OIE

Solar, vetar pogurali udeo obnovljivih izvora u električnoj energiji na rekordnih 30 odsto

Solar vetar pogurali udeo obnovljivih izvora elektricnoj energiji rekordnih 30 odsto

Foto: Udeo proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora 2023. godine – zeleno su vetar i solar, tamnoplavo hidroelektrane, a srednja traka ostalo (Ember)

Objavljeno

08.05.2024.

Država

, ,

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

08.05.2024.

Država

, ,

Komentari

0

Podeli

Iz obnovljivih izvora je 2023. proizvedeno rekordnih 30 odsto električne energije, zahvaljujući takođe dosad nezabeleženom uzletu u izgradnji solarnih i vetroelektrana, objavio je Ember u godišnjem izveštaju. Svet će, stoga, verovatno odsad smanjivati ukupne emisije iz elektroenergetskog sektora, istakao je taj nezavisni institut.

U svom novom Globalnom pregledu sektora električne energije (Global Electricity Review), Ember je analizirao podatke iz 215 zemalja o električnoj energiji. Obuhvaćeni su i najsvežiji podaci, za 2023. godinu, za 80 zemalja koje zajedno u svetskoj potražnji za strujom učestvuju sa 92 odsto. Obnovljivi izvori su dostigli 30 odsto, dosad najveći udeo u proizvodnji, otkrila je računica, u poređenju sa 19 procenata iz 2000. godine. Ostali najvažniji faktori za ovu organizaciju koja okuplja stručnjake jesu skok solara za 23 odsto i povećanje količine struje iz vetra za 9,8 procenata, uz rast od samo 0,8 odsto u učinku postrojenja koja troše fosilna goriva.

Autori i autorke izveštaja su procenili da je prošle godine dostignut pik, vrh krive emisija gasova s efektom staklene bašte u elektroenergetskom sektoru. To bi značilo da više neće rasti preko te tačke. Ipak, to su tvrdili i za godinu pre.

Više od polovine obuhvaćenih privreda, njih 118, već barem pet godina pokazuje tendenciju pada količine ispuštenih gasova koji pospešuju globalno zagrevanje. Kada se gleda ta grupa, emisije su joj za deset poslednjih godina pale za četvrtinu. Zajedno čine 43 odsto svetske potražnje za strujom.

Džons: Zelena energetska budućnost je stigla

Proizvodnja iz fotonaponskih pogona i vetroparkova nastavila je da raste najbrže. Zajedno su 2023. dostigli rekordnih 13,4 odsto (3,94 petavat-sati) odnosno jedan i po procentni poen više nego u svetskom elektroenergetskom miksu iz prethodne godine. Kina je doprinela najviše. Zaslužna je za 51 odsto povećanja učinka solara i takođe vrtoglavih 60 procenata rasta proizvodnje u segmentu vetrofarmi.

Četiri privrede s najvećom ekspanzijom proizvodnje električne energije u solarnim panelima – Kina, Evropska unija, Sjedinjene Države i Brazil – pokrile su 81 odsto rasta zabeleženog 2023. godine, naglašava Ember.

Kada se uračunaju nuklearne elektrane, na niskougljenične tehnologije odlazi 40 procenata proizvodnje struje

Svet je prošle godine iz niskougljeničnih izvora, odnosno kada su u zbiru i nuklearne centrale, dobio skoro 40 procenata struje.

„Zelena energetska budućnost je stigla. Solar, konkretno, ubrzava jače nego što je iko mislio da je moguće. Pad emisija u elektroenergetskom sektoru sada je neizbežan“, izjavio je direktor Emberovog programa globalnih analiza Dejv Džons.

Suša ukočila hidroelektrane, pa obnovljivi izvori nisu pokrili čitav rast potražnje

Zabeležena ekspanzija kapaciteta na čiste izvore je mogla i da 2023. dovede do smanjenja emisija u sektoru. Međutim, suše su oborile učinak hidroelektrana na najmanji nivo u prethodnih pet godina. Međugodišnji pad je bio najveći do sada, 88 teravat-sati na 4,21 petavat-sat. Tako je nastao nevelik manjak u odnosu na rast potražnje, pa je on velikim delom pokriven ugljem.

Rast proizvodnje iz solara za 307 teravat-sati ili 23 odsto drugi put je zaredom premašio povećanje u segmentu vetra, koje je iznosilo 206 teravat-sati odnosno 9,8 odsto. Fotonaponski pogoni su povećali udeo u globalnom elektroenergetskom miksu iz 2022. za 0.9 procentnih poena na 5,5 odsto – 1,63 petavat-sata. Međutim, treba da naglasimo da je vetar i dalje imao veće učešće u proizvodnji. Iznosilo je 7,8 odsto odsnosno 2,3 petavat-sata.

Porast ukupne proizvodnje solarnih elektrana je bio više nego dva puta veći nego električne energije iz uglja. Fotonaponski sistemi su 19. godinu zaredom ostvarili najveći skok.

Iako su ponovo oborili svoje rekorde, apsolutni porast kod vetra i solara je bio neočekivano nizak i čak nešto manji nego 2022. godine. Ember je istakao da je povećanje proizvodnje vetroelektrana bilo 18 odsto niže nego u prethodnom 12-mesečnom periodu.

Globalna potražnja za strujom se popela 627 teravat-sati na rekordnu razinu. Organizacija je pritom skrenula pažnju na to da je najdrastičniji pad registrovan u SAD (1,4 odsto) i EU (3,4 procenta). Za razliku od njih, munjevit rast potražnje u Kini (6,9 odsto) bio je gotovo jednak celogodišnjem svetskom povećanju potražnje.

Grčka druga u svetu po udelu fotonaponskih sistema u proizvodnji struje

Što se tiče regiona kojeg pokriva Balkan Green Energy News, Grčka je bila druga u svetu po udelu solara u proizvodnji, 19 odsto. Na ovoj listi su zemlje u kojima je proizvedeno više od pet teravat-sati. Čile je na vrhu sa 19,9 procenata. Mađarska je treća (18), a sledi Holandija (17 odsto).

U Turskoj je iz uglja proizvedeno 118 teravat-sati električne energije. U apsolutnom učinku je u Evropi ispred nje bila samo Nemačka, i to ne mnogo: zabeležila je 121 teravat-sat. Poljska je bila na trećem mestu, sa 97 teravat-sati.

Kada se pogleda 2013. godina, udeo proizvodnje struje iz uglja iznosio je 25 odsto i u EU i u Turskoj. Prošle godine se taj indikator u EU spustio na rekordno niskih 12 procenata, a u Turskoj dostigao dosad nezapamćeno visokih 36 odsto. Sa ostalim fosilnim gorivima, udeo je iznosio 58 procenata, dok je vetar bio zaslužan za deset odsto, a solar za šest.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Severna Makedonija novu vladu energetike Sanja Bozinovska

Severna Makedonija ima novu vladu – resor energetike preuzela Sanja Božinovska

8. maj 2024. - U vladi premijera Hristijana Mickoskog, konsultantkinja za energetiku Sanja Božinovska je izabrana za ministarku energetike, rudarstva i mineralnih sirovina

Lancana-havarija-dalekovodima-bez-struje-Crnu-Goru-BiH-Albaniju-Dalmaciju

Lančana havarija na dalekovodima ostavila bez struje Crnu Goru, BiH, Albaniju, Dalmaciju

8. maj 2024. - Usled preopterećenja ključnih interkonektivnih vodova došlo je do prekida isporuke električne energije u velikom delu regiona

Solari 5000+ prosiruje se i na ugradnju energetski efikasne stolarije

Projekat Solari 5000+ biće proširen na ugradnju energetski efikasne stolarije

8. maj 2024. - Eletroprivreda Crne Gore predlaže proširenje portfolija projekta Solari 5000+ na ugradnju energetski efikasne stolarije

Srbija-studiju-mogucnosti-izgradnje-nuklearnih-elektrana

Srbija naručuje studiju o mogućnosti izgradnje nuklearnih elektrana

8. maj 2024. - Ministarstvo prima prijave konsultanata za sprovođenje analize tehnologija za nuklearnu energiju uključujući male modularne reaktore