Srbija planira da duplira udeo obnovljive energije i dostigne 40 odsto do 2040.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da je cilj Srbije da do 2040. godine najmanje 40 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora. Dostizanje ovog cilja je izvodljivo, a očekuje se da će novi zakon o obnovljivim izvorima energije dati povoljan okvir za investicije. U tekstu govorimo o tome koje kompanije su već sada u trci za izgradnju kapaciteta, pre svega vetroparkova.

Udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji u Srbiji iznosi 20 odsto, što je za sedam odsto manje od cilja koji je kao članica Energetske zajednice zemlja trebalo da dostigne do 2020. godine.

Dostizanje udela od 40 odsto za 19 godina moglo bi biti izvodljivo s obzirom na najavljeno usvajanje prvog zakona o obnovljivim izvorima energije, koji bi trebalo da obezbedi povoljan regulatorni okvir za investicije i kroz sistem aukcija, ali i po tržišnom principu. Podaci sa tržišta pokazuju da investitori planiraju ulaganje u vetroparkove ukupne snage oko 2,7 GW, a da zemlja ima i veliki potencijal za korišćenje solarne energije.

Mihajlović: 2021. se određuje pravac kojim će srpska energetika ići narednih 10, 20, 30 godina

„Smatramo da je taj cilj realan u odnosu na potencijal Srbije u oblasti obnovjlivih izvora, legislativu, spremnost države da stvori dobre uslove za poslovanje, kao i zainteresovanost investitora“, rekla je Mihajlović, prilikom obilaska vetroelektrane Kovačica.

Mihajlović je navela da je izdata energetska dozvola za vetropark Pupin koji će predstavljati nastavak ulaganja u vetropark Kovačica. Kako su u Ministarstvu rekli za Balkan Green Energy News dozvola se odnosi na kapacitet od 95,5 MW, a dobila je firma Enlight K2-Wind. Reč je o firmi u vlasništvu izraelske kompanije Enlight.

Vetropark Pupin imaće snagu od 95,5 MW

Ona je rekla da je 2021. godina velikih promena u oblasti energetike i da se ove godine odrediti pravac kojim će srpska energetika ići narednih 10, 20, 30 godina.

Mihajlović je istakla da su od 2014. izgrađene vetroelektrane ukupne snage blizu 400 MW, a u izgradnji su još dve, čime će ukupan kapacitet elektrana koje koriste energiju vetra biti blizu 600 MW.

Izgrađeni su vetroparkovi Čibuk 1, Kovačica, Košava 1, Alibunar, Kula, Malibunar i La Piccolina, dok se grade Plandište i Kostolac.

„Želimo da imamo više investicija i u ostale vidove obnovljivih izvora kao što su solarna ili geotermalne energija, i verujem da ćemo novim zakonima koje smo pripremili, koji će ubrzati sve procedure i uvesti elektronsko izdavanje svih dozvola, to i ostvariti“, navela je Mihajlović.

Projekti spremni čeka se regulativa

U Srbiji u ovom trenutku investitori razvijaju projekte koji bi, ako bi se svi realizovali, na mrežu priključili vetroparkove od čak 2,7 GW instalisane snage.

U iščekivanju definisanog modela aukcija, na kome trenutno radi Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), kao i odluke o kvotama koje je država spremna da ponudi na aukcijama i time obezbedi dugoročni i zagarantovani otkup električne energije od investitora, jasno je da će veliki deo kapaciteta morati da se razvija bez subvencija na tržištu. I u jednom i u drugom slučaju, čeka se novi zakonodavni i regulatorni okvir da definiše pravila igre.

Investitor WV-International NBT, ranije Windvision, a od nedavno u partnerstvu sa norveškom kompanijom NBT AS, vlasnik je najvećeg projektnog portfolia vetroelektrana u Srbiji od čak 800 MW. Kako je investitor najavio, cilj je da se ovi vetroparkovi puste u rad do 2026, a prvih 168 MW će očekuju na mreži već 2023. Kompanija je takođe počela da razvija i projekat solarne elektrane čime će diverzifikovati svoj zeleni portfolio u Srbiji.

Američka kompanija CWP u Srbiji trenutno razvija portfolio od ukupno 500 MW, od čega 300 MW vetroparkova i 200 MW solarnih elektrana. Kompanija, koju u Srbiji vodi Maja Turković, do sada je u Evropi i Australiji izgradila ukupno 1,6 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora energije. Na nedavno održanom okruglom stolu o investicijama u vetroparkove ona je izjavila da se aukcije moraju organizovati tako da budu sredstvo da se napravi tržište, koje će na kraju dovesti do toga da država, tačnije, građani, ne subvencionišu zelenu energiju.

Najveći pojedinačni projekat u Srbiji je Maestrale Ring, koji bi sa planiranih oko 600 MW izjednačio snagu najvećeg vetroparka na kopnu u Evropi – rumunskog Fantanele Cogealac. Vetropark bi bio izgrađen u blizini Subotice na skoro 11.000 hektara. Investitor je italijansko-srpska firma Fintel Energija koja je u Srbiji izgradila tri vetroparka: Kula, snage 9,9 MW, La Piccolina, snage 6,6 MW i Košava 1 snage 69 MW.

Fintel razvija još nekoliko projekata, sa planiranim kapacitetom od 250 MW. Torak, snage 120 MW, Košava 2 snage 68,4 MW, Kula 2, 3 i 4, ukupne snage 30 MW, Dunav 1 i 2 (20 MW) i Ram (10 MW).

Investitori, predvođeni kompanijom Masdar  sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su vlasnici najvećeg vetroparka u Srbiji – Čibuk 1, snage 158 MW, spremaju još jedan projekat, snage 300 MW – Čibuk 2. Nova vetroelektrana biće izgrađena na teritoriji mesta Bavanište i Mramorak, nedaleko od Pančeva i Kovina. Prva faza koja znači podizanje vetroturbina snage 150 MW trebalo bi da počne 2023, a posle godinu dana treba da krene izgradnja još toliko.

Investitori iz SAD, Norveške, Italije, UAE, Francuske, Rusije, Belgije, Austrije, Srbije

Belgijska Kompanija Elicio Wind, koja je u Srbiji već podigla dva vetroparka, Alibunar (42 MW) i Malibunar (8 MW), takođe namerava da nastavi investicije. Na teritoriji grada Pančeva ova kompanija razvija više projekata snage 200 MW.

Ruski investitori su, takođe, prisutni na tržištu u Srbiji. Naftna industrija Srbije (NIS), ćiji je većinski vlasnik Gazpromnjeft, zajedno sa kompanijom MET Renewables radi na vetroparku Plandište, snage 102 MW. Reč je o projektu, koji je kao i vetropark Kostolac ušao u prvobitnu kvotu od 500 MW, ali koji i dalje nije izgrađen. Vetropark snage 200 MW razvija i Gazprom Energoholding Srbija, a partner bi mogao da bude danski Vestas.

Posle vetroparka Kostolac, snage 66 MW, koji razvija Elektroprivreda Srbije (EPS), uža Srbija bi trebalo da dobije jop jedan vetropark. Na tromeđi opština Žagubica, Bor i Majdanpeka trebalo bi da bude podignuto 40 vetroturbina. Investitor je firma Crni vrh power, a jedan od suvlasnika je i Nikola Petrović, bivši direktor Elektromreže Srbija (EMS). Prvobitno je najavljeno da će snaga vetroparka iznositi od 50 MW, ali prema poslednjim informacijama kapacitet će naknadno biti utvrđen.

Francuska kompanija IEL OIE Balkan Renewable Energy najavila je za ovu godinu početak gradnje vetroparka Bašaid kod Kikinde, snage 85 MW. U investiciju ulaze sa, takođe, francuskom kompanijom Akuo Energy Central Europe, koja je veoma aktivna u regionu.

Još jedna firma koja investira u zelenu energiju u regionu, Ivicom Energy (Austrija), radi na vetroelektrani Krivača, snage 103 MW. Projekat je planiran na oko 242 hektara u opštinama Golubac, Kučevo i Veliko Gradište. Broj vetroturbina je u startu bio 38, ali će biti smanjen na 22 uz povećanje njihove pojedinačne snage.

Solarni bum u Srbiji u narednih 5 do 10 godina

Iako se Srbija zasad može pohvaliti kapacitetima izgrađenih, ali i planiranih vetroparkova, solarna energija je potpuno zapostavljena. Dosad je izgrađeno oko 21 MW solarnih elektrana, i to su kapaciteti malih snaga.

Procene stručnjaka su da će novi zakon obezbediti veoma  povoljan okvir za investicije u solarne elektrane, što bi moglo da u narednih pet do 10 godina napravi tzv. solarni bum.

Solar bi u Srbiji mogao da bude prilika da građani ugradnjom solarnih panela na krovovima investiraju u smanjenje svojih računa za električnu energiju i zagađenje životne sredine. Ali, potencijal postoji i za izgradnju velikih solarnih elektrana, kao i da solarnu energiju značajnije počne da koristi privreda tako što bi u solarnim elektranama proizvodila električnu energiju za sopstvenu potrošnju.

Novi zakon o obnovljivim izvorima energije trebalo bi da otvori vrata za šire korišćenje solarne energije u Srbiji, ali je potrebno uraditi još dosta kako bi se to i desilo, pre svega kroz podzakonska akta. O svemu ovom biće više reči na „Prvoj velikoj konferenciji o solarnoj energiji u Srbiji“ koja se održava u Beogradu 14. aprila u organizaciji portala Balkan Green. Energy News.