Severna Makedonija uvećala kapacitet za zelenu energiju 160 odsto više nego 2022. godine

Kapacitet za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Severnoj Makedoniji povećan je 551,2 megavata u protekle dve godine, od čega je rast 2023. iznosio 399 megavata. To je dva i po puta više nego prethodne godine.

Severna Makedonija je zadržala prvo mesto na Zapadnom Balkanu u domenu energetske tranzicija. Rastući talas investicija je podstaknut zakonodavnim reformama i fotonaponskim projektima državne kompanije Elektrani na Severna Makedonija (ESM).

Regulatorna komisija za energetiku i usluge u upravljanju vodama i komunalnim otpadom (RKE) je saopštila da je prošle godine izdala dozvole za skoro 399 megavata za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. To je bilo 162 odsto više od kapaciteta instaliranog 2022. godine.

Energetska tranzicija svakog dana

„U samo godinu dana zabeležili smo fascinantan rast od 160 odsto u novoinstaliranom kapacitetu za proizvodnju električne energije. Zbirni podaci RKE-a ukazuju na to da se energetska tranzicija 2023. godine događala svakog dana, naime da svakog dana u svojoj državi imamo po još 1,5 megavata uključenih u elektroenergetski sistem. S ovim tempom u novim kapacitetima za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, energetska nezavisnost je znatno pojačana, odnosno uvoz struje je smanjen za trećinu“, kaže predsednik RKE-a Marko Bislimoski.

Novoinstalirani kapacitet za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora iznosi 1,5 megavata u proseku po svakom radnom danu

Ovo regulatorno telo je saopštilo da je u poslednje dve kalendarske godine kapacitet u ovom segmentu povećan za 551,2 megavata i procenilo da je to dovoljno za pokrivanje potreba 175.500 domaćinstava.

Dug put reformi

I pored svega, investitorima na putu stoje administrativne procedure koje su i dalje kompleksne, pogotovo za povezivanje na mrežu, a ona je ograničena u pogledu prihvatanja novih proizvodnih pogona, po navodima iz jednog nezavisnog izveštaja. Autori tog dokumenta su naveli da prozjumeri, energetske zajednice i osetljive kategorije stanovništva ne dobijaju dovoljno podrške.

Neograničena podrška investicijama u energetici pritom može da naškodi biološkoj raznolikosti i proizvodnji hrane.

Osim toga, propao je i četrnaesti pokušaj da se izgradi reverzibilna hidroelektrana Čebren.

U saradnji s međunarodnim finansijskim institucijama i razvojnim bankama, vlada priprema investicioni plan od tri milijarde evra za postepeni prestanak upotrebe uglja – proces koji treba da se okonča najkasnije 2030. – i za pravičnu tranziciju područja u državi gde je lokalna privreda zavisna od uglja i termoenergetske industrije.