U fokusu

Zelena energija se razvija s poboljšanjem regulative

Katarina Uherova

Objavljeno

23.12.2015.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

23.12.2015.

Država

Komentari

0

Podeli

Jugoistočna Evropa ostaje na margini svetskih investicija u energiju iz obnovljivih izvora, uprkos svojoj blizini tržištu Evropske unije.

Sedamnaest zemalja Jugoistočne i Istočne Evrope, Kavkaza i Centralne Azije, uključujući Rusiju, zabeležilo je 2014. godine manje od jedan odsto ukupnih svetskih investicija u zelenu energiju, zaključak je izveštaja o statusu energije iz obnovljivih izvora, studije koju su tokom samita COP21 objavili Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (Unece) i organizacija REN21.

Jugoistočna Evropa je u srazmerno boljem položaju nego ostale zemlje obuhvaćene dokumentom. Ovaj relativni napredak je podstaknut učlanjenjem zemalja u Energetsku zajednicu i izgledima za integraciju u Evropsku uniju. Međutim, mere osnaživanja u Jugoistočnoj Evropi moraju da se poboljšaju da bi se privuklo više investicija u sektor energije iz obnovljivih izvora, koji ima velik potencijal za rast.

Izazovi u energetici mogu biti pokretači

Obuhvaćene zemlje iz Unecea suočene su s nizom izazova koji vremenom mogu postati pokretači za razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Većina zemalja (i sve koje su u Jugoistočnoj Evropi) su uvoznice energenata, što stvara pokretač energetske bezbednosti u diverzifikaciji snabdevanja energentima po izvorima i tehnologiji. Subvencionisanje je ukorenjeno u energetski sistem ovih zemalja i ono predstavlja prepreku razvoju energije iz obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. U Jugoistočnoj Evropi se nalaze dve zemlje – Srbija i Bosna i Hercegovina, koje su među prvih deset u svetu po udelu subvencija za energetiku u bruto društvenom proizvodu, navedeno je u ovogodišnjoj studiji Međunarodnog monetarnog fonda.

Sezonske varijacije proizvodnje struje iz hidroelektrana u zemljama s visokim udelom tog sektora (kao kod nekoliko njih u Jugoistočnoj Evropi) mogu da budu pokretač razvoja energije iz obnovljivih izvora mimo hidroelektrana. Izveštaj ističe grejanje kao zanimljiv segment za pitanje pristupa energentima u regionu, uključujući Jugoistočnu Evropu. Deo stanovništva nastavlja da se oslanja na tradicionalno korišćenje bio-mase za grejanje i kuvanje, što škodi zdravlju i ostavlja posledice po životnu sredinu. Udeo populacije bez pristupa gorivima osim čvrstih visok je u nekoliko zemalja: 58 odsto u Bosni i Hercegovini, 38 u Albaniji, 38 u Crnoj Gori, 33 u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, i 31 procenat u Srbiji. Prelazak s tradicionalnog korišćenja bio-mase na moderne tehnologije na polju obnovljivih izvora, kako za daljinsko tako i za grejanje na lokalnom nivou, moglo bi da pokrene razvoj energije iz obnovljivih izvora. U regionu ima zanimljivih inicijativa koje se bave pristupu energentima kroz razvoj energetike zasnovane na obnovljivim izvorima. U Crnoj Gori je jedini vladin program za prelazak na savremenu bio-masu. U Bosni i Hercegovini je izazov za inovacije u tehnologiji, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), doveo do instaliranja postrojenja za struju iz obnovljivih izvora van elektroenergetske mreže, i to s troškovima koji su konkurentni u nacionalnom sistemu.

Skroman napredak u savremenim kapacitetima

Udeo obnovljivih izvora u konačnoj i ukupnoj potrošnji energije visok je u velikom broju zemalja, u poređenju sa situacijom na međunarodnoj ravni. Taj trend se zasniva na visokom udelu struje iz hidroelektrana (kao u Albaniji i Crnoj Gori) i na istrajavanju u korišćenju tradicionalne bio-mase. Udeo modernih bio-goriva ostaje veoma skroman i 2012. godine je bio manji od jedan odsto u ukupnoj potrošnji u 17 obuhvaćenih zemalja. U sektoru električne energije, 2014. godine registrovani su instalirani kapaciteti za proizvodnju struje iz energije vetra (Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija i Srbija), sunca (sve zemlje Jugoistočne Evrope) i od bio-gasa (Srbija). Ukupno ih je bilo 64 megavata, u poređenju s više od devet gigavata iz hidroelektrana. U izveštaju je naglašen razvoj projekata za proizvodnju struje u više tehnologija. Proizvodnja električne energije od vetra je u različitim fazama planiranja i izgradnje u Srbiji (500 megavata), Bosni i Hercegovini (138 megavata) i Crnoj Gori (118 megavata). Jedinice u hidrosektoru malog kapaciteta su na tenderu u Crnoj Gori.

Albanija (99 megavata) i Makedonija (33 megavata) imaju najveće zabeležene instalirane kapacitete za grejanje vode pomoću solarne energije. Poznati kapaciteti za grejanje pomoću geotermalnih kapaciteta se u izveštaju pominju u slučaju Srbije (119 megavata, od čega 22 megavata u toplotnim pumpama) i Albanije (12 megavata). Kapaciteti za proizvodnju tečnog bio-goriva registrovani su jedino u Makedoniji (30.0000 tona bio-dizela godišnje).

Politika nije osigurala priliv ulaganja

Jugoistočna Evropa je relativno dobro pozicionirana po pitanju energetske politike za obnovljive izvore u kontekstu odabranih Uneceovih zemalja. Sve zemlje regiona imaju ciljeve i politiku regulacije za obnovljive izvore. Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Srbija imaju fidin tarife. U izveštaju je istaknuto da nedostatak jasnih, primenjivih propisa – koji uzrokuje komplikacije za dobijanje dozvola, u postupku licenciranja i propisa za mrežu, zaustavlja investicije u obnovljive izvore energije u regionu. Nacionalni planovi za energiju iz obnovljivih izvora – zemlje ih usvajaju u skladu sa direktivom 2009/28/EC Evropske unije o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije – pominju se kao pokretači promena u regulativi. Iako Jugoistočna Evropa ima potencijala za korišćenje energije iz obnovljivih izvora u grejanju i hlađenju, Crna Gora je jedina zemlja koja je uredila pokretanje takvih poduhvata.

Kad je reč o ulaganjima, Jugoistočna Evropa zaostaje za svetom slično kao i ostale odabrane zemlje u Uneceu. U region je 2014. godine došlo oko 400 miliona dolara (366,6 miliona evra) od 249,5 milijardi evra ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora u svetu, po podacima Blumberg nju enerdži fajnansa (Bloomberg New Energy Finance) koji se navode u izveštaju. Javni sektor ima dominantnu ulogu u finansiranju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u regionu. GEF (Global Environment Facility), Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka doprinose finansiranju projekata energije iz obnovljivih izvora. Fondovi za investiranje u sektoru klime su istaknuti kao izvor finansiranja u Istočnoj Evropi, na Kavkazu i u Centralnoj Aziji, ali još nisu aktivni u regionu.

Konačno, energetska efikasnost se ističe kao komplementarni put ka razvoju energije iz obnovljivih izvora. Jugoistočna Evropa je relativno naprednija nego ostatak regiona uključenog u izveštaj. Građevinski sektor je posebno pokriven projektima i energetskom politikom u domenu efikasnosti. Iako je finansiranje dostupno preko međunarodnih donatora, zainteresovanih da razvijaju projekte energetske efikasnosti, kapacitet apsorpcije u Jugoistočnoj Evropi predstavlja izazov za ubrzanje izvođenja projekata.

Zaključujemo da je pejzaž energetske politike na polju obnovljivih izvora i efikasnosti srazmerno napredniji u kontekstu 17 odabranih zemalja u Uneceu. Mere osnaživanja dosad nisu bile povoljne za podizanje priliva investicija u projekte energije iz obnovljivih izvora u regionu. Ipak, ove zemljama bi mogla da koristi blizina EU kao i orijentacija njihove industrije, instalatera i pokretača projekata prema energetskom tržištu EU.

Prikaz 1: Udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj i konačnoj potrošnji energenata, 2012; izvor: Uneceov izveštaj o statusu energije iz obnovljivih izvora, 2015, REN21

Prikaz 2: Investicije u energiju iz obnovljivih izvora, 2004–2014; izvor: Uneceov izveštaj o statusu energije iz obnovljivih izvora, 2015, REN21

Studija u kojoj je pokriveno 17 zemalja Istočne i Jugoistočne Evrope, Kavkaza, Centralne Azije, uključujući Rusiju, nastala je zahvaljujući doprinosu mreže partnerskih institucija i pojedinaca. Među njima su priznati konsultanti i eksperti sa Balkana:

Maja Turković, konsultantkinja za energetiku – Srbija

Vojislav Milijić, konsultant za biomasu i predsednik Nacionalne asocijacije za bio-masu (Serbio) – Srbija

Besim Isljami (Islami), konsultant za energetiku – Albanija

Jasna Sekulović, projektna menadžerka u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ) – Crna Gora

Radovan Nikčević, konsultant za energetiku – Crna Gora

Darko Janevski iz projekta Investiranja u čistu energiju Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID CEI)  – Makedonija

Branislava Jovičić, konsultantkinja za komunikacije i projektna menadžerka Balkan Green Energy News – region Jugoistočne Evrope

Ćendresa (Qendresa) Rugova, viša konsultantkinja u Burg Capitalu – region Jugoistočne Evrope

Katarina Uherova Hazbani je ekspertkinja za energetsku politiku. Radila je u Evropi, na Bliskom istoku i, od nedavno, u zemljama u razvoju u Aziji. U konsultantskoj kući EIR Global odgovorna je za razvoj poslovanja u projektima tehničke pomoći sa međunarodnim donatorima i razvojnim bankama.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zelena je nova zuta u fokusu Ivana Belić

Zelena je nova žuta

27 септембра 2021 - Što je zeleno, je li sve zeleno i što to uopće znači za poslovanje, za svakodnevni život? Klima i energija postale su top teme.

Tijana--Gajic_CWP-Global_ESG-Lead

Održivost u kompaniji CWP Global – Zašto čak i kompanije koje se bave obnovljivim izvorima energije treba da usvoje ESG standarde

14 септембра 2021 - Poslovanje na način koji uključuje brigu o životnoj sredini, društvu i korporativnom upravljanju (Environmental, Social and Governance - ESG) obezbeđuje zaštitu poslovnih ulaganja i doprinosi očuvanju vrednosti kako za kompanije tako i za društvo.

nadezda kokotovic autorski tekst demokratizacija energetike

Energetska demokratija na djelu

31 августа 2021 - Nadežda Kokotović u autorskom tekstu piše o demokratizaciji energetike u regionu kroz utiske sa petog energetskog foruma INTERENEF održanog u Splitu.

kvalitet vazduha Srbiji zdravstva

Za bolji kvalitet vazduha u Srbiji potrebni su veće angažovanje i posvećenost zdravstva

12 маја 2021 - Pokretanje prvog i jedinog nacionalnog Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa Akcionim planom jedinstvena je prilika za smanjenje visokih stopa oboljenja