OIE

Objavljeni rezultati kvalifikacija za prve aukcije u Srbiji za solarne parkove, vetroelektrane

Objavljeni rezultati kvalifikacija prve aukcije Srbiji solarne parkove vetroelektrane

Photo: Richard Humphrey / https://creativecommons.org/licenses/by-sa/2.0/legalcode

Objavljeno

16.08.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

16.08.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

U okviru prve aukcije u Srbiji za vetroelektrane, za kvotu od 400 megavata, važećima su danas proglašene ponude s kapacitetom od ukupno 519,1 megavata. Investitori u solarne elektrane su dostavili ponude koje pokrivaju tek 36,2 megavata od raspoloživih 50, a pritom su uslovi ispunjeni za samo 11,6 megavata. Zvanična rang-lista treba da bude objavljena u roku od pet radnih dana.

Na prve aukcije za dodelu tržišnih premija za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora prijavilo se 16 investitora sa ukupnim kapacitetom elektrana od 816,5 megavata, od čega je za popunjavanje kvote ponuđeno 602,8 megavata, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike. Procenjena vrednost investicija iznosi 1,26 milijardi evra, navodi se u objavi.

U fazu nadmetanja kvalifikovalo se 11 učesnika. Najniža ponuđena cena za projekte vetroelektrana iznosi 64,48 evra po megavat-satu, otkrilo je ministarstvo, dok je maksimalna moguća bila 105 evra. Što se tiče solarnih elektrana, gornja granica je bila ograničena na 90 evra po megavat-satu, a najniža ponuda iznosi 88,65 evra.

Najniža ponuđena cena za električnu energiju iz vetroelektrana iznosi 64,48 evra, a za aukciju za solarne elektrane 88,65 evra po megavat-satu

Za raspoloživu kvotu od 400 megavata za vetroelektrane, važećima su danas proglašene ponude s ukupnim kapacitetom od 519,1 megavata, iz projekata čija je planirana snaga ukupno 725,5 megavata, objavljeno je na vebsajtu Oieaukcije.mre.gov.rs. Naime, učesnici nisu morali da za 15-godišnji dvostrani ugovor o razlici u ceni (CfD) prijave ceo projekat.

To znači da su učesnici za tržišne premije prijavili 71,6 odsto planiranog kapaciteta, a da je kapacitet važećih ponuda 29,8 procenata iznad raspoloživog.

Nasuprot tome, investitori u solarne elektrane su dostavili ponude koje pokrivaju tek 36,2 megavata od raspoloživih 50, a pritom su uslovi ispunjeni za samo 11,6 megavata, što je udeo od 23,2 odsto. Ukupan kapacitet projekata za koje su date važeće ponude iznosi 13,5 megavata.

Samo jedan projekat vetroelektrane nije zadovoljio uslove za nadmetanje

Ovo su ponude na aukciji za tržišne premije za vetroelektrane koje je komisija proglasila važećima:

  • Vetropark Lipar za projekat Kula 3, za ponuđenih sedam od ukupno 10 megavata;
  • Vetropark Torak za projekat Kula 2, za ponuđenih sedam od ukupno 10 megavata;
  • Vetropark Lipar za projekat Kula 4, za ponuđenih sedam od ukupno 10 megavata;
  • MK-Fintel Wind za projekat Ram, za ponuđenih 6,6 od ukupno devet megavata;
  • Čibuk 2 Wind Energy za projekat Čibuk 2, za ponuđenih 108,5 od ukupno 150 megavata;
  • Vetrozelena za projekat Vetrozelena, za ponuđenih 210 od ukupno 291 megavata;
  • Crni Vrh Power za projekat Crni vrh, za ponuđenih 105 od ukupno 150 megavata;
  • Enlight K2-Wind za projekat Pupin, za ponuđenih 68 od ukupno 95,5 megavata.

Uslove ne ispunjava samo MK-Fintel Wind, za vetroelektranu Košava, ponuđenog i ukupnog kapaciteta 47,5 megavata. Inače, isti vlasnik već poseduje jedan vetropark istog imena, a za drugu fazu Košave se prijavio za priključak od 68,4 megavata.

U završnu fazu prošla tri projekta solarnih elektrana

U okviru prve faze aukcije za solarne elektrane, kvalifikovala su se tri projekta:

  • Terra Solar za projekat IMT Knjaževac, za ponuđenih 1,2 od ukupno 1,5 megavata;
  • Novo Selo Power za projekat Lebane – Novo Selo, za ponuđenih 6,4 od ukupno osam megavata;
  • Hiperion Sol za projekat Margisol, za ponuđenih celokupnih četiri megavata.

Četiri projekta nisu prošla u narednu fazu. Nakon zvanične dodele tržišnih premija, nealocirani deo kvote može da bude prebačen u sledeću aukciju.

„Možemo biti izuzetno zadovoljni odzivom investitora, koje predstavlja najbolje priznanje za rad na unapređenju zakonskog okvira i ujedno pokazuje poverenje koje Republika Srbija uživa kod investitora kad je reč o ulaganjima u sektor zelene energije. Ostvarene cene za najveći deo kapaciteta su skoro dvostruko niže od trenutnih tržišnih cena, tako da imamo dosta razloga da budemo zadovoljni, pogotovo što ćemo dobiti dodatnih 550 MW, a što će udvostručiti ukupne trenutne kapacitete zelene energije u Srbiji“, ocenila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Tržišna premija je podsticaj za proizvodnju električne energije kojom država štiti proizvođača od promene tržišnih cena. Isplaćuje mu razliku između ponuđene cene na aukciji i tržišne cene, ukoliko je potonja niža. Kada su tržišne cene veće od cene koju je proizvođač ponudio na aukciji i koja mu je bila prihvaćena, on je onda dužan da državi nadoknadi razliku.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

eurelectric sajber bezbednost sajber napadi hakeri studija

Sajber napadi u energetici duplirani u periodu 2020-2022.

16. avgust 2023. - To najverovatnije nije cela slika jer javno dostupni podaci nisu sveobuhvatni zbog osetljivosti teme, naglasio je Eurelectric

vetropark ljubusa tomislavgrad

Tomislavgrad dobija još jedan vetropark, snage 80 MW

16. avgust 2023. - Firmi Alpha Wind je dodeljena koncesija za izgradnju vetroparka Ljubuša, ukupne instalirane snage od 80 MW

ems ai prenosni sistem

EMS planira da uvede veštačku inteligenciju u izdavanje saglasnosti za gradnju

16. avgust 2023. - Operator prenosnog sistema Elektromreža Srbije raspisala je tender za izradu studije izvodljivosti za uvođenje veštačke inteligencije

crna gora gvozd epcg nordex ugovor djukanovic

Elektroprivreda Crne Gore započela gradnju vetroparka Gvozd

16. avgust 2023. - Gvozd je prvi veliki proizvodni objekat koji će Elektroprivreda Crne Gore izgraditi posle više od 40 godina