Električna energija

Struja, emisije naglo pojeftinile u EU dok korona virus reže kroz privredu

energija emisije cene pad korona virus

Slika: Alina Kuptsova from Pixabay

Objavljeno

25.03.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

25.03.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Struja i dozvole za emisije gasova s efektom staklene bašte pretrpele su oštar pad cena na glavnim evropskim berzama, dok je širokorasprostranjena obustava rada industrijskih postrojenja radi usporavanja zaraze virusom korona dovela do smanjenja ispuštanja ugljen-dioksida.

Statistički podaci pokazuju da se približava globalna recesija, kako je pandemija osakatila saobraćaj, usluge i zdravstvo, da napomenemo samo neke od grana. Blokada privrede posebno se odrazila na energente. Snažni pomeraji su doveli do toga da struja i sertifikati za emisije ugljen-dioksida ozbiljno izgube vrednost na tržištu – naime, zbog novog korona virusa zatvaraju se fabrike i tako naglo kliza potražnja za električnom energijom.

Dozvole za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte pojeftinile su za dve petine od početka godine, a najveći deo pada desio se u poslednjih par nedelja. Cene najtraženijih ugovora prepolovljene su od jula, kada su konačno bile dosegle nivo za koji se smatra da izaziva ozbiljne troškove za kompanije.

Cene struje otišle ispod nule

Cena struje u Nemačkoj za dan unapred spustila se 22. marta ispod nule i nakratko dodirnula 55 evra po megavatu. Tog dana su struja i tržište sertifikata za emisije  poremećeni usled povoljnih vremenskih uslova, snažnim učinkom vetroparkova i fotonaponskih elektrana, povrh očiglednog uticaja virusa korona.

Najveća privreda Evrope je posebno ranjiva jer je udeo potrošnje struje u industriji tamo bio stigao na 44 odsto, što je rekord za taj kontinent. To znači da pad aktivnosti, poput tekućeg zaustavljanja proizvodnje automobila i delova, ostavlja proizvođače električne energije s viškom kapaciteta i učinka, a time pritiska cene naniže.

Nemačka inače takođe izvozi ogromne količine struje. Cene za isporuku godinu dana unapred oborene su za četvrtinu od početka godine, dok je Francuska pretrpela smanjenje od 19 procenata, a učesnici na tržištu u Italiji su ih spustili 21 odsto.

Radost u sektoru uglja

Splašnjavanje troškova na ime sertifikata za ugljenik odgovara vlasnicima rudnikâ uglja i elektrana koje koriste to štetno fosilno gorivo. Ova promena preti da naškodi konkurentnosti upotrebe obnovljivih izvora, što bi se onda lako prelilo na privatno i javno finansiranje istraživanja i inovacija u tom segmentu. Inače, vodonik se u poslednje vreme široko hvali kao sledeći talas čiste energije.

Banke i drugi delovi korporativnog sektora uglavnom su proteklih godina dobro prolazili u testovima na naprezanje i procenama posledica mogućih šokova. Ipak, teško da je ijedan od tih entiteta računao na hitar udarac i gašenja po svim industrijskim granama kroz kakve sada prolazi.

Štaviše, oni treba da izdrže slabljenje potrošnje domaćinstava i planova za kupovinu, uz činjenicu da značajan deo potrošača verovatno neće moći da plati račune za komunalije. Manje cene energenata dovešće do slabijih prihoda i otkazivanja investicionih projekata.

Energetske kompanije čekaju državnu pomoć

Na primer, grčki državni proizvođač struje PPC, poznat i po akronimu DEI, tek se bio stabilizovao posle finansijske krize. A još pokušava da naplati od korisnika dugove od ukupno dve i po milijarde evra. Mnogo firmi među njima će posle ovoga potonuti.

S druge strane, takozvani krediti za ugljenik odskočili su ove nedelje zajedno s akcijama na berzama. Ranije su potonuli ispod 14,5 evra po toni na najniži nivo u skoro dve godine. Čini se da su investitori delimično povratili samopouzdanje, zahvaljujući ogromnom stimulansu koji najavljuju Sjedinjene Države, Evropska unija, druge zemlje i centralne banke. A PPC još uvek zavisi od uglja, bez obzira na ambicioznu strategiju transformacije.

Naravno, usporavanje privredne aktivnosti smanjilo je zagađenje nezapamćenom brzinom, kako proizvođači i prevoznici ispuštaju mnogo manje štetnih gasova.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

krivaca vetropark prvi komercijalni ugovor o otkupu struje axpo mk grupa alfi erste

Potpisan prvi komercijalni ugovor o otkupu struje u Srbiji – obezbeđeno finasiranje za vetropark Krivača

25. mart 2020. - MK grupa i ALFI Green Energy Fund obezbedili su 155 miliona evra za ulaganje u vetropark od konzorcijuma kreditora koje predvodi Erste grupa

Slovenacki DEM reverzibilnu hidroelektranu 440 megavata Kozjak

Slovenački DEM se sprema da izgradi reverzibilnu hidroelektranu od 440 megavata

25. mart 2020. - Dravske elektrarne Maribor (DEM) šire poslovanje sa hidroelektrana na vetroparkove i solarne farme, baterije i geotermalnu energiju

Najveća solarna elektrana u Sloveniji integrisana Brezice

Najveća solarna elektrana u Sloveniji je integrisana s hidroelektranom Brežice

25. mart 2020. - HESS-ovo fotonaponsko postrojenje od šest megavata je u probnom radu i zajedno sa hidrocentralom Brežice čini hibridnu elektranu

nikola rajakovic zakon o oie izmene javna rasprava

Srbija otvara vrata baterijama kao načinu da se reši problem varijabilnosti obnovljive energije

25. mart 2020. - Baterije su jedna od novina u nacrtu izmena zakona o obnovljivoj energiji, o kojima smo razgovarali sa prof. dr Nikolom Rajakovićem