WindEurope: Stopa rasta sektora vetra u EU prespora za postizanje ciljeva za 2030. godinu

Godišnji statistički izveštaj organizacije WindEurope pokazao je da su u EU prošle godine instalirani vetroparkovi od ukupno 11 gigavata. Do 2026. se očekuje 18 gigavata godišnje, u poređenju sa 32 gigavata novih vetroelektrana, koliko je godišnje potrebno za dostizanje cilja za zelenu energiju za 2030. godinu. Turska beleži najveću ekspanziju u Evropi posle Britanije, Švedske i Nemačke.

Evropa ne gradi dovoljno kapaciteta iz vetra da ispuni svoje ciljeve za energetiku i klimu, a spor tempo remeti lance snabdevanja u tom sektoru, saopštio je WindEurope. Ta organizacija je upozorila predsednicu Evropske komisije Ursulu von der Leyen da je industrija energije iz vetra „u lošem stanju“.

U svom statističkom godišnjem izveštaju Annual Statistics 2021, WindEurope je ukazao na nedovoljnu brzinu ekspanzije. U celoj Evropi je dodato 17,4 gigavata, što je podiglo ukupni kapacitet na 236 gigavata.

EU mora da udvostruči stopu izgradnje vetroparkova

Po proračunima koje je objavio WindEurope, Evropskoj uniji je svake godine potrebno novih 32 gigavata da bi do 2030. dostigla udeo energije iz obnovljivih izvora od 40 odsto. Međutim, 2021. je sagrađeno samo 11 gigavata kapaciteta, a za narednih pet godina se očekuje tek 18 gigavata godišnje.

WindEurope predstavlja više od 400 kompanija i institucija koje deluju kroz čitav lanac snabdevanja industrije vetroelektrana na kopnu i vodi. „Ovi slabi obimi podrivaju Zeleni dogovor. A nanose štetu evropskom lancu snabdevanja u oblasti vetroenergije“, izjavio je generalni direktor Giles Dickson.

Velika Britanija je prošle godine dodala najviše kapaciteta iz vetra na moru, kao i najviše gigavata ukupno. Švedska, Nemačka, Turska i Holandija su sledeće četiri na tabeli, tim redosledom, po novopriključenoj snazi iz vetra 2021. godine.

Nemačka na putu da prestigne Britaniju u ekspanziji vetra

Vetroparkovi na kopnu su 2021. činili 81 odsto novih kapaciteta, a u sledećih pet godina predviđa se smanjenje udela na tri četvrtine, stoji u dokumentu. Očekuje se da će u tom periodu Nemačka izbiti na čelo po novim gigavatima, a da će je pratiti Velika Britanija, Francuska, Španija i Švedska. Organizacija do 2026. očekuje ukupno 116 gigavata u novim vetroelektranama.

„Najveće zagušenje je kod izdavanja dozvola. Evropa ne izdaje ni približno dovoljan broj dozvola za potreban broj novih vetrofarmi. A gotovo nijedna od država članica se ne drži rokova za postupak izdavanja dozvola propisan Direktivom EU o obnovljivim izvorima energije“, dodaje WindEurope. Ukazao je i na skok cena čelika i drugih sirovina i saopštio da je prošle godine četiri petine proizvođača vetroturbina poslovalo sa gubitkom.

Najveće zagušenje je kod izdavanja dozvola

„Čelik, onaj stoodstotno reciklabilni, u srži je mnogih zelenih tehnologija, a pogotovo za vetroturbine. Da bi dalje smanjila negativan uticaj tih tehnologija na životnu sredinu, evropska industrija čelika teži neutralnoj proizvodnji čelika u pogledu emisija CO2 u Evropi, za šta će već do 2030. trebati oko 150 teravat-sati priuštive struje iz obnovljivih izvora. Ali EU ne gradi dovoljno kapaciteta za energiju iz obnovljivih izvora za pogon tranzicije industrije čelika“, izjavio je generalni direktor evropske asocijacije za čelik EUROFER Axel Eggert.

Od novoinstaliranih 17,4 gigavata u Evropi, 14 je na kopnu. Ukupni učinak je premašio dosad rekordnih 17,1 gigavat iz 2017, ali je bio 11 odsto niži od prognoziranog. Švedska je instalirala najviše vetra na kopnu, 2,1 gigavat, a Britanija na moru (2,3 gigavata).

Turska je sedma u Evropi po ukupnoj instaliranoj snazi vetroelektrana

Što se tiče Jugoistočne Evrope, Turska je bila prva, sa novih 1,4 gigavata, samo na kopnu. Dostigla je ukupno 10,75 gigavata, što je čini sedmom u Evropi u nakupljenom kapacitetu. Grčka je sledeća po novoinstaliranoj snazi na Balkanu – 338 megavata, a ukupno ima impresivnih 4,45 gigavata.

Udeo vetroelektrana u potražnji za strujom u te dve zemlje je 10 odnosno 18 odsto, u poređenju sa 15 procenata u celoj Evropi izuzevši zemlje koje nisu dostavile podatke. Hrvatska je svoj kapacitet iz vetra podigla za 187 megavata na 990 megavata. Vetroelektrana Bajgora, poznata i kao Selac, puštena je u rad na Kosovu* i podigla ukupnu snagu za nominalnih 105 megavata na 137 megavata.

Većina balkanskih zemalja 2021. nije otvorila nijedan vetropark

U podacima nema povećanja za Bosnu i Hercegovinu, ali ukupnih 135 megavata očigledno uključuje pogon Podveležje, koji je završen pre godinu dana. Ostale zemlje u području koje pokriva Balkan Green Energy News imale su neznatno povećanje ili ostale na istom.

Rumunija je na 3,03 gigavata, kapacitet u Bugarskoj je ostao na 707, a u Srbiji na 374 megavata. Kipar ima 158, Crna Gora 118, a Severna Makedonija 37 megavata. Ukupni kapacitet u Sloveniji je samo tri megavata. U Albaniji još nema vetroturbina.