Glavni fokus investicija u energetskom sektoru do 2031. biće na obnovljivim izvorima, izjavila je ministarka ekonomije Kosova* Artane Rizvanolli. Otkrila je i da se ne predviđa izgradnja termoelektrane na ugalj, ali da mora da se radi na unapređivanju postojeće dve.
Po rečima ministarke ekonomije Artane Rizvanolli, prvi nacrt energetske strategije Kosova* za period od 2022. do 2031. biće objavljen do sredine aprila. Gostujući na televiziji Klan Kosova, navela je da će prioritet biti dat obnovljivim izvorima energije i da u dokumentu nije predviđena izgradnja novih termoelektrana na ugalj, prenosi Kosovo.Energy.
Međutim, neophodna su ulaganja u termoelektranu Kosovo B, istakla je Rizvanolli. Dva bloka koja čine to postrojenje puštena su u rad još 1983 i 1984. godine. Ministarka je kazala i da će uskoro početi razgovori o mogućnosti unapređivanja jednog ili dva bloka u TE Kosovo A, od tri funkcionalna, koji su izgrađeni između 1970. i 1975. godine.
Rizici od zastarelih elektrana na ugalj
Državna Energetska korporacija Kosova (KEK) namerava da rekonstruiše Kosovo B i instalira sistem za smanjenje emisija azotnih oksida na nivoe koji su u skladu s evropskim propisima. Takođe je obnovila plan za rekonstrukciju termoelektrane Kosovo A. Taj projekat je kontroverzan jer Svetska banka i Evropska komisija već dugo pritiskaju vladu da je zatvori.
Rizvanolli je izjavila da će postupak javne rasprave o energetskoj strategiji do 2031. trajati mesec dana.
Energetska kriza je uzela velik danak na Kosovu*, koje je ranije uvelo restrikcije struje zbog visokih troškova uvoza i nestabilnosti sistema. Kao i u Srbiji i Severnoj Makedoniji, zastarele elektrane na ugalj su poslednjih nekoliko meseci pogođene nizom havarija, koje su čak uticale na evropski sistem prenosa električne energije.
Do nedavnog puštanja u rad vetroelektrane Bajgora, poznate i kao Selac, Kosovo* je neverovatnih 94,8 odsto struje proizvodilo iz uglja, a i dalje mora da je uvozi.
Nema napretka u sektoru energetike
Ministarka je priznala da je s dve stare termoelektrane dosad bilo jako teško držati energetsku krizu pod kontrolom. Rizvanolli napominje da u sektoru energetike nije bilo ozbiljnijeg napretka, da su neke odluke bile pogrešne, a da su po drugim pitanjima odluke izostale.
Sporazum s kompanijom ContourGlobal o izgradnji nove termoelektrane na ugalj poništen je 2020, a prošlog oktobra je predlog postavljanja gasovoda takođe praktično otkazan.
Od energetske krize su manje patile samo one zemlje što proizvode dovoljno električne energije za domaću potrošnju i mogu da izvoze, naglasila je Rizvanolli i ukazala na primere Mađarske i Bosne i Hercegovine. Vlada Kosova* je do sada potrošila ili namenila 120 miliona evra pomoći energetskom sektoru i domaćinstvima da podnesu ekstremno skup uvoz struje i da obezbedi sigurnost snabdevanja, izjavila je.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.