Reciklaža papira jača klimatske promene ako se ne koristi zelena energija

Emisije u industriji starog papira mogu da se do sredine veka gotovo potpuno spreče ukoliko se reciklaža bude obavljala pomoću energije iz obnovljivih izvora, a nastavak postojeće prakse bi mogao da pogorša situaciju, zaključuju naučnici i naučnice. Grana prerade je još uvek zavisna od fosilnih goriva i ozbiljno zaostaje za napretkom kojeg su postigli proizvođači nove hartije.

Ukoliko se sav stari papir bude reciklirao po sadašnjoj tehnologiji, emisije gasova s efektom staklene bašte mogle bi da porastu skoro deset odsto do 2050, jer reciklaža obično više zavisi od fosilnih goriva nego proizvodnja novog papira, pokazali su nalazi iz studije koju su sproveli londonski UCL i centar za industrijsku ekologiju univerziteta Yale.

Istraživačice i istraživači su kazali da bi emisije, koje doprinose globalnom zagrevanju, bile drastično smanjene kada bi proizvodnja i reciklaža papira koristila energiju iz obnovljivih izvora. Oni su napravili modele za scenarije načina vraćanja hartije u upotrebu.

Energija od nusproizvoda učinila pravljenje novog papira čistijim od reciklaže

Za nov papir, od drveta, treba više energije nego za reciklažu. Ali sada se u proizvodnji energija crpi iz crne smeše, niskougljeničnog nusproizvoda preostalog iz prerade pulpe, dakle iz skoro besplatne sirovine. Modernizacija upravljanja deponijama, na primer hvatanje i iskorišćavanje metana, pokazala se korisnom, mada ne toliko kao upotreba obnovljivih izvora energije.

Unapređivanjem prakse upravljanja deponijama, uključujući zarobljavanje metana za dobijanje energije, ostvaren je samo delimičan rezultat

„Naša studija je pokazala da reciklaža ne garantuje uspeh u suočavanju s klimatskim promenama… Pratili smo globalni prosek, ali trendovi se znatno razlikuju u raznim krajevima sveta. Naša poruka nije da prestanete da reciklirate, već smo ukazali na rizik da uložite u reciklažu nauštrb dekarbonizacije izvora energije i tako veoma malo promenite emisije“, izjavio je glavni autor Stijn van Ewijk.

Štednja resursa je još uvek presudna za održivost

Istraživači su naglasili da reciklaža papira donosi koristi što prevazilaze borbu protiv globalnog zagrevanja. „To što eksponencijalno povećavamo potrošnju globalnih resursa, ozbiljno oštećuje životnu sredinu i u segmentima koji se ne tiču klimatskih promena, a čuvanje resursa, uključujući vraćanje starog papira u upotrebu, ostaje ključno za održivost“, kazala je koautorka Julia Stegemann.

Na papir je 2012. otišlo 1,3 odsto svetskih emisija gasova s efektom staklene bašte, stoji u dokumentu. Trećina je došla od papira sa deponija. Tim je saopštio da će se korišćenje papira verovatno povećati usled rasta potražnje za ambalažom i udaljavanja od plastike.

Otklon od plastike vodi rastu potražnje za papirnom ambalažom

Aktuelni trend podrazumeva da će emisije ekvivalenta ugljen-dioksida 2050. iznositi 736 metričkih tona ili dva odsto više nego što je izmereno 2012. godine. To je pod uslovom da potražnja za papirom nadmaši napore za ublažavanje klimatskih promena u sektoru.

Radikalni program recikliranja, uz nepromenjene uslove deponovanja i korišćenja energije, povećao bi obim štetnih gasova za bezmalo 10 odsto, na 808 metričkih tona.

Unapređenje tehnologije i obnovljivi izvori energije srezali bi 96 odsto emisija

Nasuprot tome, radikalna modernizacija upravljanja otpadnim papirom smanjila bi emisije do 591 tone, dok bi prelazak na obnovljive izvore uz sadašnju praksu reciklaže i bacanja eliminisao 96 procenata emisija i one bi iznosile 28 tona.

„Recikliranje nekih materijala, na primer metala, može da dovede do veoma velikog smanjenja emisija. Ali moramo biti oprezni što se tiče pretpostavki da će reciklaža, ili uopšte cirkularna ekonomija, uvek imati pozitivan efekat na polju klimatskih promena“, izjavio je jedan od istaknutijih autora studije Paul Etkins.

Naučnici su objasnili da iako reciklaža papira može da očuva drveće i rezervu ugljenika u šumama, nije moguće izračunati koliko. Istakli su faktor slabog razumevanja globalne rezerve ugljenika u šumama i međusobno povezanih uzroka seče šuma. Stoga se u analizi pretpostavlja da reciklaža ne škodi šumama, ali i da im ne koristi.