OIE

EU odobrila milijardu evra u grantovima za podršku Zapadnom Balkanu u energetici

EU milijardu evra grantovima Zapadnom Balkanu podrsku energetici

Foto: European Union

Objavljeno

07.12.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

07.12.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropska unija je saopštila da će podržati šest projekata zelene energetske infrastrukture na Zapadnom Balkanu iz paketa od ukupno 500 miliona evra bespovratnih sredstava za kratkoročne i srednjoročne investicije u energetici u regionu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovila je na Samitu EU – Zapadni Balkan u Tirani da je odobreno još 500 miliona evra direktne budžetske pomoći za ublažavanje posledica energetske krize po ranjiva domaćinstva i male i srednje firme.

Evropska unija je krajem oktobra objavila da sprema milijardu evra u grantovima za energetski sektor na Zapadnom Balkanu. Detalji iz jedne polovine paketa, namenjene za kratkoročne i srednjoročne investicije, upravo su predstavljeni na Samitu EU – Zapadni Balkan, koji je održan u Tirani. Preostalih 500 miliona evra je za subvencionisanje računa za energente za domaćinstva i preduzeća koja su ugrožena zbog energetske krize.

„Sve intenzivniji osvajački rat Rusije protiv Ukrajine ugrožava mir i bezbednost u Evropi i svetu. To naglašava važnost strateškog partnerstva EU i regiona Zapadnog Balkana“, saopštila je Evropska komisija.

Lideri i liderke 27-članog bloka su potvrdili posvećenost perspektivi pridruživanja ovog područja Evropskoj uniji. Pozvali su na ubrzavanje procesa uz oslonac na verodostojne reforme koje sprovode partneri u regionu kao i na pravične i stroge uslove te objektivno ocenjivanje postignutog napretka.

Grantovi idu za energiju iz obnovljivih izvora, interkonekcije, energetsku efikasnost

„Obnovljiva energija je jeftinija; priuštiva je; čistija je; bolja je za našu planetu; i domaća je. Ovde, kod kuće, donosi dobra radna mesta, pa tako daje nezavisnost i bezbednost snabdevanja. Ove investicije od 500 miliona evra će, naravno, ići u zelenu energetiku, u interkonekcije, dakle infrastrukturu, ali i u energetsku efikasnost“, kazala je na događaju predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Bez naziva

Taj paket kratkoročnih i srednjoročnih investicija u energetiku deo je Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, u kojem je devet milijardi evra bespovratnih sredstava. Zamišljeno je da se njima pokrenu investicije od ukupno 30 milijardi evra. Svih milijardu evra grantova najavljenih na samitu biće isplaćeno preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA 3).

Najavljenih pola milijarde evra za kratkoročne i srednjoročne investicije su bespovratna sredstva iz ranije usvojenog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan

EU je pred početak samita na spisak dodala šest projekata za energiju iz obnovljivih izvora i za njih odobrila 120 miliona evra u grantovima preko svog Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Te investicije su zajedno procenjene na 472 miliona evra i izvode ih javna energetska preduzeća:

EU EUR 1 billion energy support package Economic and Investment Plan for the Western Balkans

Grantovi su pridodati na uglavnom ranije zatvorene finansijske konstrukcije, pa se čini da imaju ulogu pokrivanja porasta troškova na ime radova i nabavke opreme.

Za vetroelektranu Kostolac Elektroprivrede Srbije navedeno je da će joj kapacitet biti 66 megavata, iako je pre pola godine to preduzeće najavilo da će snaga iznositi 73 megavata. Procenjena godišnja proizvodnja je 187 gigavat-sati.

Što se tiče Vlasinskih hidroelektrana, u prospektu se navodi da one zbog istrošenosti i kvarova opreme rade na tek 60 do 80 megavata, u poređenju s nominalnom snagom od 128 megavata. Životni vek tog kompleksa trebalo bi kroz navedeni projekat da se produži za 30 godina, a kapacitet da se podigne na 136 megavata. Iz kaskade bi se proizvodilo 309 gigavat-sati godišnje.

U objavi stoji da će snaga solarnog termalnog postrojenja za prištinsko javno preduzeće Termokos za daljinsko grejanje biti 50 megavata, a pre je najavljivano 70 megavata.

Preko WBIF-a će za konkurentnost privatnog sektora biti isplaćeno 52 miliona evra

U segmentu za jačanje konkurentnosti privatnog sektora su tri noseće investicije, za koje je izdvojeno 52 miliona evra, a ti grantovi će ići preko WBIF-a. Komponentu SMEs Go Green Programme, procenjene vrednosti 145 miliona evra, pokrenula je Evropska banka za obnovu i razvoj. Ona će obezbediti finansiranje lokalnim finansijskim institucijama za davanje kredita malim i srednjim preduzećima za ulaganja u aktivnosti kojima se doprinosi borbi protiv klimatskih promena, saopšteno je.

Drugi poduhvat, vredan 200 miliona evra, zove se Western Balkans Climate Programme. Vodi ga Međunarodna finansijska korporacija (IFC). Reč je o finansiranju mikro, malih i srednjih firmi i podršci razvoju tržišta kapitala putem izdavanja zelenih obveznica. Poslednji u nizu je mehanizam Green Finance for Inclusion (50 miliona evra) za inovativne investicije u energetsku efikasnost i otpornost na klimatske promene.

EU je odredila sto miliona evra za Regionalni program energetske efikasnosti i 130 miliona evra u garancijama za investicije u zelenu energiju i tehnologiju i u digitalizaciju

Deo paketa od 500 miliona evra je za Regionalni program energetske efikasnosti (REEP), kojeg vode EBRD i KfW, razvojna banka Nemačke. On će biti pojačan sa sto miliona evra, otkrila je EU, u poređenju sa ukupno 78,8 miliona evra u grantovima koje u taj mehanizam ulila od njegovog osnivanja 2013. godine.

EU EUR 1 billion energy support package for the Western Balkans

Preostalih 130 miliona evra biće u formi grantova za podršku projektima zelene energije i tehnologije te digitalizacije. Okvir nazvan Western Balkans Guarantee Facility deo je fonda EFSD+ (European Fund for Sustainable Development Plus).

U Deklaraciji iz Tirane, objavljenoj nakon samita, čelnice i čelnici EU su naveli da će sredstva biti upotrebljena i za gasnu infrastrukturu, uključujući za tečni prirodni gas – LNG.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

krivaca vetropark prvi komercijalni ugovor o otkupu struje axpo mk grupa alfi erste

Potpisan prvi komercijalni ugovor o otkupu struje u Srbiji – obezbeđeno finasiranje za vetropark Krivača

7. decembar 2022. - MK grupa i ALFI Green Energy Fund obezbedili su 155 miliona evra za ulaganje u vetropark od konzorcijuma kreditora koje predvodi Erste grupa

Slovenacki DEM reverzibilnu hidroelektranu 440 megavata Kozjak

Slovenački DEM se sprema da izgradi reverzibilnu hidroelektranu od 440 megavata

7. decembar 2022. - Dravske elektrarne Maribor (DEM) šire poslovanje sa hidroelektrana na vetroparkove i solarne farme, baterije i geotermalnu energiju

Najveća solarna elektrana u Sloveniji integrisana Brezice

Najveća solarna elektrana u Sloveniji je integrisana s hidroelektranom Brežice

7. decembar 2022. - HESS-ovo fotonaponsko postrojenje od šest megavata je u probnom radu i zajedno sa hidrocentralom Brežice čini hibridnu elektranu

nikola rajakovic zakon o oie izmene javna rasprava

Srbija otvara vrata baterijama kao načinu da se reši problem varijabilnosti obnovljive energije

7. decembar 2022. - Baterije su jedna od novina u nacrtu izmena zakona o obnovljivoj energiji, o kojima smo razgovarali sa prof. dr Nikolom Rajakovićem