Daljinsko grejanje ponovo sve popularnije u zagađenom Skoplju

Piše: Goce Trpkovski, Makedonija

Makedonska prestonica Skoplje, u kojoj je grejanje u domaćinstvima odgovorno za trećinu emisija štetnih gasova, suočena je sa velikim izazovom kako da smanji zagađenost vazduha. Među preko 50 mera koje je predložila gradska uprava nalazi se proširenje i veća upotreba mreže za daljinsko grejanje.

Izgleda kao da se želja grada ostvaruje, pošto je lokalni snabdevač toplotnom energijom Balkan Energy Group (BEG) objavio da je od početka 2016. godine zaključio 2.252 ugovora sa novim korisnicima. Ovo je preokret u odnosu na prethodnih nekoliko godina, kada su mnogi kupci otkazivali usluge i prelazili na električnu energiju ili drvo zbog povećanja cene grejanja od 60 odsto u odosu na 2008. BEG navodi u saopštenju da je oko polovine novih ugovora zaključeno sa potrošačima koji su ranije napustili mrežu.

Ta kompanija ukazuje da su smanjenje cene tokom prethodnih godina i ukidanje troškova priključenja, gde je to bilo moguće, dva glavna razloga za povećano interesovanje domaćinstava za uslugu grejanja. Cena u tekućoj grejnoj sezoni je za 11 odsto niža u poređenju sa prethodnom godinom.

“Osim veće pogodnosti, još jedna velika prednost sistema centralnog grejanja je značajan doprinos smanjenju zagađenosti vazduha u glavnom gradu”, saopštila je kompanija. BEG opslužuje više od 50.000 domaćinstava i kompanija u gradu sa oko pola miliona stanovnika.

Prema najnovijoj studiji koju su sproveli Mašinski fakultet u Skoplju i Centar za energetsku efikasnost (MACEF), daljinsko grejanje je najbolje rešenje za gusto naseljene delove grada. Studija navodi da bi njegovo veće korišćenje dovelo do pada cene grejanja i smanjenja zagađensti vazduha, budući da toplane koriste prirodni gas za proizvodnju toplotne energije.

Koncentracija PM10 čestica u vazduhu u Skoplju dostizala je i do 20 puta veći nivo od maksimalno dozvoljenog. Studija koju je sproveo Finski Meteorološki Institut otkrila je da zagađenju vazduha najviše doprinosi grejanje u domaćinstvima. Ono je odgovorno za 32 odsto štetnih emisija, dok su vozila na drugom mestu sa 20 odsto.