OIE

Široka evropska koalicija za 20 gigavata vetroelektrana na Baltičkom moru

Široka evropska koalicija za 20 gigavata vetroelektrana na Baltičkom moru

Foto: United Nations Photo / https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/

Objavljeno

01.09.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

01.09.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Šefovi vlada i ministri energetike osam zemalja koje izlaze na Baltičko more obavezali su da će povećati kapacitete vetroelektrana na moru sedam puta, na skoro 20 gigavata do kraja decenije. Baltičke zemlje su na sastanku u Kopenhagenu potpisale deklaraciju razvoju vetra na moru i o većoj saradnji u sektoru energetike.

Baltičko more ima ogroman potencijal za razvoj vetroleketrana na moru, ali trenutno ima ima samo 2,8 gigavata instalisanog kapaciteta. Osam zemalja se na samitu u Kopenhagenu obavezalo da će povećati kapacitete na 19,6 gigavata do 2030. To bi bilo dovoljno za snabdevanje električnom energijom 20 miliona domaćinstava, istakli su zvaničnici.

Osam zemalja se na samitu u Kopenhagenu obavezalo da će povećati kapacitete na 19,6 gigavata do 2030

Estonija, Letonija, Litvanija, Finska, Švedska, Nemačka, Danska i Poljska su takođe najavile da planiraju da razmotre dalje ciljeve koji bi se razvijali u kasnijoj fazi do 2040. godine.

Veliki potencijali na Baltiku

Nemačka i Danska su jedine baltičke zemlje koje imaju velike vetroparkove u Baltičkom moru i odlučne su da povećaju svoje kapacitete. Druge zemlje nameravaju to da prate, navodi se u saopštenju Asocijacije za energiju vetra WindEurope.

Poljska namerava da do kraja decenije instalira šest gigavata vetra na moru, a 11 gigavata do 2040. Finska planira da svoju prvu veliku vetroelektranu priključi na mrežu do 2026-2027, a drugu do 2028. godine.

U Švedskoj trenutno 15 gigavata projekata aplicira za dozvole, od kojih bi deo bio priključen pre 2030. Estonija, Letonija i Litvanija takođe imaju ambiciju da izgrade svoje prve vetroelektrane na moru pre 2030. godine.

Kapacitet energije vetra na Baltičkom moru ima potencijal da dostigne 93 gigavata do 2050, navedeno je u saopštenju sa samita.

Alternativa ruskom gasu

Veliki deo baltičkog regiona je donedavno zavisio od uvoza ruske energije, a sada se traže alternativni izvore energije. Instaliranje veće količine vetra na moru će ubrzati povlačenje ruskog goriva i povećati energetsku bezbednost regiona, istakli su ovim povodom u WindEurope.

Sastanku su prisutvovali zvaničnici svih zemlja koje izlaze na Baltik, osim Rusije

Osam zemalja je to eksplicitno navelo u zajedničkim deklaracijama, koje su potpisane na na nivou premijera, kao i na nivou ministara energetike ovih zemalja. Sastanku su prisutvovali zvaničnici svih zemlja koje izlaze na Baltik, osim Rusije.

Ubrzati birokratske procedure

Državni zvaničnici takođe shvataju da treba da se ubrzaju procedure izdavanje dozvola, jer dugi birokratski procesi usporavaju realizaciju projekata.

Ambicije navedene u deklaraciji biće ispunjene samo ako se pojednostave pravila i procedure za izdavanje dozvola. Takođe je neophodno izgraditi i snažan evropski lanac snabdevanja.

Razvoj vetrogeneratora na moru zahteva ogromna ulaganja u infrastrukturu mreže na moru, luke i brodove. Prekogranična saradnja će takođe biti od najveće važnosti.

Nemačka i Danska su već dokazale da su mogući prekogranični projekti na moru, sa njihovim Kriegers Flak projektom. Danska ima ambicije da poveže više svojih priobalnih vetroelektrana u Baltičkom moru na nemačku mrežu.

Prekogranični hibridni projekti bi trebalo da osiguraju i veću energetsku sigurnost preko poboljšanjem protoka električne energije, što će takođe doprineti smanjenju troškova. To se posebno odnosi na zemlje koje nisu dobro povezane sa ostatkom evropske mreže.

Industrija vetra za klimatske ciljeve

Kako bi se dostigle ambicije o klimatski neutralnoj Evropi do 2050, kapaciteti vetroelektrana na moru treba da porastu sa 15 gigavata, koliko danas iznose u EU, na 300 gigavata do sredine veka.

„Baltičko more će biti ključni deo izgradnje vetroelektrana na moru u Evropi. Današnji samit donosi važne nove obaveze osam baltičkih vlada. I dobro je da prepoznaju ključnu ulogu prekogranične saradnje. Ovo će biti od suštinskog značaja, posebno za razvoj mreže i pomorsko prostorno planiranje,“ rekao je generalni direktor WindEurope, Giles Dickson.

WindEurope: Deklaracija će biti od suštinskog značaja, posebno za razvoj mreže i pomorsko prostorno planiranje

Ranije, u maju ove godine, Nemačka, Danska, Holandija i Belgija najavile su povećanje kapaciteta vetra u Severnom moru za deset puta, na 150 gigavata do 2050. godine.

U istom periodu, u zemljama EU kapacitet vetra na kopnu bi trebalo poraste sa 173 gigavata na 1000 gigavata kako bi se doprinelo klimatskim ciljevima.

Ekspanzija vetra na moru i kopnu treba da se razvija uporedo sa zaštitom biodiverziteta i u dijalogu sa lokalnim zajednicama i drugim zainteresovanim stranama, napominju u WindEurope.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Struja egipatske solarne vetroelektrane najjeftinija Africi

Struja iz egipatske solarne i vetroelektrane biće najjeftinija u Africi

1. septembar 2022. - U Egiptu su pred izgradnjom po jedan ogromni solarni i vetropark, iz kojih će struja biti prodavana po najnižim cenama u celoj Africi

epcg solari konkurs solarni paneli

EPCG nastavlja projekat Solari: konkurs za još 5.000 solarnih elektrana

1. septembar 2022. - Na ovaj način još 5.000 domaćinstava, pravnih lica i stambenih zajednica dobija priliku da pod povoljnim uslovima proizvodi zelenu energiju

EU Energetska zajednica Srbiji energetskoj tranziciji Varhelji Várhelyi

EU, Energetska zajednica izrazile podršku Srbiji u energetskoj tranziciji

1. septembar 2022. - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović sastala se s visokim zvaničnicima iz Evropske komisije i Sekretarijata Energetske zajednice

toplotne pumpe dekarbonizacija grejanje zagrevanje vode iea izvestaj

IEA: Globalna energetska kriza izazvala snažan rast korišćenja toplotnih pumpi

1. septembar 2022. - Globalna prodaja porasla skoro 15 odsto u 2021, dvostruko više od proseka u protekloj deceniji, predvođena Evropom gde je rast 35 odsto