Klimatske promene

Globalno zagrevanje će bez drastičnih mera dostići kobna 3,3 stepena

Globalno zagrevanje kobna 3 3 stepena

Slika: Unsplash

Objavljeno

30.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

30.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

I uz očekivanu ekspanziju energije iz obnovljivih izvora, planeta se suočava s ogromnim rastom temperature, naveo je BloombergNEF u svojoj studiji. Globalno zagrevanje za 3,3 stepena Celzijusa do 2100. ozbiljno bi pojačalo rizik od nepovratnih promena klimatskih obrazaca. Investicije neophodne do 2050. za izbegavanje ovog scenarija procenjene su na do 130 biliona dolara.

Iako će virus korona oboriti emisije u energetskom sektoru, i to u obimu ekvivalentnom periodu od dve i po godine da nije bilo pandemije, a količina ispuštenih gasova s efektom staklene bašte je lane po svoj prilici dostigla vrhunac, još je dalek put pred energetskom politikom i investicijama da se globalno zagrevanje ublaži do prihvatljivog nivoa, saopštio je BloombergNEF.

New Energy Outlook 2020 daje procenu između 78 i 130 biliona dolara za dodatne investicije potrebne do 2050. da se spreči katastrofalan scenario odnosno da se porast globalne temperature ograniči na nivo mnogo niži od dva stepena Celzijusa, što je osnovni cilj propisan Pariskim sporazumom. Trenutna energetska politika i planirane investicije vode ka povećanju od 3,3 stepena, stoji u studiji.

Razlika se računa prema prosečnim temperaturama iz predindustrijskog doba.

Solarne, vetroelektrane su među ključnim faktorima u energetskoj tranziciji

Predstojeća decenija je prelomna, po rečima generalnog direktora BNEF-a Jona Moorea. Brži napredak je neophodan posebno u proizvodnji struje od vetra i solarnim elektranama, zatim uvođenju električnih vozila, malih pogona za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i tehnologije grejanja s niskim emisijama ugljenika, kao što su toplotne pumpe, te razvoju goriva bez ispuštanja gasova s efektom staklene bašte, kazao je. U izveštaju se posebno ističe uloga vodonika.

Emisije moraju da se obaraju po šest procenata svake godine da bi rast temperature ostao mnogo niži od dva stepena

Ova istraživačka firma je navela da su emisije od energenata na putu da se ove godine smanje osam odsto i da se nikad ne vrate na nivo iz 2019. godine. Očekuje se da ponovo krenu da rastu s oporavkom privrede, a zatim da padaju po 0,7 odsto godišnje od 2027. do 2050, piše u radu.

“Da bismo zadržali globalni rast temperature na mnogo nižem nivou od dva stepena, moraćemo odmah da krenemo da obaramo emisije za po šest procenata svake godine, a da bismo globalno zagrevanje ograničili na 1,5 stepeni Celzijusa, emisije bi morale da se smanjuju za po 10 odsto godišnje”, izjavio je Matthias Kimmel, viši analitičar iz BNEF-a i koautor izveštaja.

Ekspanzija prirodnog gasa se nastavlja do sredine veka

Vetar i solar u osnovnom scenariju čine 56 odsto svetske proizvodnje električne energije na sredini stoleća, a zajedno sa baterijama privući će 80 odsto od 15,1 biliona dolara ulaganja u nove kapacitete za struju, prema rezultatima analize. U mrežu se ulaže dodatnih 14 biliona dolara. Sve skupa, projekcija je optimističnija nego u ranijim verzijama godišnje studije i za to je dovoljno samo kretanje troškova naniže.

Potražnja za naftom je na putanji ka vrhuncu 2035. godine, posle čega bi trebalo da slabi, najviše zbog prodora električnih automobila, po BNEF-ovoj računici. Prirodni gas je jedino fosilno gorivo koje nastavlja da se širi do 2050. godine, po stopi od pola procenta godišnje i najviše u zgradama i industriji, otkriveno je u studiji.

Podaci pokazuju da je potražnja za ugljem 2018. stigla do maksimuma i da će se njen udeo u primarnoj energiji spustiti na 18 odsto sa sadašnjih 26.

Projektovano globalno zagrevanje od 3,3 stepena nije iznenađenje

Vanredni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević kaže da bi globalno zagrevanje od preko dva stepena pojačalo rizike od velikih materijalnih gubitaka i dostizanja tačaka bez povratka u klimatskom sistemu. On je za Balkan Green Energy News izjavio da bi svet onda prošao kroz “dramatičnu transformaciju i suočio se s ekstremnim vremenskim i klimatskim događajima”.

Đurđević: Svet može pogoditi dramatična transformacija, s ekstremnim nepogodama i klimatskim događajima

Međutim, on je rekao da ga procena da će temperatura porasti za 3,3 stepena ne iznenađuje. Projekcije vezane za globalno zagrevanje su se poslednjih godina smanjile za između pola i jednog stepena Celzijusa, u skladu s promenama u energetskoj i klimatskoj politici, i napredak je samo delimičan, naglasio je.

Povoljna predviđanja za neke oblasti moglo bi da poništi potencijalno pogoršavanje drugih faktora, dodao je Đurđević.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EPBiH bi za placanje CO2 godisnje morala da odvoji 200 miliona evra

EPBiH bi za plaćanje CO2 godišnje morala da odvoji 200 miliona evra

12 May 2021 - Trošak emisija premašuje ukupni trošak uglja i proizvodnju električne energije iz ovog energenta čini potpuno neisplativom.

TES 2030. gubitak 870 miliona evra CO2 ember

TEŠ bi do 2030. mogao da napravi gubitak od 870 miliona evra zbog troškova CO2

10 May 2021 - Termoelektrana Šoštanj bi mogla da bude zatvorena pre 2033, što je najraniji rok koji Slovenija razmatra za prestanak korišćenja uglja.

Idrija Sloveniji dobija sistem skladistenje struje i postaje pametan grad

Idrija u Sloveniji dobija sistem za skladištenje struje i postaje pametan grad

07 May 2021 - Uz baterije i upravljanje lokalnom distributivnom mrežom iz projekta NEDO, Idrija će pri nestanku struje moći da održi snabdevanje za prioritetne službe

HEP-HE-Senj-instalisana-snaga

HEP povećava instalisanu snagu HE Senj za 20 MW

05 May 2021 - Hrvatska elektroprivreda (HEP) potpisala je ugovor o zameni opreme u HE Senj, u sklopu projekta kojim će se kapacitet ove hidroelektrane povećati za 20 MW.