OIE

Udeo Kine u novoizgrađenim vetroelektranama na moru 2023. dostigao 71 odsto

Udeo-Kine-novoizgradenim-novoizgradjenim-vetroelektranama-na-moru-2023-71-odsto

Foto: iStock

Objavljeno

18.06.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

18.06.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Kina dominira u ekspanziji svih glavnih tehnologija za energetsku tranziciju u svetu. Po podacima Globalnog saveta za energiju vetra, 2023. je u rad pustila vetroelektrane na vodi ukupne snage 6,3 gigavata, što je 71 odsto ukupnog novoizgrađenog kapaciteta u svetu. Taj sektor je na putu, ukoliko zakoni i propisi budu odgovarajući, da u sledećih deset godina skoči sa 75,2 na 487 gigavata, pokazao je godišnji izveštaj.

Vetroparkove na moru očekuje istinski globalni rast, nakon što je 2023. bila druga godina po visini novoizgrađenih kapaciteta, objavio je Globalni savet za energiju vetra (GWEC). U svom godišnjem izveštaju, ta asocijacija je istakla da je unapređenjem ključnih delova pravnog okvira utrt put za ubrzavanje ekspanzije te industrije u narednih desetak godina.

Ukupna snaga na mreži popela se za 10,9 gigavata na 75,2 gigavata. Povećanje je bilo 24 procenta veće nego prethodne godine, a apsolutni rekord je postignut 2021, sa neverovatnim učinkom od 21,1 gigavata.

Evropa je imala rekordnu godinu, sa 3,8 gigavata, od čega je polovina instalirana kod obala Holandije

Kina je prošle godine bila dominantna, kao i u svim ostalim glavnim tehnologijama za energtetsku tranziciju. Uvećala je snagu svojih priobalnih vetroelektrana za 6,3 gigavata, što je čak 71 odsto novog svetskog kapaciteta, i dostigla 37,8 gigavata. Tako je šest godina zaredom na vrhu tabele po ovom kriterijumu.

Tržišta u razvoju beleže važne korake u svom sazrevanju, stoji u izveštaju. Po GWEC-ovoj ažuriranoj desetogodišnjoj prognozi, svetski kapacitet bi 2033, uz odgovarajuće zakone i propise, mogao da dostigne 487 gigavata.

Za Evropu je prošla godina bila rekordna, sa 3,8 gigavata novog kapaciteta u vetroparkovima na vodi. Holandija je zaslužna za polovinu i prestigla je Veliku Britaniju. U okviru vetroelektrana Hollandse Kust Noord (ukupno 760 megavata) i Hollandse Kust Zuid 1-4 – 1,5 gigavat – pušteno je u rad 170 mašina SG-11 DD kompanije Siemens Gamesa.

Na kraju 2023. je u azijskim vodama u pogonu bio 41 gigavat, a Evropa je imala 34 gigavata.

Glavne kočnice su inflacija, investicioni troškovi, zagušenost lanca snabdevanja

Prošla godina je za sektor vetroelektrana na moru bila turbulentna s obe strane Atlantskog okeana, izjavio je GWEC-ov direktor za tržišne podatke Feng Džao.

„Izazovi poput inflacije, uvećanih troškova na ime kapitalnih investicija i zagušenjâ u lancu snabdevanja doveli su do neizvesnosti u ovom sektoru… Uprkos barijerama iskušenim 2023, države i firme koje razvijaju projekte ostaju odlučne u razvoju vetroelektrana na vodi, a srednjoročna perspektiva za globalno tržište vetroelektrana na vodi ostaje nepokolebljivo obećavajuća“, izjavio je. Po projekciji, godine 2033. biće na mrežu priključeno 66 gigavata, što znači da će udeo tog segmenta u svim novim vetroparkovima iznositi barem 25 procenata, u poređenju sa sadašnjih devet odsto.

Segment plutajućih vetroturbina u zaostatku u odnosu na ranije prognoze

U Norveškoj su u okviru projekta Hywind Tampen od ukupno 94,6 megavata puštene u rad preostale plutajuće vetroturbine, zbirne snage 35 megavata. To je najveća vetroelektrana tog tipa na svetu.

Planeri i glavni igrači u sektoru polažu velike nade u ovu tehnologiju, ali je u ostatku sveta prošle godine instalirano samo još tri turbine. U španskim vodama je izgrađen probni model DemoSATH od dva megavata, dok je u Kini Mingyang na mrežu podigao mašinu od 7,25 megavata za koju tvrdi da može da izdrži tajfunske udare, a Shanghai Electric je postavio vetrenjaču od četiri megavata.

Plutajuće vetroturbine verovatno neće dostići potpunu komercijalizaciju pre kraja ove decenije

Plutajuće vetroturbine su na kraju 2023. zajedno davale 236 megavata na svetskom nivou. Od toga je 101 megavat bio u norveškim vodama, druga je Britanija sa 78 megavata, a slede Portugal (25), Kina (23), Japan (pet megavata) i Francuska i Španija sa po dva megavata.

Infrastruktura za plutajuće platforme nedovoljno razvijena

GWEC je procenio da će do potpune komercijalizacije plutajućih vetrenjača teško doći pre 2029. ili 2030, dok je u ranijim izveštajima navodio da će to da se desi 2026/2027. Troškovi za ovakve projekte su veći nego za konvencionalne turbine, sa temeljima stubova u morskom dnu.

„Makroekonomski izazovi poput inflacije i uvećanih troškova na ime kapitalnih investicija učinili su plutajuće vetroelektrane još skupljima. Tehnologija plutajućih platformi nije sazrela, a standardizacija u projektovanju plutajućih platformi je i dalje na niskom nivou, što otežava firmama da ublaže rizik i troškove u razvoju projekata. Raspoloživa lučka infrastruktura za proizvodnju platformi i sastavljanje nije dovoljna, a povećana je potražnja za plovilima za privezivanje za dno i usidravanje koja se koriste pri instaliranju“, dodali su autori i autorke.

Smatraju da bi protekcionističke mere u globalnoj trgovinskoj razmeni i obavezne kvote za domaću opremu i radnu snagu mogle da dovedu do zastoja u radu na projektima sa plutajućim platformama. GWEC je svoju prognozu izgradnje plutajućih vetroturbina do 2030. revidirao naniže za 22 odsto, na 8,5 gigavata.

Rekordna godina po dodeljenim kapacitetima

Prošle godine je i kapacitet budućih vetroelektrana na moru kojeg su vlasti dodelile investitorima bio najviši do sada, 39,4 gigavata. Kina je odobrila 18,2 gigavata u okviru svog mehanizma po kojem se gleda paritet sa postojećim troškovima električne energije iz mreže. Ostatak je raspodeljen kroz aukcije: 15,5 gigavata u Evropi, četiri gigavata u Sjedinjenim Državama i 1,4 gigavata u Japanu.

Nemačka je dala saglasnost za 8,8 gigavata na tenderu bez subvencija, dok je Irska održala svoje prvo nadmetanje za projekte vetroelektrana na moru, za 3,1 gigavat.

Što se tiče regiona kojeg pokriva Balkan Green Energy News, GWEC je ukazao na napredak u zoniranju i pripremi aukcija u Rumuniji, Grčkoj i Turskoj.

Ovde treba dodati da je u Bugarskoj prošle godine predložen prvi zakon o sektoru vetroelektrana na moru. Međutim, ponuđena rešenja su izazvala otpor lokalnog stanovništva i zaštitnika i zaštitnica prirode, što je doprinelo padu sada već bivše vlade.

Dalje, Grčka, Rumunija i Bugarska su otpočele saradnju u domenu razvoja elektroenergetske mreže radi integracije obnovljivih izvora energije, između ostalog i vetroparkova na vodi. U planu je i važna interkonekcija koja bi prolazila po dnu Crnog mora između Rumunije i Gruzije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

makedonija mepso ebrd kredit prenosna mreza enuz basso bozinovska

MEPSO ulaže u prenosnu mrežu kako bi obezbedio priključenje za 1,2 GW obnovljive energije

18. jun 2024. - MEPSO je sa EBRD-om potpisao ugovor o kreditu od 26,4 miliona evra, što je najveći deo sredstava za projekat jačanja prenosne mreže

U Kini najveca natrijumska baterija na svetu

U Kini puštena u rad najveća natrijumska baterija na svetu – litijum gubi primat?

18. jun 2024. - U Kini je upravo završeno najveće postrojenje na svetu za skladištenje energije u natrijum-jonskim baterijama

fiat grande panda stellantis srbija elektricni automobili

Počela proizvodnja električnih automobila u Srbiji

18. jun 2024. - Uz najavljene državne subvencije, cena električnog automobila Fiat Grande Panda bi mogla biti oko 18.000 evra

eds biljana komnenic elektrodistribucija srbije

Biljana Komnenić nova direktorka Elektrodistribucije Srbije

18. jun 2024. - Vlada Srbije razrešila je Bojana Atlagića dužnosti vršioca dužnosti Elektrodistribucije Srbije, koji je na toj poziciji bio od 2016.