Photo: Energy Community
Šest zemalja Zapadnog Balkana napreduju u različitoj meri u razvoju svojih tržišta električne energije, dok regionalno tržište tek treba da se formira, ocenio je Sekretarijat Energetske zajednice u Izveštaju o praćenju tržišta električne energije u tim zemljama.
Izveštaj je predstavljen na samitu šest zemalja Zapadnog Balkana (WB6) u Trstu 12. jula. U njemu se analizira napredak koji je postignut na nacionalnom i regionalnom nivou u primeni mekih energetskih mera od prošlogodišnjeg samita u Parizu.
Ove mere su dogovorene 2015. godine u okviru inicijative WB6 koja treba da podstakne povezivanje regiona. Od tada, zemlje Zapadnog Balkana su sprovele više od polovine tih mera, navodi se u izveštaju.
„Da bi se ubrzao proces, vlade će morati da usvoje odluke koje će ukloniti preostale prepreke, kao i da pojačaju regionalnu saradnju i zemalja Zapadnog Balkana i država članica EU u cilju efikasne integracije njihovog tržišta dan-unapred i balansiranja“, ističe se u izveštaju.
SEEPEX – jedino funkcionalno dan-unapred tržište
Uspostavljanje dan-unapred tržišta i njihovo povezivanje u regionu i dalje teku sporo. U izveštaju se navodi da je u regionu jedino funkcionalno Dan-unapred tržište srpske berze SEEPEX, iako su druge zemlje preduzele korake na tom planu. U tome se izdvaja Crna Gora koja je u junu ove godine osnovala berzu elektirčne energije.
U izvještaju se navodi da su se države uglavnom opredelile za uspostavljanje nacionalnih berzi struje, iako su im tržišta mala, umesto da pokušaju da se priključe nekoj od postojećih berzi električne energije.
Energetska zajednica preporučuje zemljama da pažljivo razmotre finansijsku održivost budućih berzi i mere koje će doprineti povećanju njihove likvidnosti, uključujući i efikasno povezivanje tržišta.
Dalji koraci potrebni ka prekograničnom balansiranju
Energetska zajednica je ocenila da regionalna saradnja kada je reč o balansiranju još nije zaista zaživela. Zemlje u regionu razvijaju modele za prekograničnu razmenu balansne energije, ali su aktivnosti ograničene na bilateralnu saradnju ili unutar blokova, kao što je trilateralna saradnja operatera prenosnih sistema Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.
Srbija i dalje van regionalnog sistema raspodele prenosnih kapaciteta
Sporo se napreduje i na planu alokacije regionalnih prenosnih kapaciteta. Jedini napredak je ostvaren uključivanjem prekograničnih kapaciteta interkonekcije između Makedonije i Grčke u regionalni mehanizam za raspodelu prenosnih kapaciteta kojim koordiniše Kancelarija za koordinisanu aukciju u jugoistočnoj Evropi (SEE CAO).
Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja ne učestvuje u toj regionalnoj platformi za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta, podseća se u izveštaju.
Nije preduzeta ni inicijativa za uključivanje Bugarske u SEE CAO, a što bi omogućilo da se kapaciteti interkonekcije sa Makedonijom uključe u taj mehanizam.
Napredak u razdvajanju delatnosti
Najveći napredak od samita u Parizu je napravljen na planu deregulacije cena i razdvajanja delatnosti operatera sistema. U četiri zemlje Zapadnog Balkana, operateri prenosnih sistema su se prijavili za dobijanje sertifikata. Taj poces je uspešno završen u Albaniji, čiji je operater prenosnog sistema dobio sertifikat i postao član ENTSO-E.
U izveštaju se podseća da operater prenosnog sistema u Srbiji, EMS, nije ispunio zahteve za razdvajanje delatnosti u skladu sa Trećim energetskim paketom EU.
Pravno razdvajanje operatora distributivnog sistema još uvek nije završeno u Albaniji i Bosni i Hercegovini a funkcionalno razdvajanje u Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.
Na Kosovu je obustavljeno regulisanje proizvodnih cena, kao i cene snabdevanja za visokonaponske kupce i cene gubitaka u mreži.
Za više informacija pogledati Izveštaj o praćenju tržišta električne energije šest zemalja Zapadnog Balkana.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.