evropska komisija, kako je saopštio WindEurope, smatra da se do kraja 2030. očekivani novi instalisani kapacitet vetroparkova može povećati sa 450 GW na 480 GW.

Sve zavisi od izdavanja dozvola, saopštio je WindEurope i dodao da je EK toga svesna jer shvata da su duge i previše složene procedure izdavanja dozvola glavno usko grlo za veće korišćenje energije vetra.

WindEurope je podsetio da će EK u maju predstaviti smernice za nacionalne vlade kako bi olakšale izdavanje dozvola.

Oporezivanje neočekivano velike dobiti kompanija mora se obavljati pod uslovima koje je navela EK

U svom najnovijem planu EK je navela da oporezivanje vanredno velikih profita kompanija kako bi se obezbedila sredstva za ublažavanje rasta cene energije mora biti vremenski ograničeno i povezano sa unapred definisanim tržišnim uslovima.

U tom smislu, WindEurope je zatražio od EK da natera nacionalne vlade da poštuju ova njena pravila.

Zanimljivo je da je ova organizacija nedavno upozorila da EU trenutno gradi samo oko polovine novih vetroelektrana koje bi trebalo treba da izgradi kako bi ostvarila ranije zacrtani cilj da 40 odsto potrošene energije bude iz obnovljivih izvora.

Industriji solara je potreban povoljan regulatorni okvir

SolarPower Europe je naveo da plan EK predviđa da se ove godine instaliraju solarni paneli na 1,5 krovova, kao i da se ukupno do 2030. instalira dodatnih 420 GW, čime će ukupan kapacitet dostići 565 GW.

Walburga Hemetsberger, direktorka organizacije SolarPower Europe, izjavila je da bi ove godine trebalo da bude insalirano dodatnih 30 GW, uključujući i solarne panele na 1,5 miliona krovova.

Najverovatniji scenario, kako je navela, predviđa da do 2030. ukupan kapaciteta solara bude 672 GW, što je više nego što predviđa EK, a moguće je dostići i 1 TW u optimističkom scenariju, ali uz odgovarajući regulatorni okvir.

Kao odgovor na plan REPowerEU SolarPower Europe je pripremila smernice za dostizanje 1 TW do 2030 u EU.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija EU grant dalekovode pametna brojila

EU kreditima i donacijom podržava projekte dalekovoda, pametnih brojila u Srbiji

08 августа 2022 - Srbiji je preko WBIF-a odobreno 17 miliona evra za dalekovode i unapređenje elektrodistributivnog sistema. Ta dva projekta su vredna ukupno 81 milion evra i finansiraju se iz kredita.

EPCG snizio cenu prodaju 10 odsto udela vlasnistvu

EPCG snizio cenu za prodaju 10 odsto udela u vlasništvu

06 августа 2022 - U toku je još jedan pokušaj privlačenja mogućih strateških partnera da preuzmu udeo u termoelektrani Pljevlja

h bridges etf drugo mesto tamicenje 2022

Studenti ETF-a osvojili drugo mesto na najvećem svetskom takmičenju za energetsku elektroniku

05 августа 2022 - U finalu su u Sjedinjenim Američkim Državama bili bolji od dva američka, dva nemačka i jednog fakulteta sa Šri Lanke

Kosovo vanredne mere bezbednost snabdevanja strujom

Kosovo* uvelo vanredne mere za bezbednost snabdevanja strujom

05 августа 2022 - Kosovo* je uvelo vanredne mere u trajanju do 180 dana u sektoru snabdevanja električnom energijom zbog skoka cena širom Evrope