Baterije električnih automobila sadrže vredne minerale poput nikla, kobalta, mangana i litijuma, koji se mogu izvući i ponovo upotrebiti. Ipak, njihova reciklaža u malim količinama često nije isplativa, jer troškovi transporta i prerade mogu biti veći od vrednosti dobijenih sirovina. Problem je vidljiv u Sjedinjenim Američkim Državama, gde auto-otpadi ponekad moraju da plate stotine ili hiljade dolara kako bi stare baterije bile preuzete i reciklirane. Ako se ne zbrinu pravilno, predstavljaju opasan otpad zbog mogućnosti curenja toksičnih materija i izbijanja požara.
Reciklažom starih baterija električnih automobila smanjuje se klimatski otisak proizvodnje novih vozila, dok se vredne i kritične mineralne sirovine izdvajaju i vraćaju u upotrebu. Stare baterije usitne u fini tamni prah, poznat kao crna masa, iz kojeg se minerali mogu izdvojiti i ponovo upotrebiti u novim baterijama.
Ipak, u Sjedinjenim Američkim Državama se već uočava problem. Reciklaža pojedinačnih baterija često nije isplativa ni za auto-otpade, na kojima završavaju stara električna vozila, niti za kompanije koje bi trebalo da ih preuzmu i prerade.
Auto-otpadima je teže da zarade rastavljanjem električnih vozila nego automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Tradicionalni automobili imaju mnogo komponenti koje se mogu iskoristiti za popravku drugog vozila. nasuprot tome, električni automobili imaju elektromotor, koji se retko menja, i bateriju.
Troškovi transporta i prerade baterija iz električnih automobila mogu da ponište vrednost materijala koji se iz baterije mogu izdvojiti
Stare baterije, ukoliko su ispravne, mogu da se koriste kao zamenske na drugom automobilu ili kao za skladištenje energije u zgradi ili elektroenergetskoj mreži. U ovom slučaju, auto-otpadi mogu da zarade. Sa druge strane, ukoliko su neispravne, jedino rešenje je slanje na reciklažu, što za auto-otpade može biti bez prihoda ili čak predstavljati znatan trošak.
Problem je što troškovi transporta i prerade mogu da ponište vrednost materijala koji se iz baterije mogu izdvojiti. Zbog toga pojedini recikleri odbijaju da preuzmu određene baterije ili za njihovo preuzimanje traže naknadu, dok auto-otpadi ostaju zatrpani baterijama koje ne mogu da prodaju niti besplatno pošalju na reciklažu.
Velikim kompanijama reciklaža baterija može doneti profit
Za velike kompanije, poput General Motorsa, reciklaža baterija nije trošak već izvor prihoda. Kompanija ima velike količine baterija za reciklažu, uključujući otpad koji nastaje na linijama za proizvodnju baterijskih ćelija.
„Kapitalizam radi svoje, jer postoji pozitivan podsticaj da se ti materijali prikupe“, rekao je za NPR inženjer za baterije u GM-u Andi Ouri.
Po njegovim rečima, troškovi transporta baterija mogu da umanje prihode. Ipak, velika kompanija poput GM-a sa velikom količinom otpada za reciklažu može da optimizuje transport.
Situacija je drugačija za auto-otpade, koji nemaju prednosti ekonomije obima.
Sve više baterija moglo bi da ostane bez odredišta
Problem do sada nije dostigao pune razmere, jer baterije električnih vozila traju duže nego što se očekivalo. Većinu baterija koje se trenutno recikliraju u SAD čini fabrički otpad, poput neispravnih baterija odbačenih tokom kontrole kvaliteta, a ne baterije iz starih automobila.
Međutim, to će se promeniti sa rastom broja električnih vozila. Ako reciklaža pojedinačnih baterija ostane neisplativa, sve više njih moglo bi da se gomila na auto-otpadima ili završi na deponijama.
Džesika Dan, naučnica iz organizacije Union of Concerned Scientists, kaže da postoji realna opasnost da se deponovane baterije zapale ili oštete.
Litijum-jonske baterije komplikuju reciklažu
Dodatni problem za reciklere predstavlja sve veća upotreba litijum-gvožđe-fosfatnih, odnosno LFP baterija. One su jeftinije i dugotrajnije od baterija koje sadrže nikl i kobalt, ali je vrednost materijala koji se iz njih mogu dobiti znatno manja.
Zbog toga recikleri u Severnoj Americi naplaćuju preuzimanje LFP baterija između 1,5 i dva dolara po kilogramu, rekao je za NPR analitičar kompanije Benchmark Mineral Intelligence Frederik Blumfild. Za bateriju tešku tonu to znači trošak od 1.500 do 2.000 dolara, ne računajući troškove transporta.
Sa druge strane, kod nekih skupljih baterija za električna vozila, koje sadrže vrednije minerale, recikleri su spremni da plate dva dolara po kilogramu ili više.
Prema Blumfildovim rečima, kapaciteti za reciklažu baterija u SAD-u građeni su u trenutku kada se nije očekivalo da će LFP baterije pokazati dobre performanse i zauzeti tržište, te su ova postojenja nepripremljena za baterije koje će u narednim godinama sve češće stizati na reciklažu.
Kolorado uveo produženu odgovornost proizvođača za reciklažu baterija
Kolorado je usvojio zakon kojim se odgovornost za upravljanje dotrajalim baterijama električnih vozila prebacuje na kompanije koje su ih prvobitno stavile na tržište. Time je proširena primena načela poznatog kao odgovornost proizvođača, kako bi se predupredio problem gomilanja starih baterija.
Zakon predviđa uspostavljanje programa za prikupljanje, transport, preradu, ponovnu upotrebu, prenamenu i reciklažu pogonskih baterija, koji će finansirati proizvođači. Ključne obaveze počeće da se primenjuju 1. avgusta 2028. godine.
