Viktor Andonov učestvuje na konferenciji BEF 2024 i poručuje: ESM investira milijardu evra u dekarbonizaciju

Kompanija Elektrani na Severna Makedonija (ESM) sprema milijardu evra ulaganja u dekarbonizaciju do 2030, najavio je direktor za razvoj i investicije Viktor Andonov, koji će učestvovati na predstojećem Beogradskom energetskom forumu.

ESM je u procesu dekarbonizacije odmakao najdalje od svih državnih elektroprivreda na Zapadnom Balkanu. Severna Makedonija priprema investicioni plan od tri milijarde evra za postepeno izbacivanje uglja iz upotrebe, jačanje elektroenergetske mreže, nove kapacitete i pravednu tranziciju svoja dva regiona uglja.

Cilj je da se u zemlji izgrade elektrane na obnovljive izvore ukupne snage 1,7 gigavata. Predviđeno je da najveći deo ulaganja dođe iz privatnog sektora.

Novi modeli finansiranja bi bili slični kraudfandingu

Kompanija Elektrani na Severna Makedonija se sprema da u prelazak na čiste izvore do 2030. godine investira milijardu evra, navodi za Balkan Green Energy News novi direktor za razvoj i investicije Viktor Andonov.

„ESM će uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj – EBRD izraditi strategiju svoje dekarbonizacije da bi mogao da prati energetski sektor u regionu i Evropi. Očekujem pomoć vlade u razvijanju novih modela finansiranja zelenih projekata koji bi uključili domaća preduzeća, domaćinstva, banke i ostale. Poput kraudfandinga“, objasnio je. To je bitno i za kompaniju i za pravednu tranziciju u Severnoj Makedoniji, napominje Andonov.

Beogradski energetski forum 2024 održava se 13. i 14. maja

On će na dvodnevnom Beogradskom energetskom forumu (BEF 2024) 13. i 14. maja na panelu o elektroprivredama predstaviti ESM-ove aktivnosti u pogledu kapaciteta koji će zameniti elektrane na ugalj. Biće reči i o saradnji sa investitorima i međunarodnim finansijskim institucijama kao i Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) Evropske unije i uvozne takse na ugljen-dioksid koju administracija u Briselu njime uvodi.

„Beogradski energetski forum je odlično mesto za razgovore o energetskoj politici u našem regionu, da vidimo koji je status naših zemalja u odnosu na EU, kao i da se opet susretnemo sa svojim kolegama i partnerima iz energetskog sektora“, poručio je Viktor Andonov. On je donedavno bio savetnik premijera za energetiku.

Prioritet su Bitolj i okolina, a posebno termoenergetski kompleks REK Bitola

Za ESM, prioritet su grad Bitolj i okolina, gde se nalazi najveći termoenergetski kapacitet u Severnoj Makedoniji, objasnio je Andonov. Rudarsko-energetski kombinat – REK Bitola ima 700 megavata koje treba zameniti u sledećih desetak godina, dodao je.

Plan za Severnu Makedoniju obuhvata izgradnju dve kogenerativne elektrane na gas, sa mogućnošću prelaska na vodonik, izjavio je Andonov. Podsetio je da jedna, sa 300 megavata za električnu energiju, treba da zameni jedan postojeći blok u REK Bitoli.

Novo postrojenje bi proizvodilo i toplotnu energiju za Bitolj, a toplovod od termoelektrane je već postavljen. Trenutno se gradi distributivna mreža za 35 važnih javnih objekata. U sledećoj fazi biće pokrivena domaćinstva. S nemačkom razvojnom bankom KfW će biti izrađena studija izvodljivosti za solarni termalni energetski sistem za grejanje istog grada, trećeg po veličini u zemlji.

U toku je izrada studija, u partnerstvu sa EBRD-om i KfW-om, za fotonaponske centrale ukupne snage iznad 200 megavata na bivšem ugljenokopu u kompleksu REK Bitola. Andonov je izrazio optimizam da će one biti završene za najviše tri godine. Otkrio je da se razmatra mogućnost postavljanja baterijskih sistema za skladištenje energije na istoj lokaciji, kao i postrojenja za proizvodnju vodonika.

Moguće učešće GE-a u projektima dva postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije

Drugo postrojenje za istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije – CHP iliti kogeneraciju – trebalo bi da bude instalirano u Negotinu pored postojeće termoelektrane na mazut, navodi ESM-ov predstavnik.

„Postoji opcija, ukoliko ova elektrana bude zajednički izgrađena u okviru Otvorenog Balkana, da se isplanira veći kapacitet, oko 800 megavata. Za ove dve kogenerativne elektrane na gas potpisan je memorandum o razumevanju s kompanijom General Electric, GE, za tehnički koncept i rešenja“, izjavio je Andonov.

Ukoliko kogenerativno postrojenje kod termoelektrane Negotino bude građeno zajedničkim snagama u okviru Otvorenog Balkana, imaće kapacitet od čak 800 megavata

Memorandum o investicionom planu od tri milijarde evra potpisan je u decembru u Dubaiju, na marginama Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), sa konzorcijumom međunarodnih finansijskih institucija koje predvodi EBRD. Osim zamene termoelektrana na ugalj, a njegovu upotrebu država namerava da iskoreni najkasnije 2030, predviđena je socio-ekonomska obnova pelagonijskog i jugozapadnog ugljarskog regiona te sprovođenje programa energetske efikasnosti, decentralizovanja proizvodnje i čiste toplotne energije.